ФЕЉТОН - СРБИЈА ЈЕ ИМАЛА ОБАВЕЗУ ПРЕМА ЦАРУ НИКОЛАЈУ II: На челу Државне комисије за бригу о избеглицама био је и академик Александар Белић

Пише: Драго Делић

26. 02. 2024. у 18:00

РУСИ су у новоформираној Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца добили статус какав нису имали у другим државама пријема.

ФЕЉТОН - СРБИЈА ЈЕ ИМАЛА ОБАВЕЗУ ПРЕМА ЦАРУ НИКОЛАЈУ II: На челу Државне комисије за бригу о избеглицама био је и академик Александар Белић

Барон Врангел, Митрополит Антониј и владика Анастасије у Сремским Карловцима, Фото "Википедија"

Нису живели у избегличким камповима, него у такозваним руским колонијама којих је на простору данашње Србије било у скоро сваком граду. Брзо су се укључивали у нову средину, добили су свој школски систем, културне и здравствене установе, бројна струковна удружења, цркву.

Већ у јануару 1920. формиран је Државни одбор, шест месеци касније наследила га је Државна комисија за бригу о руским избеглицама, надлежна за све обавезе око обезбеђивања места боравка, запошљавања, финансија, социјалних и осталих текућих питања. На њеном челу био је Љубомир Јовановић, председник Краљевске Народне скупштине, а од 1927. године академик Александар Белић. Да би што ефикасније доносила одлуке, у састав Комисије ушли су и утицајни руски емигранти који су добро познавали сву проблематику и давали конструктивне предлоге за решавање текућих питања. Комисија је по већим центрима у унутрашњости била надлежна за оснивање локалних комитета, а у мањим местима, сарађивала је са председницима руских колонија. Створен је веома ефикасан систем координације од савезног (Државна комисија и надлежна министарства) до локалног (руске колоније и комитети). Примарна делатност тих тела било је збрињавање, проналажење посла и вођење евиденције о месту боравка и свим текућим питањима.

Но, и поред тога, њихов живот није био нимало лак. Напротив, за многе је био мукотрпан и трпељив, материјално нестабилан и на дужи рок неизвестан.

Постоји још један разлог зашто су руске избеглице добиле највеће повлашћење. Краљ Александар је сматрао да Србија има моралну обавезу да се одужи цару Николају и Русији за спасавање српске војске приликом повлачења преко Албаније. Да подсетимо, цар Николај је прихватио апел престолонаследника Александра и савезницима запретио да ће Русија изаћи из рата ако одмах не обезбеде лађе за транспорт српске војске, заглављене у мочварном Медовском заливу, доступном аустријској артиљерији. Тек тада су кренуле италијанске и француске лађе и превезле изнемоглу српску војску и нејач до Крфа, острва спаса. Тај чин опеван је у једној од најлепших српских песама: „Креће се лађа француска”.

ОГРОМНА већина придошлих Руса били су образовани и школовани људи, потврђени и доказани на високим и утицајним положајима у царској Русији: архитекте, сликари, позоришни уметници, професори универзитета, високи официри, писци, издавачи, инжењери, а простор за њихово ангажовање у нашој земљи, страдалој у ратним разарањима, био је велики. Сви они су удахнули живот страдалој, опљачканој и демографски десеткованој Србији, којој су школовани и умни људи били преко потребни. Њихова деца, тј. друга генерација српских Руса тај ниво је само ојачала и унапредила.

Уследио је нови рат, већи и суровији, прекинут је један висок ниво организованог живота у њиховој новој отаџбини. Југославија је подељена на окупационе зоне, а српски Руси су, нажалост, већим делом подлегли једној врсти колаборације са окупатором која их је скупо коштала. Страдали су као припадници Заштитног корпуса, о чему ће бити више речи у једном од поглавља. Долазак јединица Црвене армије у октобру 1944. године, пресудно је утицао на руску емиграцију. Већина емиграната је на сам глас да стижу црвеноармејци, плашећи се одмазде, кренула у нови егзодус ка западним земљама. Неки од њих су се придружили јединицама Црвене армије и вратили у Совјетски Савез.

Исељавање је настављено и у годинама Информбироа. Доласком Хрушчова на власт и нормализацијом односа, успостављају се бољи дани за српске Русе, али њих је остало толико мало, па се може рећи да педесетих година ишчезава руска емиграција у Југославији у оном облику какав је био између два рата.

НИ ПОСЛЕ нормализације односа социјалистичке Југославије и Совјетског Савеза, наша историографија није се бавила овом темом. За комунистичку Југославију преостали Руси ни бројчано нису представљали значајну заједницу, а уз то, посматрани су као део старог „реакционарног” режима. За Совјете они су и даље остали противници, емигранти са идеолошким предзнаком и тај појам се задржао у употреби све до распада Совјетског Савеза. Они су у правном смислу били избеглице, а не емигранти, јер нису своју земљу напустили добровољно ради неког личног интереса, већ су морали да беже да би спасили сопствене животе. У употреби је, међутим, задржан термин „емигранти”, јер су били противници новог системау Совјетској Русији.

Тек после увођења вишестраначја и демократских промена у обе земље, о њима почиње више да се пише.

Код нас је ова тема привукла пажњу више аутора, углавном на научној бази и у оквиру тематских стручних саветовања и изложби, које прате зборници радова и монографије.

Привукла је пажњу аутора и на локалном нивоу, у местима где су постојале веће руске колоније и где су Руси оставили велики траг. Тај допринос Руса развоју нашег друштва инспирисао је многе писце и историчаре из унутрашњости да објаве књиге о Русима у њиховим срединама. Има и доста новинарских извештаја о боравку генерала Врангела у Србији, Кадетским корпусима, Белој Цркви, неким појединачним успоменама. Имамо и озбиљне истраживачке подухвате, међу којима се посебно истичу дела Алексеја Арсењева, Алексеја Тимофејева, Миодрага Јовановића, Томе Миленковића, Остоје Ђурића. Велики број аутора у новије време бави се овом темом и у Русији.

ЦИЉ овог фељтона који је пред читаоцима „Новости“  је да отргне од заборава тај јединствен догађај из новије руске и српске историје, да га прикаже са оне људске стране, како су живели и какав су траг оставили на развој српске културе и друштва. Да освежи сећање на овај велики избеглички егзодус, на тај јединствен пример пријатељства руског и српског народа у најтежим тренуцима своје историје. Такође и да укаже на неке примере релативизације кључних светских догађаја и покушаја ревизије историје, који прете светском миру и доводе до нових сукоба и нестабилности.

Док је настајао овај рукопис, који „Новости“ објављују на својим фељтонским странама, дошло је до војне интервенције Русије у Украјини и новог рата на тлу Европе, колевке светске цивилизације. После једног века у Србију опет долазе избеглице из Русије и Украјине. Тај несрећни и нежељени рат је актуелизовао ову тему и бацио ново светло на нека нерешена питања из прошлости.

Под појмом Руси у фељтону подразумевамо сви оне који су из Русије дошли у СХС после Октобарског преврата, дакле: Руси, Украјинци, Белоруси, Грузијци, Калмици, Јермени и остали припадници и симпатизери Белог покрета, противници комунизма. Једноставно, историографија све избеглице води као Русе, односно држављане царске Русије, па их није могуће другачије посматрати. Али нема сумње да су међу емигрантима, познатим као Белогардејци, Руси чинили огромну већину.

ОЧУВАЊЕ ИДЕНТИТЕТА

ОДМАХ по доласку руских избеглица почело се оснивањем њиховиг  институција. Оснивана су бројна еснафска и културна удружења и установе, школе, интернати, соколска друштва, позоришне групе, у већим центрима и цркве, како би Руси могли да очувају свој идентитет, начин живота, обичаје. Настављен је континуитет царских институција, само је силом прилика промењено место њиховог деловања. Неке од најважнијих добиле су посебну пажњу у овом фељтону јер су део и руске и српске културне баштине.

 СУТРА: НИКОЛАЈ ХАРТВИГ ПРВА ЖРТВА ВЕЛИКОГ РАТА 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДРАМА У ФРАНЦУСКОЈ: Масовна пуцњава, учествовало неколико стотина људи

ДРАМА У ФРАНЦУСКОЈ: Масовна пуцњава, учествовало неколико стотина људи

У МАСОВНОЈ пуцњави повезаној с трговином дрогом у западној Француској, тешко је повређено петоро људи, међу којима и један тинејџер, рекао је министар унутрашњих послова Бруно Ретаиллеау, пише Гардијан.

01. 11. 2024. у 11:25

ХРВАТ УГЛЕДАО СРПСКУ ЗАСТАВУ НА ПОДУ: Одмах упалио камеру и урадио ово - због његовог потеза се усијале мреже (ВИДЕО)

ХРВАТ УГЛЕДАО СРПСКУ ЗАСТАВУ НА ПОДУ: Одмах упалио камеру и урадио ово - због његовог потеза се усијале мреже (ВИДЕО)

ИВАН из Хрватске одушевио је читав регион када је једним малим гестом показао како је мало потребно а јако лепо, држати се оне чувене реченице "воли своје, поштуј туђе".

01. 11. 2024. у 10:24 >> 10:28

Коментари (0)

Да ли сте знали да топлота најбрже лечи повреду? Откривамо зашто је ТЕЦАР терапија најефикаснија