ФЕЉТОН - БЕОГРАД ЈЕ БИО ДУХОВНИ ЦЕНТАР ИЗБЕГЛИХ РУСА: Руси су дошли као мелем на рану српском бићу страдалом у Првом светском рату
ЈЕДАН од најпродуктивнијих иконописаца на простору Србије био је Иван Мељников. Он је пред Други светски рат осликао 34 иконе у Саборној цркви у Краљеву - цркви Свете Тројице, по наруџбини Светог владике Николаја Охридског и Жичког, али и велики број икона и живописа у другим црквама и манастирима.
Рођен је у Петрограду 1896. године у трговачкој породици Јустина Ј. Мељникова, у Југославију је дошао 1920. године преко Галипоља и Солуна, живео је у Битољу и Охриду, где је предавао цртање, а посао га је касније водио у разна места на простору данашње Србије.
Прве иконе и фреске осликао је у црквама Светог Николе код Преспанског језера, Светог Наума и Свете Петке у Битољу, потом у цркви Светог Прокопија и Светог Ђорђа код Чачка, Вазнесења Господњег у Осечини, у манастиру Успења Пресвете Богородице у Овчарско-кабларској клисури и бројним другим црквама.
Урадио је иконостасе у манастиру код Дебра у манастиру Жича, цркви Пресвете Богородице у Чајетини, а после рата у САД је урадио иконостасе и живописе у цркви Свети Сава у Њујорку, Свети Никола у Џонстауну, Успење Пресвете Богородице у канадском Виндзору. Све радове овог врсног уметника тешко је и набројати.
РУСИ су дошлу као мелем на рану српском бићу, наша младост сеоска и интелектуална елита која је требало да диже државу из пепела, обнавља развој, страдала је у рату. Руси, високо образовани и специјализовани за разне области, већ потврђени у Русији у својим професијама, почели су да подижу разорено српско национално биће. Допринели су развоју теолошких, друштвених, историјских и физичких наука, просвете, ваздухопловства, а нарочито су у архитектури и култури оставили дубок траг. Били су добри инжењери, градили су путеве, пруге. Нација књижевности, поезије и културе, упркос невољи, носила је са собом своје књиге. У Карловцима су основали руску библиотеку у старој згради Благођејаније, затим у Руској болници - санаторијуму у Панчеву, у руским гимназијама и школама у Београду, Белој Цркви, Новом Бечеју, Бечкереку, свуда где су били.
Рускиње су предавале у школама не само руски, него и француски и немачки језик, припадале су аристократским породицама где је образовање било примарни задатак породичног васпитања и одрастања. У Карловцима, Новом Саду, Панчеву, Кикинди, Новом Бечеју и другим градовима давале су и часове клавира, кројења и шивења.
Многи руски учитељи и наставници предавали су у основним и средњим школама. Према Алексеју Арсењеву, само у разним средњим школама у Војводини, од пољопривредних до трговачких и гимназија, предавало је преко 300 Руса. Било је и оних који су предавали и по неколико предмета па и међусобно различите предмете, рецимо математику и историју, пошто су наши учитељи и професори делили судбину народа и страдали су у Великом рату.
У недостатку наших кадрова, у неким местима су предавали чак и српски језик.
ИМАЈУЋИ у виду концентрацију избеглица у појединим градовима, наметнула се потреба оснивања образовних институција, попут оних које су деловале у царској Русији. Формирање руских институција кренуло је одмах по доласку у Краљевину. У градовима где су Руси представљали значајну заједницу, требало је организовати њихов редован живот, пре свега школовање деце, здравствену заштиту, културни живот.
Највећа здравствена установа формирана је у Панчеву, чувени Руски санаторијум, о чему ће бити више речи у наставку.
У Београду је формирана амбуланта Руског црвеног крста, касније Поликлиника, у делу зграде Градске амбуланте у улици Краља Милана 61, касније премештена у Булевар краља Александра код Вуковог споменика, а потом у суседну улицу Краљице Марије 133. Почела је са три лекара, а у годинама пред рат је имала више од 30 лекара специјалиста и два стоматолога.
Београд је постао центар друштвеног, културног и духовног живота избеглих Руса у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Преко 9.000 руских емиграната живело је у Београду двадесетих и тридесетих година. Око 400 руске деце школовало се у Београду почетком тридесетих година и око 1.000 студената. Друштво "Сокола" у Београду имало око је 600 чланова, најбројније од двадесетак, колико их је било у Југославији. На Соколском слету у Прагу 1932. године победили су у такмичењу на справама и стрељаштву.
У већим центрима избеглице су оснивали трговинске радње, највише пиљарске, бакалске, млекарске, књиговезачке, молерске, за израду сувенира. Удруживале су се у руски Трговачко-индустријски савез и образовале мале кредитне заводе познате као „Каса узајамне помоћи” преко које су могли да узимају позајмице и тако премосте одређене пословне проблеме.
ДРЖАВНА комисија је преко својих тела у унутрашњости земље организовала курсеве за стицање допунских занимања - браварско-монтерских, столарских, обућарских, кројачких, трговачких, железничких. Њих су претежно похађали официри и подофицири, али и сви који су желели да се оспособе за неко занимање и лакше добију посао. Тако је настала својеврсна берза рада, фирме су се обраћале тим берзама када су им били потребни одређени кадрови. Исто оспособљавање рађено је и у организацији ЗЕМГОР (Савеза градова и локалних самоуправа). Захваљујући тим обукама, многе избеглице су добијале посао у разним предузећима, на обнављању комуналне инфраструктуре, калдрмисању улица, изградњи водовода, уређењу насеља, грађевинарству, занатским радовима.
Земгор - Земаљска државна организација градова и округа, са седиштем у Паризу и филијалама у више европских градова, од 1924. године и у Београду, имао је превасходни циљ да помаже емиграцију финансијски, да проналази посао преко посебних берзи рада које је сама организовала. Издавао је и часопис "Руски архив на српском језику", чији је циљ био да на објективан начин информише емигранте о свим битним догађајима у руској култури, друштвеном животу у Совјетској Русији и заграничју. Објављивао је текстове познатих руских и српских новинара и писаца, научника, јубилеје великих песника и уметника, извештаје о развоју совјетске привреде.
ИЗБЕГЛИЦЕ са струковним образовањем и искуством у финансијским и сличним пословима, лакше су долазиле до посла преко Државне комисије за помоћ руским избеглицама или Земгора, а они успешнији и способнији, узимали су и кредит да покрену свој посао. Тако су поједине избеглице отварале кредитно - штедне заводе, мењачнице, приватне лекарске ординације, комисионе радње, такси превоз, радње за продају аутомобила, ресторане и угоститељске објекте.
ОЗБИЉНИ ПОСЛОВИ
У МАСИ избеглих Руса издвајао се знатан број оних са предузетничим духом који се покретали озбиљне послове. Професор Игњатовски држао је приватну лекарску ординацијуу којој су се лечили имућнији Београђани, а Георгије (Ђорђе) Власенко отворио је један од водећих салона специјализованих за продају америчких мотоцикала, резервних делова и потрошног материјала у Дечанској улици, касније у Ускочкој. Почетком тридесетих година у Београд су, захваљујући Власенку, стигли први модели и данас престижног Harley-Davidsоn, а да би привукао купце, Власенко је често објављивао огласе у дневним новинама и нудио бесплатан технички преглед и обезбеђен сервис.
СУТРА: ОБРАЗОВАЊЕ МЛАДЕЖИ БИЛО ЈЕ ПРИМАРНО ЗА ЕМИГРАЦИЈУ
ТРАМП ЗАПАЛИО СВЕТ ИЗЈАВОМ: Не могу да искључим могућност употребе војне силе!
НОВОИЗАБРАНИ председник САД Доналд Трамп изјавио је данас да не може да искључи могућност употребе војне силе или економске принуде, укључујући повећање царина, када је у питању преузимање контроле над Гренландом и Панамским каналом.
07. 01. 2025. у 18:50
"ОСВЕТА МАЂАРСКОЈ ЗБОГ ПОДРШКЕ ДОНАЛДУ ТРАМПУ" Сијарто оштро о санкцијама САД-а Орбановом шефу кабинета
МИНИСТАР спољних послова Мађарске Петер Сијарто данас је критиковао одлуку Вашингтона да уведе санкције шефу кабинета мађарског премијера Виктора Орбана, Анталу Рогану, због сумње да је умешан у корупцију у Мађарској.
07. 01. 2025. у 18:12
НИЈЕ НИ СЛУТИО ТРАГИЧНУ ВЕСТ: Мемедовић поделио слику са Милорадом дан пре његове смрти (ФОТО)
МИЛИНКОВИЋ је отишао у цркву на литургију где му је изненада позлило.
07. 01. 2025. у 13:21
Коментари (0)