ФЕЉТОН - НА ЧЕЛУ СРБИЈЕ БИЛИ СУ НЕСПОСОБНИ ПОЛИТИЧАРИ:

У НЕПОСРЕДНОЈ вези са збивањима око тзв. „меморандума” налазе се и бројне, веома сложене припреме око прославе сто­годишњице САНУ, посебно око одржавања свечане ака­демије и отварања јубиларне изложбе. НАСТАВАК НАСЛОВА: Напад на "меморандум" био је опомена Србима да не мењају Устав из 1974. године

Бојажљиви функционери: Иван Стамболић и Душан Чкребић, Фото Документација „Новости“

Хитност ових отво­рених питања био је разлог да је Извршни одбор умолио председника Председништва СР Србије Ивана Стамболића за пријем наших представни­ка. Председник Стамболић примио је 29. октобра пред­ставнике САНУ: председника Душана Каназира, генералног секретара Дејана Медаковића и секретара др Радосава Бо­шковића. Овом састанку при­суствовао је и потпредседник Председништва СРС Вукоје Булатовић.

О одржаном састанку до­стављена је САНУ и званична белешка. У уводном излагању председник Каназир је ис­такао важност ове консулта­ције, посебно због коначног решавања питања прославе, с обзиром на већи број гости­ју из земље и иностранства и низ текућих финансијских обавеза. Слично су говорили и генерални секретар и се­кретар САНУ др Радосав Бо­шковић.

ПРЕДСЕДНИК Стамболић у исцрпном излагању дао је оцену односа политичких фактора према Академији, истичући дугогодишњу дру­штвену подршку коју је ужи­вала Академија, због чега се у насталој кризи очекивала и њена подршка. Меморандум је пореметио раније добре односе. Политичка руковод­ства су дала политичке оце­не тог документа, па је данас „вишеструко потребна снага, храброст, одлучност и реали­зам” да се на прави начин у самој Академији тај документ оцени, да се заузме јасан и недвосмислен став. Он је ис­пољио „наду да у САНУ по­стоји снага да се таква оцена и став заузме, да је видљиво да се покушало тим путем по­ћи. Али да се само делимично успело”.

Било је јасно да се руковод­ство Србије не може уразу­мити и да је и само изложе­но огромним притисцима из других република. Као да се одједном пореметила стара равнотежа, а друге републике брзо осетиле ону опасност ко­ја би, уколико се Србија про­буди из своје летаргије, могла да угрози њихов повлашћен положај. Са нешто мало про­ницљивости било је јасно да ће се оптужбе изречене према Академији у ствари односити на српску Републику. Биће то истовремено и оглед којим ће други испитати њену способ­ност да истраје у свом пре­породу. Вика против САНУ била је и благовремена опо­мена српским политичарима на власти да и не покушају да измене устав од 1974. године. Био је то устав са којим једино Срби нису смели да буду неза­довољни, а неки њихови захте­ви да се он мења доживели би и гору суд бину од меморанду­ма САНУ.

СРПСКО руководство није имало ни моралну па ни ин­телектуалну снагу да прозре шта се у ствари крије иза свих оних напада на тзв. „мемо­рандум”, на спис чије је до­вршење требало спречити по сваку цену. Тако се и могло десити да су се управо српски политичари на челу са жало­сним слабићем какав је био Иван Стамболић, жустро ста­вили на чело кампање про­тив САНУ, проценивши да је то најбољи начин да сачувају своје властите положаје. Обу­зео их је панични страх од са­ме могућности да ће изгубити своје положаје. Одједном су се разоткриле и све слабости које су постојале у самим основама система омогућу­јући да на челне положаје у једном народу избију не ње­гови најспособнији људи, већ они који се најбоље сналазе у одмеравању унутрашњих партијских снага. Сви недо­стаци једнопартијског систе­ма показали су се као опасна кочница сваког озбиљнијег друштвеног напретка, а ме­ханизам негативне селекције једино је што у таквим прили­кама делује савршено тачно.

Како старински а непоме­риво тачно звуче мудре ре­чи старог војводе Радомира Путника, који је некада дав­но опомињао своје савреме­нике, а гледао је унапред! „Ако хоћете да вам људи по­веравају своју савест, своју част, своје предрасуде, које они увек високо цене, морате имати вазда на уму, ма какав посао предузимали, ма какав рад отпочели и ма који и ма какви били људи, с којима сте у додиру, да ће вам све бити лако и све ће вам ићи од руке ако сте сами исправни.” Нажалост и на штету српског народа ове речи старог вој­воде одавно су ишчилеле из наше свести, а оно што их је истисло и заменило било је већ од почетка измирено, па и уортачено са моралном ругобом.

У ДАЉЕМ развоју афере око „меморандума” појави­ли су се убрзо и неки нови моменти. Незадовољни до­садашњим током, а посебно гневни због отпора Акаде­мије, моћници су отворено испољили захтев да Извршни одбор поднесе оставке. На седници Извршног одбора председник Каназир је саоп­штио овај захтев који је Пред­седништво Републике још појачало и претњом да ће се, у противном, обуставити све припреме око прославе наше стогодишњице. Учиниће се то без обзира на све мере које су већ увелико биле у поступку.

На веома груб начин речено је да ће власти у Републици ускратити САНУ сваку даљу финансијску помоћ за одр­жавање наше прославе. Била је то драматична седница на којој је ваљало одмерити шта је за САНУ најкорисније. Без колебања заступао сам ми­шљење да ми као часници не можемо дати оставке на било какав спољни притисак. Нас нико није бирао ван Акаде­мије већ смо изабрани тајним гласањем наших чланова. Једино што се може урадити јесте да ми сами сазовемо ванредну скупштину на ко­јој ћемо чланству Академије изложити цео ток афере око меморандума, саопштити све наше поступке, и, разуме се, поставити питање поверења.

ДРУГИМ речима, члан­ство САНУ може и мора да на основу свог тајног гласања ис­каже своју вољу. Уколико нам чланови САНУ искажу своје неповерење, ми треба да на истој седници поднесемо сво­је оставке и одмах закажемо нову изборну скупштину. Пот­председник САНУ Антоније Исаковић без оклевања је по­држао тај предлог са којим су се сложили и председник Ду­шан Каназир и потпредседник Александар Деспић. Био сам одиста срећан што смо и у овој немилој прилици били једин­ствени. На тај начин, мислим, да смо, посматрано са морал­не стране, највише користили угледу САНУ. Била је то исто­времено и једна демократска одлука која је члановима СА­НУ омогућила да и сами пре­узму део одговорности за све оно што ће уследити након на­шег изјашњавања. У очекива­њу даљег расплета, осетио сам одједном и неко велико олак­шање, неку дивну мирноћу и унутрашњу снагу. Усрећивало ме је и само сазнање да се са­да сви заједно поистовећујемо у одбрани најстрожих морал­них начела на којима почива и смисао постојања САНУ. Веровао сам тада, више него икада, да ћемо бити упамћени по нашој исправности.

ПРОВЕРА ПОВЕРЕЊА

НА СЕДНИЦИ Председништва САНУ од 30. октобра 1986, чла­нови овог тела сложили су се са предлогом председника Репу­бличког одбора за обележавање стогодишњице САНУ да се због насталих околности, због тзв. меморандума, прослава одла­же за пролеће 1987. године, а да се не застаје са пословима око публикација за наш јубилеј. Закључено је тада да се сазове ванредна седница Скупштине САНУ за 18. децембар на којој ће се разматрати стање настало по­водом тзв. меморандума, а том приликом поставиће Извршни одбор и питање поверења, о чему ће се Скупштина изјаснити тајним гласањем појединачно за сваког члана Извршног одбора.

СУТРА: МИЗЕРИЈА СРПСКЕ ШТАМПЕ ПОСТАЛА ЈЕ ВИДЉИВИЈА

Препоручујемо

Фељтон

1 0

ФЕЉТОН- ВРЕМЕ ПОЛИТИЧКЕ СРАМОТЕ И БЕЗУМЉА: САНУ је протестовао због начина на који је дискредитована Академија

21. 07. 2023. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ВИШЕ СИЛЕ ПОДГРЕВАЛЕ СУ ХАЈКУ НА АКАДЕМИЈУ: За власт је било најважније да провуче црвену нит великосрпске опасности

20. 07. 2023. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - МЕМОРАНДУМ САНУ БРИГА ЗА ОЧУВАЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ: трах од "велике Србије" послужио је као оправдање за све неправде у Југославији

19. 07. 2023. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ГЛОДАРИ РЕВОЛУЦИЈЕ РАЗБИЈАЈУ АКАДЕМИЈУ: Учили су нас постојано да је тек у Јајцу зачета срећа наших народа и народности

18. 07. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације