ФЕЉТОН - СУСРЕТ СА ФЕРДИНАНДОМ ОЧИ У ОЧИ ДАН ПРЕ АТЕНТАТА: Било је договорено да се потрујемо одмах после извршавања атентата

ОБАВЕШТЕЊА, где ће ко стојати добили смо неколико дана пре атентата. Оружје тек дан пре.

ОМАЂИЈАНИ Фердинанд са супругом излази из сарајевске општине, Фото Из књиге "Васа Чубириловић – Сећања"

Договорили смо се да се Илић, Цветко и ја нађемо на Бен[т]баши изван Сарајева у предвече[рје]. У међувремену Сарајево је било у знаку доласка престолонаследникова. Он је дошао раније и ишао у источну Босну да присуствује војним маневрима. Штампа је о том нашироко писала. Било је и усмених коментара. Одлука његова да посети Сарајево управо на Видовдан врло неповољно је коментарисана у српским круговима. Свугде се говорило, да је то провокација. Али, говорено је то у затвореним круговима, негде се спомињало на Видовдан 1389, па пола у збиљи, пола у шали се набацивало, да се Фердинанду не деси у Сарајеву оно, што се десило султану Мурату на Косову 1389.

Како смо се ми осећали? Тешко ми је освежити сећања после више од 60 година. Знам само да се човек осећа као омађијан идејом атентата, да само на то мисли; кад је сазнао, где му је одређено место и време, кад ће туда проћи Фердинанд, све су мисли упућене на то место и на то време. Колико је утврђено место и време за такво дело важно види се из овог случаја. Предвече уочи Видовдана, неки од нас шетали смо улицом испред хотела „Европе”. Наишао је Фердинанд са женом. Ишао је у радњу оријенталних ћилима преко пута хотел „Централа”, да купује ћилиме. Гледали су га сви па и они, који су се спремили да га нападну сутрадан. Гаврило Принцип је седео пред „Централом” са неким пријатељима и пио кафу, кад је Фердинанд са женом излазио из аута без икаквог обезбеђења и ушао у радњу да купује ћилиме. Принцип је у џепу већ имао револвер, с којим ће их сутрадан убити. Међутим, сад се није ни помакао, него их је као и остала публика радознало посматрао.

ДА ЛИ је било каквих сметњи или какве опасности од стране сарајевске полиције? Не сећам се да је ико ма напоменуо да је полиција на опрезу, и да се од ње треба чувати. Доцније сам читао разна тумачења зашто је полиција у Сарајеву дозволила да се од таквих људи, гимназијалци, и на такав начин, изврши атентат, на тако високу личност, са тако великим последицама. Не бих се сложио да је у томе било неке злонамерности и планске небриге из политичких разлога. Питање је много једноставније но што се на први поглед и мисли. Нити аустро-угарско политичко и војно руководство, нити њихове власти у Босни нису очекивали овакав дочек престолонаследников у Сарајеву. Чули су они за немире у тим покрајинама, али нису ни помишљали да ће се ићи до атентата на престолонаследника. Била је то последица осећања препотентности, својственој овим круговима према нама. Нема никаквих доказа да се из Беча било од војних било од грађанских власти издала строга наређења, да се предузму оштре мере за заштиту престолонаследника и његове жене кад дођу у Босну. Како се олако гледало на ту ствар, види се не само из избора дана посете њихове Сарајеву, Видовдан 28. јуна, и слабе полициске мере приликом њихова доласка и проласка кроз град. Са много више предострожности и полициских мера ипак се 1910. дочекао и испратио цар Фрањо Јосип, кад је долазио у Босну. Да ли су свађе у кући Хабсбург око женидбе Фердинандове са грофицом Хохенберг и њен одлазак са мужем у Сарајево 1914. утицали да се није дао потпуно службени карактер њиховој посети или зато што је ишао да присуствује војним маневрима, па је његова посета схваћена као ствар војске, тешко је утврдити.

САРАЈВСКА полиција за време Аустро-Угарске није била позната по својој ефикасности и способности. Ниже особље, полицајци и жандарми, били су нашег порекла, из Босне. Виши кадрови су доведени из целе Монархије, разне школе, разне стручности и знања. Свима је ипак било једно заједничко: дошли су у Босну да се ухлебе; за њу ништа осећали нису.

Посебице је била слабо организована политичка полиција. Кад сам говорио о лупању и замазивању немачких фирми у пролеће 1914. навео сам да су ђаци о томе јавно говорили и спремали се за те испаде. Вршили су то успешно све до Видовдана 1914, а да ниједан [није] био ухваћен. Тако смо и ми спремали сарајевски атентат, спонтано, не баш много заверенички, а ипак то није продрло до сарајевске полиције.

Да је то било тако, навешћу мој случај. У кући, где сам становао у пролеће 1914, у Болничкој улици, код докт[орке] Јакшић, становао је са својим братом лекаром и др. Глик, један од шефова политичке полиције у Сарајеву. Виђали смо се понекад приликом посета и разговарали. Кад сам дан пред атентат добио оружје од Илића, понео сам га кући. На вратима сам срео др. Глика и поздравио га. Питао ме je како сам, захвалио сам му и пењали смо се заједно уз степенице, до мога стана. Затим смо се поздравили. После атентата, кад сам хтео да бежим из Сарајева, доктор Глик ми је дао пропусницу. Могу замислити његово запрепашћење, кад је чуо да сам и ја један од атентатора. Сигурно се и бојао да ћу одати, ко ми је дао пропусницу. Нисам то учинио, и кад је приликом саслушавања и он долазио и саслушавао ме, правили смо се да се не познајемо.

ПРЕДВЕЧЕ уочи Видовдана по договору нашли смо се код Бентбаше изван Сарајева Илић, Цветко Поповић и ја. Прошетали смо уз Миљацку према Козјој ћуприји и у једном тунелу Илић нам је предао оружје и отров. Било је договорено да се потрујемо одмах после извршавања атентата. Од оружја Цветко и ја смо добили по белгиски војни пиштољ типа „браунинг” калибар чини ми се 9 мм и по једну бомбу. Бомбе су биле четвртасте израђиване у Крагујевцу и употребљаване пре балканских ратова од српских комита у Старој Србији и Македонији а за време ратова од српске војске. Илић нам је објаснио употребу пиштоља и бомби и предао нам их. У исто време је рекао где ћемо ми стојати и чекати престолонаследника. Мени је одређено место на обали Миљацке више Аграрне банке према општини, али не уз обалу, него на супротној страни улице. Мало ниже од мене добио је место Цветко. Било се добро смркло, кад смо се вратили у Сарајево. Друго нам Илић ништа није рекао. Говорили смо само, пошто смо продискутовали пут, којим ће Фердинанд проћи, ако се не успе са атентатом са одређених места, да сами бирамо нова места. Где ћемо се склонити, ако други изврше атентат, где оставити оружје, ако га не употребимо, нисмо ништа утврдили нити је шта о томе говорено.

НИЈЕ говорено ни шта да радимо и како да се држимо ако нас полиција открије и почне саслушавати. Од отрова смо добили […],  али [не] у ампули, него завијен у цигар-папир. Метнули смо га у џепове од прслука. Доцније се видело, да је тако чуван изветрио и није деловао код Недељка Чабриновића, кад га је после бацања бомбе на ауто престолонаследников прогутао.

ЗАПРЕПАШТЕЊЕ У ПОЛИЦИЈИ

ВЕЛИКА грешка аустриске политичке полиције у Босни и Х[ерцеговини] уопште, а у Сарајеву посебно била је што је подцењивала покрете средњешколских ђака у тим земљама. Тек после атентата, кад су поведене подробније истраге, утврдило се колико је тај покрет дубоко револуционаран и противаустриски. Изазвало је то не само запрепаштење у полицији и босанској влади, но и у влади у Бечу. О том питању је расправљала почетком јула 1914. и посебна седница заједничке аустро-угарске владе. Само, тад је све било касно.

СУТРА: СУСРЕТ СА ФЕРДИНАНДОМ ОЧИ У ОЧИ ДАН ПРЕ АТЕНТАТА

Препоручујемо

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - ПРЕДАНИ ИДЕЈИ ОСЛОБОЂЕЊА И СПРЕМНИ ДА ДАЈУ ЖИВОТ: Главни део атентатора требало је да се окупи на обали Миљацке

04. 02. 2023. у 18:00

Фељтон

1 2

ФЕЉТОН - ГАВРИЛО НИЈЕ ХТЕО ДА ПУЦА НА ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИЦУ: Случај је хтео да је ауто са Фердинандом стане испред места где је био Гаврило

06. 02. 2023. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - УЧЕСТАЛИ АТЕНТАТИ НА НАМЕСНИКЕ БЕЧКИХ ВЛАСТИ: Напредна омладина је сматрала да је Хабзбуршка династија неправедна према Србима

03. 02. 2023. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - И ДАНАС БИ ВРЕДЕО ДВА ЦАРЕВА ГРАДА: Бекенбауер - Сви велики играчи су имали понеки недостатак, сем Пелеа

01. 02. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације