ФЕЉТОН - ЦАР ПЕТАР ВЕЛИКИ ШАЉЕ СРБИМА ДВОЈИЦУ УЧИТЕЉА: И патријарх Арсеније III је покушавао да организује образовне институције

ПОРЕД одлуке о уједи­њењу Сабор из 1726. је донео још неколико важних.

ФЕЉТОН - ЦАР ПЕТАР ВЕЛИКИ ШАЉЕ СРБИМА ДВОЈИЦУ УЧИТЕЉА: И патријарх Арсеније III је покушавао да организује образовне институције

Цар Петар Великом је услишио молбу митрополита Петровића, Фото "Википедија"

Прва међу њима је дефинисала однос архиепи­скопа и епархија у погледу избора епископа који су, да би то постали, морали бити обра­зовани, али и народу по вољи. Архиепископ није смео избор епископа да учини самостал­но, него се морао договарати са епархијским представници­ма.

Требало је створити орган 12 општенародних епитропа (тутора) који би помагали архиепископу и бринули уз њега о финансијама. Сваки сталеж (духовни, војни и градски) имао би по четири епитропа. У свакој епископији је морало бити постављено слично тело од три епитропа, из сваког ста­лежа по један, који би пазили да, када умре епископ његова покретна имовина буде за­штићена и пренета архиепи­скопу. Првојерарх је са туто­рима бринуо о заоставштини покојних владика, исплаћи­вао њихове дугове и послугу, давао им подушја. Непокрет­ну имовину би наследио нови епископ. Све владике требало је у својој епархији, где год је то могуће, да отварају школе, а пре свега архиепископ „...ве­лику школу...дијачку, немач­ку и српскуи. Када епископ поставља свештеника морао је то да ради без симоније, у складу са способностима кандидата. Ако би свештеник дошао у сукоб са парохијани­ма, епископ је требало да га премести на другу парохију. Када неко нешто згреши цр­кви, епископ није смео да за­твара храм и проклиње, него да правду тражи на световном суду. Захтевано је да се у свим епархијама прогласи Свитак, тј. ценовник свештеничких услуга, који је Сабор донео.

ЦРКВЕНА лица нису сме­ла да поништавају тестаменте ако су незадовољни оставље­ним. Свештеници удовци су могли после смрти супруге још само годину дана уживати парохију, а после тога су мо­рали отићи у манастир. Епи­скопи нису смели око себе да окупљају родбину, сем мајке и сестре. На сваке две године су могли да мењају свој те­стамент. Сабор је забранио приватну имовину у манасти­рима и тражио да монаси све што донесу дају у заједницу. У доношењу оваквих одлука пресудну улогу су имали све­товни посланици, посебно они из Будимске епархије, чему се може приписати и то да су не­ки њихови захтеви из 1713. ов­де поново нашли своје место.

Нису све одлуке које је Са­бор донео поштоване, што је изазивало проблеме у наред­ном периоду. Покушало се, истина не са пуно успеха, по­стављање владика у договору са Епархијском скупштином. Архиепископ Мојсије је после смрти будимског епископа Михајла Милошевића (21. фе­бруар 1728) новог владику же­лео да постави у договору са њом, али су и он и Скупштина тражили једно од другог да бу­ду предложена три кандидата, а да онда буде донета коначна одлука. Петровић није приста­јао на захтев Епархијске скуп­штине, тако да на крају није било кандидатуре него је свог протосинђела Василија Дими­тријевића изабрао за будим­ског владику. Хиротонисао га је јануара 1729. и упутио у епархију у којој је Димитрије­вић имао пуно сукоба са гра­ђанством.

СА ДРУГЕ стране, одлука у погледу школе коју оснива архиепископ уважена је и то­ком Петровићеве управе Ар­хиепископијом по први пут је учињен велики напредак у организовању образовног систе­ма код Срба. Тешка економска ситуација после Велике сеобе, у којој су многи Срби изгуби­ли све што су имали, потом, честе смене на челу цркве, ра­тови и буне у којима су Срби били ангажовани на страни двора, оставили су мало простора за бољу организацију школа, све до Пожаревачког мира. Било је, ипак, покуша­ја да се организују образовне институције и патријарх Арсе­није III се 1698. обратио цару Леополду I са предлогом да на Сечујском поседу дозволи оснивање Гимназије. У новој молби патријарх је (16. јула 1706) тражио дозволу да отво­ри нижу Гимназију, а да се Србима дозволи образовање у католичким школама и уни­верзитетима без притиска да промене вероисповест. Њего­ва молба је остала без одгово­ра. После патријархове смрти Крушедолски сабор је упутио владару предлог да се из при­хода Пакрачког владичанства узме 2.000 форинти за осни­вање ниже Гимназије у Осије­ку. Будимски посланици су на истом Сабору тражила да се епископи старају о отварању школа, али је иницијатива на обе стране прошла без успеха. Док су патријарх и Сабор же­лели отварање средњих школа владар је покушао да попра­ви стање у погледу основних. Када су на почетку XVIII века организована нова војногра­ничарска насеља прописано је да у сваком од њих буде оста­вљено место за основну школу и сесија земље за издржава­ње учитеља. До поправљања школства на овој основи, ипак, морало је да прође још неколико деценија.

СРЕДЊЕ школе су постоја­ле у већим угарским градови­ма, у којима су живеле српске занатлије и трговци. Гимна­зије (граматикалне школе) су биле искључиво у рукама католичке цркве. Поред верске наставе у њима посебна је па­жња поклањана учењу латинског језика преко којег се ко­муницирало са институцијама и царем. Добро савладавање латинског језика бившим уче­ницима служило је у посло­вима које су могли обављати за цркву, школу или локалну власт. Католичке гимназије су се састојале од шест класа, а као уџбеници коришћена су дела класичних аутора, чији је стил подражаван. Често су за ученике ових школа постојали посебни интернати.

По угледу на ове школе ми­трополит Мојсије Петровић је после Пожаревачког мира желео да оснује српске сред­ње школе. За њих су му били потребни добро образовани наставници којих у српској средини није било. Петро­вић је нарочито страховао од католичке пропаганде и образованих језуита чије је деловање после 1718. почело у Србији. Како је овде било села без свештеника, језуи­ти и мисионари су видели шансу за ширење католичке вере. Тврдили су да у таквим насељима становништво не може остати без хришћан­ске утехе, па су долазили у села да крштавају, венчавају и сахрањују иако је то раније радио најближи православни духовник.

ПРОЗЕЛИТИЗАМ је био разлог да Мојсије Петровић учитеље не тражи међу онима који су разумели или говори­ли српски језик, а били като­лици, него међу православ­ним Русима, који су борбу против уније на простору да­нашње Украјине, водили упра­во кроз подизање образовног нивоа свештеника. Зато се већ 1718. а потом поново 1721. обратио цару Петру Великом са молбом да помогне њего­ве напоре за отварање једне латинско-словенске школе у коју би послао учитеље и уџ­бенике. Цар је 11. маја 1722. наредио Синоду Руске цркве да из кијевских школа изаберу два учитеља за словенски и ла­тински језик и са уџбеницима их пошаљу Мојсију Петрови­ћу. Накнадно је договорено да Русија годишње ове учитеље плаћа 300 рубаља. Митропо­литовом изасланику Василију Малескуу књиге су предате 1723, а 1724. одређени су учи­тељи, синодски преводилац Максим Терентијевич Суво­ров и његов брат Петар.

ОБРАЗОВАЊЕ СВЕШТЕНСТВА

АРХИЕПИСКОП Мојсије Петровић је још пре доласка учитеља из Русије (1724) упутио посланицу свештеницима са захтевом да где год могу отворе основне школе за децу и старије људе. Само све­штенство је требало да се вежба у читању, писању и догматици, да напамет научи Символ вере, Седам светих тајни, Десет Божјих заповести и друге молитве, како би у томе могли да поучавају вернике. Материјална оскудица је дуго била основни проблем при оснивању школа.

СУТРА: НЕСПОРАЗУМИ БЕЧА И СРБА У ТУМАЧЕЊЕ ПРИВИЛЕГИЈА

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
НА СТОЛУ СУ РАТНИ ПРЕДЛОЗИ, БРИСЕЛ ХОЋЕ РАТ! Орбан се хитно јавио из Копенхагена

"НА СТОЛУ СУ РАТНИ ПРЕДЛОЗИ, БРИСЕЛ ХОЋЕ РАТ!" Орбан се хитно јавио из Копенхагена

МАЂАРСКИ премијер Виктор Орбан навео је из Копенхагена, где учествује на самиту Европске политичке заједнице, да је ситуација озбиљна и да се на столу налазе, "отворени, ратно оријентисани предлози".

02. 10. 2025. у 08:59

(МАПЕ) ОВАКО ЋЕ СЕ КРЕТАТИ НЕВРЕМЕ У СРБИЈИ: Погледајте из часа у час, стижу снег и киша (ФОТО)

(МАПЕ) ОВАКО ЋЕ СЕ КРЕТАТИ НЕВРЕМЕ У СРБИЈИ: Погледајте из часа у час, стижу снег и киша (ФОТО)

ПОГЛЕДАЈТЕ како ће се ледени облак кретати над Србијом и које крајеве кад погађа невреме. Данас и сутра облачно са кишом и хладно, осим на северозападу Војводине где ће се задржати суво време, најавио је РХМЗ.

02. 10. 2025. у 10:47

ВЕДРАНА ОГОРЧЕНА: Пилић је био хришћанин! Срамота за Сплит, само мртав Пилић може бити - велики Пилић

ВЕДРАНА ОГОРЧЕНА: "Пилић је био хришћанин! Срамота за Сплит, само мртав Пилић може бити - велики Пилић"

ХРВАТСКИ тениски ас Никола Пилић преминуо је у 87. години живота у Ријеци, а сахрањен је протеклог викенда у Опатији, граду у којем је провео последње дане живота.

02. 10. 2025. у 07:20

Коментари (0)

ШЕШЕЉ О СЈАЈНИМ ВЕСТИМА: Сви су радосни, осим најгорих српских издајника (ВИДЕО)