ФЕЉТОН - ЗАПАД ЗЛОЧИНЕ ХРВАТА У КРАЈИНИ НЕ РАЧУНА: Новинар Жорж Бергезан је доказао умешаност САД у хрватске ратне злочине

ДУГО је западњачка акција у Босни била условљена системом званим „двоструки кључ“. Споразум две институције, УН и НАТО био је потребан да би се отпочела нека западњачка војна интервенција.

Спањене српске куће у "Олуји" 1995. године, Фото "Веритас"

Тако је, 25. и 26. маја, НАТО уз сагласност УН бомбардовао Пале, главни град босанских Срба.

Али САД хоће да оду много даље и да се више не излажу опасности да им сметају УН. У јуну, НАТО припрема план окупације Босне „који све више личи на ратни план него на план одржавања мира“, пише један новинар "Вашингтон поста", Рик Еткинсон. Заиста. Стварно се ради о окупацији Босне у правом смислу речи. Десетине хиљада додатних војника (ваздушне, поморске и копнене јединице) запутило се тамо. Путеви између различитих енклава могу се отворити силом. Најважније је да та окупациона сила није подређена УН већ да зависи једино од земаља које су је послале.

Тако се са хуманитарног деловања прешло на војно-хуманитарно деловање, а потом напросто на војно деловање. ОУН је прво послужила НАТО  као смоквин лист. Али, сада је смоквин лист толико истрошен да се види кроз њега: оно што НАТО хоће јесте да се практично припреми да дејствује у било којој источној земљи. Да се навикне.

У Лондону, 21. јула, састанак шеснаест земаља које учествују у Унпрофору. Плус Сједињене Државе. На том састанку мења се систем „отварања ватре“: готово је са двоструким кључем. Одлуку о војној интервенцији доносе једино командант Руперт Смит и НАТО. Тако су избачени из игре: Акаши, специјални изасланик УН-а, али нарочито Савет безбедности и Руси. Који, уосталом не потписују завршну изјаву. Пет дана касније, Бутрос-Гали попушта пред притисцима, поништава двоструки кључ и поверава одлуку генералу Жанвијеу, заповеднику Плавих шлемова за Југославију и заповеднику снага за брза дејства.

ОКУПИРАЊЕМ  Босне, шта је циљ Вашингтона? Непосредно, да своје хрватске и муслиманске штићенике ојача на војном плану. Изменити тако однос снага омогућиће да се наметне Pax americana: превласт Сједињених Држава у читавом региону. Али, има и много више.

За Вашингтон, југословенска афера мора да омогући да се „приватизује“ ОУН и да се она стави под непосредну контролу НАТО. Ради се о томе да се оконча политика уз помоћ које су Лондон, а нарочито Париз користили УН како би покушали да убаце клипове у точкове Вашингтона (а, и Бона, осим тога). Треба спречити да опирање Москве или Пекинга омете западну политику. Потчинити недвосмислено УН НАТО, то значи ојачати му улогу супержандарма, учинити да зависи једино од председника Сједињених Држава. Белгијски социјалистички вођа Вили Клас, генерални секретар

НАТО, савршено сагласан са Вашингтоном, јасно изражава то гледиште: „На броду не могу да постоје два капетана“.

Узгред, укажимо на лицемерје тог говора социјалистичких руководилаца. За време Заливског рата, Франку Вандербруку, председнику фламанске социјалистичке партије, поставио је питање Хиго Онгена, председник једног мировног покрета. Он је одговорио да социјалисти подржавају Заливски рат једино зато што се он води под заставом УН. Никада се не би сложили да НАТО учествује у таквим сукобима. Али, у Босни, његов колега Клас све је учинио да НАТО истисне УН!

ДАКЛЕ, УН морају да буду послушне. Стога, када је њихов специјални изасланик, Јапанац Акаши, написао, да би умирио босанске Србе, како ће „снаге за брза дејства британских, француских и низоземских војника, послате у Босну, остати непристрасне и неће изменити задатак одржавања мира УН“, Вашингтон се увредио. Акаши ће врло брзо бити склоњен.

Што се САД тиче, није реч о непристрасности, већ једино о одлучујућој победи.

Супротности између Вашингтона и Париза су, управо у том тренутку, највидљивије. Али, супротности између Вашингтона и Бона још су озбиљније. У више наврата Бон упорно тражи да се пошаљу трупе у Босну. Али, неспремност његових „савезника“ да то учине јасна је.

КАКО  је Запад увек оправдавао своју антисрпску политику? Упорно истичући у средствима јавног информисања злочине српских националиста. Стварне или не. Али, почетком августа 1995. године, хрватска војска постаје крива због чудовишних свирепости, како то сведоче извештаји УН. Европски посредник Карл Билт иде тако далеко да говори да би требало осудити председника Туђмана због ратних злочина. Међутм, Туђман добија аплаузе од Бона и Вашингтона.

Један део европских медија осуђује те злочине хрватског режима; други део их прикрива или их оправдава уобичајеним теоријама: „грешке“, „неконтролисани елементи“, „разумљива освета“.

Али јавност никада неће видети стравичне слике као што су оне које јој показују када је реч о злочинима српских националиста. Нико неће позвати на акцију против Туђмана. И, након неколико дана, тема ће се скинути с дневног реда. Још једном се потврдио онај цинични закон западњачке политичке информације: једини тешки злочини јесу злочини који се приписују нашим непријатељима; једине жртве које заслужују медијску пажњу јесу жртве које су нам корисне.

БЕЛГИЈСКИ  новинар Жорж Бергезан доказује умешаност Сједињених Држава у хрватске ратне злочине…„Оно што одаје интерес Сједињених Држава за тај кутак Балкана јесу најбољи официри – иако су стављени „у пензију“ – хитно послати у Босну. Генерали Галвин, главни заповедник НАТО  у Европи до 1992. године , и Фредерикс, заповедник 7. америчког корпуса за време Заливског рата, задужени су да саветују хрватску и муслиманску војске и да уједине њихову команду.

У Загребу, генералштаб хрватске  војске користи услуге једне приватне фирме за војну процену, Military Professional Ressources Inc.,, којом управља група америчких официра „у пензији“, међу којима је и генерал-лајтнант Сојстер. Два друга генерала, Вуоно, бивши шеф генералштаба копнене војске, и Сејнт, бивши заповедник америчких трупа у Европи, блиско сарађују са Министарством одбране.

Иако поричу да су давали упутства хрватској војсци, бројни стручњаци сматрају да освајање Крајине у  августу 1995. године носи ознаку америчке војне доктрине. Бергезан је у праву што ставља под знаке навода израз „у пензији“. Тај смоквин лист не успева да сакрије важну операцију Ције.

ТЕНЗИЈЕ СА РУСИЈОМ

ОЈАЧАТИ НАТО  значило је да би се Вашингтону омогућила интервенција у Русији. Редовно, Сједињене Државе јасно дају до знања да Москва није овлашћена да игра улогу велике силе на Балкану. У јулу 1995, Ворен Кристофер изјављује: „За могуће бомбардовање од стране НАТО, није нам потребна сагласност Русије“. Козирјев, његов руски колега, савршено разуме поруку: „НАТО каже да хоће да сарађује са Русијом, али, у ствари он то хоће само под својим условима. НАТО прети (сиц) да постане средство које подстиче поделу Европе и поново уводи логику Хладног рата.“ А руски дневни лист „Известија“ подсећа на претњу сукобљавања када ће „Вашингтон и Москва свако са своје стране почети да наоружавају своје савезнике у Босни“.

СУТРА: ТУЂМАН ДОБИО ОДОБРЕЊЕ ЗАПАДНИХ СИЛА ЗА ЗЛОЧИНЕ

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН -НАТО СНАГЕ ПОСТАЈУ ЧУВАР НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА: Немачка је била једина држава која је жалила што није испалила метак на Балкану

18. 05. 2023. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ВАШИНГТОН УЗИМА КАРТЕ У СВОЈЕ РУКЕ: План Вашингтона је предвиђао хрватско-муслиманску федерацију унутар Босне и Херцеговине

19. 05. 2023. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - "ПЛАВИ ШЛЕМОВИ" СМЕТАЈУ ХРВАТСКИМ ПЛАНОВИМА: У првој фази рата Уједињене нације спасле су Хрвате и муслимане од пораза

20. 05. 2023. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ХРВАТИ И МУСЛИМАНИ НАПАДАЈУ УНПРОФОР

21. 05. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације