ФЕЉТОН - ТОДОРОВИ ПОСЛЕДЊИ САТИ ПРЕД ВЕШАЊЕ: По­след­ње Кадићеве ре­чи су биле - "Бо­же и мај­ко Бо­го­ро­ди­це, при­ми мо­ју гре­шну ду­ш

Пише: Милан Стојовић

18. 11. 2023. у 18:00

КРИВИЧНА расправа при Окру­жном су­ду у Ко­то­ру про­тив То­до­ра (То­ша) Ка­ди­ћа из Бјелопавли­ћа у Цр­ној Го­ри, уби­це цр­но­гор­ског вла­да­ра кња­за Да­ни­ла Пе­тро­ви­ћа Ње­го­ша, одр­жа­на је 18. сеп­тем­бра 1860. го­ди­не.

ФЕЉТОН - ТОДОРОВИ ПОСЛЕДЊИ САТИ ПРЕД ВЕШАЊЕ: По­след­ње Кадићеве ре­чи су биле - Бо­же и  мај­ко Бо­го­ро­ди­це, при­ми мо­ју гре­шну ду­ш

Погребна поворка књаза Данила , Фото Слика Антуна Крнигена

То­до или То­дор Ка­дић Алек­син из Бо­ва­на у Бје­ло­па­вли­ћи­ма, Цр­на Го­ра, стар 30 го­ди­на, висо­ка ста­са, ко­са, очи, обр­ве и бр­ци цр­ни; ви­со­ка че­ла, нос, под­бра­дак и уста пра­вил­ни, лице обло и од кра­ста оште­ће­но, чвр­стог тје­ле­сног са­ста­ва, по­гле­да жи­вог, об­лич­ја генијалног, ма­је­страл­ног хо­да, пра­во­слав­не вје­ре, оже­њен са по­ро­дом, по­сјед­ник.

Го­во­ри: срп­ски, та­ли­јан­ски, ар­ба­на­шки, по­не­што тур­ски, а пи­ше срп­ском ћи­ри­ли­цом.

Окри­вљен ра­ди тај­ног умор­ства ње­го­вог ве­ли­чан­ства кња­за Цр­не Го­ре, Да­ни­ла Пе­тро­ви­ћа Ње­го­ша, ве­че­ри 12. ав­гу­ста у 7 са­ти и 45 ми­ну­та, го­ди­не 1860. пу­тем екс­пло­зи­је ку­бу­ре на кап­сул.

Окри­вље­ни је био са­слу­шан исте ве­че­ри све­стра­но и на те­ме­љу изведених доказа утврђено је да убла­жа­ва­ју­ћих окол­но­сти у ко­рист оп­ту­же­ни­ка не­ма, ако се из­у­зме ње­го­во пре­ђа­шње до­бро вла­да­ње и што је био под­бо­ден на зло­чин због пре­тр­пље­них про­гон­ста­ва од стра­не Кња­же­ви­не, олак­ша­ва­ју­ће ко­је му ни­шта не по­ма­жу у са­да­шњем слу­ча­ју.

Др­жав­ни ту­жи­лац пред­ло­жио је смрт­ну ка­зну, озна­чив­ши зло­чин као по­тај­но умор­ство.

Брани­тељ Ни­ко­ла Д. Ђо­ва­ни ц. к. окру­жни са­вјет­ник, на­про­тив је озна­чио зло­чин као просто по­ку­шај­но умор­ство и пред­ло­жио да се оп­ту­же­ни осло­бо­ди ра­ди по­мањ­ка­ња до­ка­за.

Да­на 19. сеп­тем­бра у 6 са­ти по­сли­је под­не Окру­жни суд је про­гла­сио да је Ка­ди­ћу пресуђена смрт­на ка­зна.

Да­на 20. осу­ђе­ник је у 10. са­ти при­је под­не уло­жио жал­бу про­тив по­ме­ну­те пре­су­де и ње­гов бра­ни­тељ да­на 26. сеп­тем­бра пре­дао је с при­ту­жбу, али је све то одбијено .

Пр­вог да­на ка­да му је про­чи­та­на смртна  пре­су­да, пје­вуц­као је у там­ни­ци и го­во­рио да је Књаз по­ги­нуо као пас, а да ће он умри­је­ти као хри­шћа­нин. Сле­де­ћег да­на, ми­сле­ћи о се­би, за­тра­жи да му до­не­су из там­нич­ке пра­во­слав­не ка­пе­ле ду­хов­ну књи­гу ко­ју је по цио дан читао, при­пре­ма­ју­ћи се гро­зном ча­су ко­ји је оче­ки­вао.

ДЕСЕТОГ ок­то­бра  1860. године у 4 са­та Ка­дић је при­ве­ден у Окру­жни суд, гдје му је ре­че­но да се има обје­си­ти да­на 13. ок­то­бра у 9. са­ти при­је под­не. На то жа­ло­сно са­слу­ша­ње Ка­дић, без ика­квог сне­би­ва­ња и пла­ше­ња мир­но из­у­сти ове ри­је­чи: „Срећ­но би­ло Ца­ру и овом свије­тлом су­ду, а на чу­до и на ја­де оно­ме ко­ји ме је на ово на­гнао”. За­тим је вра­ћен у тамни­цу и од­ве­ден у цр­кву св. Ни­ко­ле ко­ја се на­ла­зи код там­ни­це.

Зором, 13. октобра, обавио је све­ту тај­ну ис­по­ви­јед, за­тим да­де по­зва­ти суд­ског истражитеља и др­жав­ног ту­жи­о­ца, и с њи­ма се раз­го­ва­рао је­дан сат. Ма­ло за­тим на­шли су се у капели­ци вој­ни пра­во­слав­ни све­ште­ник, па­рох Ко­сто Јо­ва­но­вић и не­ко­ли­ко офи­ци­ра и не­ко­ли­ко при­ват­них осо­ба, ко­ји­ма је Ка­дић одр­жао свој го­вор:

„ ....Ја сам се ис­по­ви­је­дио нај­при­је Бо­гу, па су­ди­ја­ма, а сад ћу ва­ма го­спо­до мо­ја.Са­да покој­ни Књаз Да­ни­ло Пе­тро­вић хтио је да ми оду­зме жи­вот јер сам од­био да по­слу­шам њего­ве крв­нич­ке на­ред­бе. Тај мој од­би­так по­ште­дио је жи­вот мно­гим не­ви­ним љу­ди­ма.

При­мо­ран сам био да оста­вим отаџ­би­ну, ста­ре ро­ди­те­ље, мла­ду су­пру­гу и два не­ви­на си­на да би сачувао гла­ву. Књаз да­де по­би­ти пет чла­но­ва мо­је род­би­не, кон­фи­ско­вао је мо­ју имови­ну и приси­лио мо­ју се­стру да се пре­у­да још за жи­во­та му­жа, ко­ји је био при­си­љен да бје­жи и да сачу­ва жи­вот. Мо­је пре­би­ва­ње у Аустри­ји ни­је се хтје­ло тр­пје­ти, ни­је­сам мо­гао до­би­ти пасош за Ру­си­ју да би се код све­тог Си­нода по­ту­жио на пре­тр­пље­ну сра­мо­ту због пре­у­да­је се­стре.

С јед­не стра­не го­нио ме је Књаз, а с дру­ге стра­не Фран­цу­ски вицекон­зул у Ска­дру. Обо­ји­ца су тра­жи­ли мо­ју смрт. При свим тим го­ње­њи­ма, и по­ред на­го­ва­ра­ња, ни­кад ни­је­сам, ни­ти се хтио од­лу­чи­ти да уби­јем Кња­за, али ка­да сам до­знао да је на мо­ју гла­ву ста­вио барбарску уцје­ну од 500 фо­рин­ти ри­је­шим се да на­пла­тим свој жи­вот за ци­је­ну мно­го ви­шу, да га уби­јем ма гдје га бу­дем за­те­као...   

Ја сам смрт за­слу­жио, мо­је кри­ви­це и оне Кња­же­ве би­ле су пре­те­шке зе­мљи, па је мо­ра­ла да нас про­жде­ре. Обо­ји­ца смо би­ли крив­ци и ето нас до ма­ло обо­ји­ца под зе­мљом, али ја уми­рем с јед­ном жа­ло­сти што сам про­лио не­ви­ну крв. За ври­је­ме мог ба­вље­ња у Ца­ри­град, убио сам, без ика­кве ње­го­ве кри­ви­це, бра­та оно­га ко­ји се, по на­ред­би Кња­же­вој, оже­нио мо­јом се­стром. То је је­ди­но што ме гри­зе са­вјест, али је Бог ве­лик и ми­ло­стив па се уздам да ће ми опро­сти­ти...“   

У ЗАПИСНИКУ са суђења још стоји... Када је Кадић видео постројену војску испред тамнице и чуо уда­ра­ње до­бо­ша, ре­че: „Бра­ћо, тре­ба се опра­шћа­ти”. За­мо­лио је да му до­не­су ча­шу ви­на и да му до­зво­ле да по­пу­ши ци­га­ре­ту. По­што би удо­во­ље­но ве­се­ло ре­че: „Сад хајдемо.“

У том ча­су хтје­ли су му ста­ви­ти ка­пу на гла­ву, али он то уч­ти­во од­би из­ја­вив­ши да се спрема при­сту­пи­ти пред све­ви­шњи бож­ји суд па да ће то ура­ди­ти го­ло­глав.

По­пе се та­да на сте­пе­ни­це вје­ша­ла и из­го­во­ри по­след­ње ри­је­чи: „Бо­же и мај­ко Бо­го­ро­ди­це, при­ми мо­ју гре­шну ду­шу.“ У 9 са­ти и 27 ми­ну­та би­ло је све свр­ше­но око вје­ша­ла и у 9 и 29 ми­ну­та Ка­дић је већ био мр­тав.

САХРАЊЕН У ШКАЉАРИМА

ТОДОРОВУ смрт забиљежио је тадашњи  православни  парох которски  протојереј Константих Јовановић у Матици умрлих которске парохије за годину 1860. под редним бројем 43. која се и данас чува. Овај податак обесмишљава тврдње појединих савремених историчара, да је хапшење, и суђење и вјешање Тодора Кадића била, уствари, лакрдија, лицемјерна режија и фарса Аустроугарске, која је ,тиме  хтјела да докаже да она није организатор и наручилац атентата на књаза Данила, који је, наводно,за њен рачун узвршио Тодор Кадић. Сахрањен је на православном гробљу у Шкаљарима као и сви преступници из Црне Горе тога времена, али гроб није обиљежен.

КРАЈ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТРАМП ЗАПАЛИО СВЕТ ИЗЈАВОМ: Не могу да искључим могућност употребе војне силе!

ТРАМП ЗАПАЛИО СВЕТ ИЗЈАВОМ: Не могу да искључим могућност употребе војне силе!

НОВОИЗАБРАНИ председник САД Доналд Трамп изјавио је данас да не може да искључи могућност употребе војне силе или економске принуде, укључујући повећање царина, када је у питању преузимање контроле над Гренландом и Панамским каналом.

07. 01. 2025. у 18:50

ОСВЕТА МАЂАРСКОЈ ЗБОГ ПОДРШКЕ ДОНАЛДУ ТРАМПУ Сијарто оштро о санкцијама САД-а Орбановом шефу кабинета

"ОСВЕТА МАЂАРСКОЈ ЗБОГ ПОДРШКЕ ДОНАЛДУ ТРАМПУ" Сијарто оштро о санкцијама САД-а Орбановом шефу кабинета

МИНИСТАР спољних послова Мађарске Петер Сијарто данас је критиковао одлуку Вашингтона да уведе санкције шефу кабинета мађарског премијера Виктора Орбана, Анталу Рогану, због сумње да је умешан у корупцију у Мађарској.

07. 01. 2025. у 18:12

Коментари (1)

ОД СРЦА С ЉУБАВЉУ: Меридиан фондација обележила 2024. годину својом хуманошћу и солидарношћу (ВИДЕО)