ФЕЉТОН - АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ, ЧОВЕК СА МНОГО ЛИЦА: Учествовао у формирању Ханџар дивизије, осуђен због национализма и исламизма

ДА ЈЕ поштовао прописе Устава нове Босне - који је предвиђао ротирајуће председниковање - Алија Изетбеговић морао би да препусти другом своја овлашћења председника Босне након годину дана.

Фото: ЕПА

На крају 1991, пре но што је рат избио, њега би, дакле, заменио - Радован Караџић! Али, велике силе које су тако често тврдиле да делују у име права, добро су пазиле да га не примене у овом случају. Но зашто им је Изетбеговић толико одговарао? И зашто су му створили медијску слику тако далеку од стварности?

Алија Изетбеговић представљен нам је као демократа, присталица „мултиетничке“ Босне, како се говорило. Бесмислен израз јер, са изузетком неколико ромских и јеврејских заједница, сви Босанци, било да су муслимани, Срби или Хрвати, припадају истом народу и разликују се једино по вероисповести. Али користећи израз „мултиетнички“, желело се постићи да западно јавно мњење подржи једну тобож антирасистичку, антинационалистичку личност, поборника широкогрудости...

Посебно немојмо заборавити да је интересе у медијима Изетбеговићеве владе преузела једна америчка фирма за public relations (везе са јавношћу). Знамо на каква подмукла деловања су те фирме способне од афере са наводно украденим кувајтским инкубаторима. Потпуно измишљена режија коју су створили Hil & Nolton.  Али њихове колеге из Рудер Фина, које су продале - рецимо радије измислиле - слику Изетбеговићевог режима, исто су тако непоштене.

То најбоље показује у својој књизи  Жак Мерлино, новинара Франс 2.   Директор Рудер Фина је Мерлиноу рекао: „Председник Изетбеговић, у својој ,Исламској де кларацији,,  наглашено заузима став у корист Исламске и фундаменталистичке државе. Поред тога, прошлост Хрватске и Босне обележава стварни и свиреп антисемитизам. Улазак у игру јеврејских организација на страни Бошњака био је изузетан покерски потез. Одмах смо могли, у очима јавног мњења, да доведемо у везу Србе и нацисте. Досије је био сложен, нико није разумео шта се догађа у Југославији, али одједном смо могли да представимо једноставно питање, причу о добрима и рђавима."

СУЧЕЛИМО ту званичну Изетбеговићеву слику са стварном каријером једног премало познатог човека. Рођен 1925, млади Изетбеговић прикључио се пре рата Младим муслиманима, традиционалистичкој групи која се „бори против одступања са курса модернистичког ислама“. Фундаментализам, од самог почетка. У пролеће 1943, Изетбеговић управља Муслиманском младежи Сарајева и у том својству он прима Аминал Хусеинија, великог муфтију Јерусалима, избеглог у Немачку и личног Хитлеровог пријатеља.

Хусеини проповеда џихад, свети рат против Јевреја. На његов позив, двадесет хиљада босанских муслимана ступа у службу Вафен СС. Изгледа да је Изетбеговић био један од организатора формирања чувене СС Ханџар дивизије. Та арапска реч значи “нож за пресецање грла”. Ти СС муслимани починили су таква зверства да су чак и немачки официри били запрепашћени. Дакле, та дивизија биће повучена са босанског фронта и послана да се бори против СССР.

Године 1946, Изетбеговић је осуђен на три године затвора због национализма и исламизма, како на то подсећа Кристина Окрент.  У 1970, он објављује у Сарајеву своју чувену “Исламску декларацију”  која излаже његова дубока убеђења. Ево њеног основног принципа: „Исламистички покрет мора и може да преузме власт чим је правилно и бројчано јак у толикој мери да може да разори постојећу неисламску власт.“ У оно доба, титоистички режим пушта да то прође јер покушава да се добро прикаже у арапским земљама.
Али, тринаест година касније, Изетбеговић је осуђен на 14 година затвора, заједно с још неколицином истомишљеника,  због муслиманског национализма који жели да од Босне начини етнички чисту исламску државу.  Укратко, једна дуга каријера обележена фундаменталистичким расизмом.

БИЛО  је довољно распитати се да би се сазнало. На пример, читајући дело једног француског социолога југословенског порекла, Александра Поповића, директора истраживања у ЦНРС-у (Centre national de la recherche scientifique - Национални научно-истраживачки центар ). Године 1990, под речитим насловом „Муслимани из Босне и Херцеговине, припремање грађанског рата“, Поповић говори о успону у осамдесетим  годинама  прошлог века „ једног исламског радикализма у верским срединама и међу неким интелектуалцима на високом положају. Тај радикализам преносиле су две јако различите групе: руководиоци муслиманске заједнице у Босни и Херцеговини и једна бескрајно радикалнија група коју су сачињавали ’апостоли ислама’ чије је средишње језгро имало у својим редовима неколико преживелих некадашњих припадника Младих муслимана, као што је то био А. Изетбеговић.

Та друга група тражи на најизричитији начин да се спроведе поновна исламизација ’из основе’ целокупног муслиманског становништва Босне и Херцеговине.“  Када се позове на те чињенице, Бернар-Анри Леви и други француски интелектуалци који су толико хвалили Изетбеговића, тврде да је „Исламска декларација“ бајата прича. По њиховом мишљењу, њен творац се преобратио у антинационалистичког демократу. То је потпуно нетачно. Прво, он је поново објавио ту Декларацију 1990. и она је послужила као основа за његову изборну кампању. Осим тога, све потоње чињенице показују да је он наставио да примењује свој интегристички програм. Напросто прикривајући своју игру када је то било потребно. У ствари, Изетбеговић је одиграо главну улогу у уништавању вишенационалне Југославије и покретању националистичких мржњи.

ПОЧЕТКОМ 1990. године, Изетбеговић одбија изборе на југословенском савезном нивоу. Образложење? „Срби, демографски доминантни, бројчано би преовладали у парламенту.“ Али, једва неколико месеци касније, нема никакву замерку изборима који би се организовали у Босни према истом принципу. Овога пута, од тога имају користи муслимански националисти.  Треба знати да су управо они били први, који су основали једну партију на националној основи у Босни (26. маја 1990).

Дакле, у новембру 1990, Изетбеговић се појављује на листи муслиманских националиста против „мултинационалних“ партија: Титоистичке лиге и либералне партије југословенског премијера Марковића. Захваљујући пропаганди која је изазивала међусобне мржње, победу односе та муслиманска листа и друге националистичке листе, хрватске Мате Бобана и српске Радована Караџића. Тројица се уједињују против ненационалистичких листа. Како то објашњавају два француска писца: Изетбеговић дели власт на либански начин: њему председниковање, Србима председавање парламентом, Хрватима управљање владом. Непотребна брига о уравнотежености: за 18 месеци „деловања“, парламент неће усвојити ниједан закон.

СУТРА: ИЗЕТБЕГОВИЋ ТРАЖИ РАТ ПО БИЛО КОЈУ ЦЕНУ

Препоручујемо

Колумне

0 3

ФЕЉТОН - ХРВАТСКА ШТИЋЕНИК БОНА И ВАШИНГТОНА: Више од сто хиљада српске деце је "преобраћено" у католичанство

28. 05. 2023. у 18:00

Фељтон

3 1

ФЕЉТОН - ТУЂМАН ПРВИ ДРЖАВНИК РЕВИЗИОНИСТА НА СВЕТУ: Тврдио да је "осуђивање Немаца за II светски рат историјско кривотворење"

26. 05. 2023. у 18:05

Фељтон

0 11

ФЕЉТОН - ЛЕКЦИЈА ИЗ БОСНЕ ЗА НАУК ЧИТАВОМ СВЕТУ: Службе САД помогле Изетбеговићевим полицајцима да изведу напад на Маркале

24. 05. 2023. у 18:00

Фељтон

0 5

ФЕЉТОН - НЕМЦИ БЛОКИРАЈУ РАСПРАВУ О ХРВАТСКИМ ЗЛОЧИНИМА: Оно што нису постигле Павелићеве усташе, Туђман је остварио

29. 05. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације