ФЕЉТОН - ИДЕОЛОГ СОЦИЈАЛИЗМА СКЛОН ПРЕМА МОНАРХИЈИ: Светодуховски устав из 1869. написан је по узору на немачку државу Баден-Виртемберг

ЈЕДАНА нова генерација српских студената, која се школовала у Швајцарској, Француској и Русији, после 1869. године прихватила је и републиканске идеје.

Светозар Марковић је монархију видео као нужност за Србију, Фото "Википедија"

У то време (1868-1872) у Србији је на власти било Друго намесништво. На власти су се нашли млади људи – Миливој Блазнавац имао је 44, а Јован Ристић 37 година када су постали намесници.  Они су били школовани у иностранству, дичили су се својим либералним идејама.  Учени, био је знатно старији.  Чак је и трећи намесник Јован Гавриловић, који је 1868, истина, навршио 72 године, био учени високи чиновник и историчар, особа која је са Вуком Караџићем разменила највећи број писама у целокупној његовој кореспонденцији.  Оптуживши присталице Карађорђевића за убиство кнеза Михаила, намеснички режим никако није запоставио противнике са левице – крајње либерале и присталице Светозара Марковића. У изворима, међутим, нема много спомена о опасности коју су осећали од оних политичара који су желели да промене облик владе у земљи.  Намесници су имали велике амбиције, поред настојања да Србију ослободе обавеза плаћања данка Порти, покушавали су да кнежевини прикључе нове земље.

Генерал Блазнавац је покушавао да за Србију задобије Босну, па је некаква обећања добио од мађарског политичара Ђуле Андрашија. Несигурни, у извесној мери посвађани и свесни временског ограничења свог мандата, намесници су се окретали на разне стране. Бењамин Калај, касније утицајни мађарски политичар и дипломата, бележио је свакодневне контакте током мандата на месту генералног конзула Двојне монархије у Београду.

ПРВИ намесник Блазнавац вероватно је помишљао да погађа конзулове мисли када му је рекао, вероватно у уверењу да је за Србију у политичком и економском погледу корисно снажније повезивање с Аустроугарском, како је наклоњен формирању међународног (подунавског) "јаког савеза", коме би се као републике или монархистичке конфедерације заједно сјединили Јужни Славени, Мађари, Румуни и Грци.  Била је то стара Кошутова замисао, коју је делио и Калај. Њу је, наравно, без „републиканске варијанте“, српска влада препоручивала својим хрватском саговорницима, али су је ови одбијали зазирући да би немачку превласт могла заменити мађарска.  Занимљиво је да је и Блазнавац, баш као и двадесетак година касније Никола Пашић, упркос привржености монархији (Блазнавац је свакако имао и извесне личне амбиције), дозвољавали успоставу републиканског облика владавине у случају стварања неке шире балканске заједнице

СВЕТОСАВСКИ или Намеснички  устав из 1869, који је у Србији донео режим успостављен годину дана раније, написан је по узору на конституцију немачке државе Баден-Виртемберг. Намеснички режим је, упркос својој либералској идеологији, био у суштини нестабилан и ослоњен на полицију.  Иако новим уставом није одређена народна сувереност, Србија је први пут словом највишег правног акта постала парламентарна држава. Скупштина није имала претежну власт у држави и део њених посланика није био непосредно изабран, у то време нису постојале странке, нити је скупштина утицала на формирање владе, али је ипак она добила истинска овлашћења. Међу њима је свакако најважније било оно које је везано за њено учешће у доношењу државног буџета. Члан 32 Устава из 1869. гарантовао је слободу говора и свих врста јавног изражавања. Њиме је најављено и доношење закона о „печатњи“.  Закон о слободи штампе ипак тада није донесен ни брзо ни без отпора. Један аустријски закон (из 1862) мало је прилагођен и усвојен 1870, али се опозиција наставила да бори за његову промену током наредних година. Тек крајем 1875. влада Љубомира Каљевића донела је нови закон који је укинуо чланове према којима су полицијске власти вршиле цензуру новина.  Овај закон је убрзо суспендован, а борба за слободу штампе настављена је уз променљиву срећу и кратковеке успехе, заједно са борбом за парламентаризам, све до 1903. године. Чак и са тријумфом парламентарне демократије током прве деценије 20. века, питање штампе биће стални фронт на коме ће квалитет па и само постојање парламентаризма бити стављано на пробу.

НАМЕСНИЧКИ свакако није представљао задовољење тежњи Драгише Станојевића или студената који су се у то време школовали у Цириху. Но, иако није дошло до великих социјалних промена, нити до преврата који би у питање довео облик владе, реч је била о једној од највећих револуција која се догодила у српској историји. Намесништво аутономне кнежевине је без споразума са великим силама и у условима монарховог малолетства променило устав. Нови устав је, у односу на претходну конституцију, представљао велики искорак кад је реч о слободама и демократији, посебно имајући у виду друштво Кнежевине Србије. У европским оквирима он је био конзервативан – његов немачки узор настао је по много чему као рекација на раније револуције, и то не из 1848. године, већ са почетка 19. века. Овај модел из 1819. године, који је, истина, реформисан 1868, давао је претежну власт монарху. Са друге стране, скупштина, чије је посланике делом именовао кнез, која није бирала владе нити имала коначну реч код буџета, добила је значајан удео у доношењу закона, постајући тако чинилац и грана власти. Поред монархове власти, скупштинска је у 1. члану устава унесена у саму дефиницију српске државе. Што је важније, показало се да Велика народна скупштина може да донесе устав и мимо раније конституције, насупрот великим силама и без учешћа владара.

ИДЕЈЕ  Светозара Марковића су, поред социјалистичких, утицале и на развој републиканских идеја у српској јавности – посебно међу омладином. Светозар Марковић је почео да издаје лист „Радник“, где су разматрали „поглавито радничко питање, тумачили социјализам и Интернационалу, бранили Париску Комуну“.  Марковићеви биографи, међутим, не тврде да је он био републиканац. Посвећен темељној промени друштва, увођењу социјализма и општинске самоуправе, Марковић је у уставној реформи предвиђао превласт скупштине али не и укидање монархије. Слободан Јовановић веровао је да већ концепт о претежној власти скупштине подразумева један републикански програм.  Од посебне важности у овом концепту било је укидање владарског апсолутног вета и његово претварање у суспензивни. Ипак, на основу изричитог навода самог Марковића, Јовановић је закључио да је он био монархиста. Према овом тумачењу, Марковић је био монархиста ако не по осећању, онда зато што је монархију видео као нужност за Србију: „Код нас постоји монархија – прво зато што народ тако хоће; друго зато: што су наше спољне околности такве, да се никаква друга форма државна не би трпела од стране суседа од којих зависимо. Ови су разлози заиста значајни и монархија треба да постоји.“

МОНАРХИСТИ И РЕПУБЛИКАНЦИ

СКОРО две деценије трајаће борба за успоставу народне суверености и на ово питање ће се углавном свести сукоб између „монархиста“ и „републиканаца“ у Србији. Док ће истински републиканци тежити, пре свега, радикалној социјалној револуцији, одбацујући установу монархије али релативизујући сопствено републиканство у односу на друштвене промене, малобројни доктринарни републиканци издвајаће се искључивим захтевима за оснивање републике. Велика већина српских политичара ће, насупрот њима, следећи тежњу за пуном народном сувереношћу, релативизовати сопствени монархизам.

СУТРА: ИДЕЈЕ ПАРИСКЕ КОМУНЕ УТИЦАЛЕ НА РАДИКАЛЕ

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ХАПШЕЊА РЕПУБЛИКАНАЦА И ЗАБРАНЕ ЊИХОВИХ НОВИНА: Златни век не треба тражити за нама него пред нама – поручивала је српска омладина

10. 10. 2023. у 18:00

Фељтон

0 1

ПОЛИЦИЈСКА ВЛАСТ НАРОД ДЕЛИ У ПОЛИТИЧКЕ ПАРТИЈЕ: Цензура је Станојевићу "гледала кроз прсте" зато што је критиковао опозиционе либерале

13. 10. 2023. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - РЕПУБЛИКАНЦИ ИЗВЕЛИ ПРВИ МОДЕРАН АТЕНТАТ: Завереници су имали наум да престо понуде будућем краљу Петру Карађорђевићу

12. 10. 2023. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - СИМБОЛИЧНА РЕВОЛУЦИЈА ПОД КРОВОМ САБОРНЕ ЦРКВЕ: Кнез Михаило је био убеђен да Уједињена омладина српска хоће да прогласи републику

11. 10. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације