ФЕЉТОН - РУСИ ОТКРИВАЈУ СРПСКО ПРАВО ИЗ ДОБА НЕМАЊИЋА: Јаков Хлитчијев био је један од највећих стручњака за механику и бродске конструкције

НИКОЛАЈ Пушин (1875-1947) професор Београдског универзитета, члан САНУ рођен је у Саратову, Физичко математички факултет завршио је у Петрограду, где је био асистент па професор на Катедри за хемију.

ПРОФЕСОРИ Евгеније Спекторски и Антон Билимович су унапредили Београдски Универзитет, Архив САНУ

Пре доласкау Београд, годину дана је био шеф Катедре за неорганску хемију на Политехници у Владикавказу.

У Београд долази 1920. године, као искусан професор, и ради као хонорарни професор електрохемије на Техничком факултету. После неколико година изабран је за редовног професора физичке хемије на истом факултету, а истовремено је предавао тај предмет на Филозофском факултету у Загребу, где оснива Институт за физичку хемију, на чијем је челу. Сарађивао је и са Универзитетом у Љубљани, где постаје почасни доктор за област хемије. У Београду је био активан сарадник Лабораторије за физичку хемију и електрохемију на Косанчићевом венцу, а када је тридесетих година Технички факултет премештен у нову зграду у, на његову иницијативу, лабораторија је прерасла у Завод за физичку хемију и електрохемију, на чијем је челу био до смрти 1947. године. Током окупације је пензионисан, а после ослобођења активиран. Дописни члан САНУ постао је 1947. године, а исте године је преминуо. Сахрањен је на Руском гробљу у Београду.

Пред Први светски рат прелази на Универзитет Светог Владимира у Кијеву, где је изабран и за ректора, али је после Револуције побегао у Одесу, па у Чехословачку, а потом у Београд, где предаје на Правном факултету Уставно и упоредно право. Хонорарно је на Карловом универзитету у Прагу предавао Чешку историју политичких теорија и Упоредно право. На универзитетима у Београду и Љубљани је предавао до Другог светског рата, после рата отишао у САД, где је остао до краја живота. Најзначајнија дела су „Држава и њен живот“, „Хришћанска етика“, „Историја социјалне филозофије“.

Водио је београдско Друштво руских научника до завршетка Другог светског рата, када одлази у Америку. Први је председник Руског научног института у Београду (1928-1930), дописни члан Словенског института у Прагу и Међународног института за правну филозофију и социологију. У САД је предавао етику, социологију и канонско право на Колумбија универзитету. Аутор је бројних студија и књига. Његови уџбеници се штампају и данас - у Подгорици је 1997. објављена „Историја социјалне филозофије“, а „Хришћанска етика“ у Београду 2001. и 2003. године.

АНТОН  Димитријевич Билимович (1879-1970) професор математике и механике на Филозофском факултету у Београду, члан САНУ, оснивач Математичког института САНУ и његов први управник. Неколико година усавршавао се на универзитетима у Паризу и Гетингену, а пре доласка у Југославију био професор Новоросијскогуниверзитетау Одеси, где је био биран за ректора. Пре тога је предавао Механику на Универзитету у Кијеву.

Професор је Београдског универзитета од средине 20-их година до 1955, када одлази у пензију. Био је један од оснивача Одељења техничких наука САНУ и Југословенског друштва за механику. Аутор многих уџбеника из математике и физике, посебно се бавио применом математике у механици и термодинамици. Најпознатији је „Уџбеник рационалне механике“. Објавио је низ радова на руском, српском, немачком и француском језику.

Говорио је француски и немачки са којих је и преводио нека значајна дела.

ЈАКОВ Матвејевич Хлитчијев (1886-1963) професор Грађевинског и Техничког факултета у Београду, члан Српске краљевске академије наука - СКА и САНУ, био је један од највећих стручњака за механику, теорију бродских конструкција и отпорности материјала, па је паралелно био ангажован и у појединим привредним предузећима. Као врстан конструктор бродова бавио се привредом и у својој првој домовини, Русији, био је конструктор и директор Бродоградилишта у Херсону. Због грађанског рата морао је да напусти Русију и 1920. долази у Београд. Аутор је више универзитетских уџбеника.

ФЈОДОР (Теодор) Васиљевич Тарановски (1875-1936) професор Правног факултета, редовни члан САНУ писац капиталног дела Енциклопедија права, које је штампао Геца Кон. Аутор је тротомне „Историје српског права у Немањићко доба“, као и уџбеника „Увод у историју словенских права“.

Заслужан је за долазак професора Александра Соловјева на Правни факултет у Београду, који је предавао исту групу предмета. Пре доласка у Југославију био је професор на Универзитетима у Варшави, Петрограду, Харкову и Симферопољу. Више година усавршавао се у Француској и Немачкој. У Београд долази 1920. године, на Правном факултету предаје Историју словенског права, а написао је и уџбеник за тај предмет. Аутор је више студија о српској средњовековној држави. За редовног члана САНУ изабран је 1932.године. Оставио је недовршен укопис о законику Цара Душана.

КИРИЛ Тарановски (1911-1993), Фјодоров син,  је београдски ђак, писац, књижевни критичар и преводилац. Са пријатељем и колегом са студија Иљом Голеншичевим Кутузовим, учествује на састанцима писаца, полемише, говори о организационим питањима, представља нова издања руских писаца. Објавио је и збирку песама „Златна мрежа“ 1929. године. Ретки сачувани примерци овог издања могу да се купе преко интернет продавница.

Дар према језицима наследио је од мајке, која вуче порекло из дубровачке српске породице Степчевић. Преводио је на српски језик, али и на немачки, чешки, енглески.

Први је у Југославији 1930. превео  Сергеја Јесењина, тада код нас мало познатог песника.

Млађи Тарановски у свом зрелом периоду стварања, крајем тридесетих година, одлази у Праг, где припрема докторат, а по повратку у Београд постаје асистент на Филозофском факултету, држи вежбе и часове из руског и пољског језика. После рата објављује бројне радове на српском, руском, пољском и енглеском језику. Заслужан је за обнову наставе пољског језика, пошто су Немци приликом повлачења из Београда, запалили библиотеку Факултета и том приликом су изгорела дела оснивача Катедре професора Радована Кошутића.

Славистичко друштво и Катедра за славистику Филолошког факултета објавили су 1996. године зборник са јубиларног научног скупа о стотој годишњици Полонистике са текстом о Кирилу Тарановском и његовим предавањима из пољског језика. Преводио је на српски дела руских класика. Београдска „Просвета“ је објавила његову књигу о Мендељштајму. Народно позориште Сомбор је поводом 140 година рада сезону 2022/23. почела премијером „Галеба“, Антона Павловича Чехова у преводу Кирила Тарановског.

ПРОФЕСОР НА ХАРВАРДУ

У РУСКИМ енциклопедијама Кирил Ф. Тарановски се описује као југословенски и српски филолог и слависта, руског порекла, што он и јесте. У Београд је дошао као дечак са породицом, школовао се, постао угледни научник светског ранга. Крајем педесетих година постаје гостујући професор на Харварду и Калифорнија универзитету у Лос Анђелесу. Од 1963. године постаје редовни професор на Харварду, где је зарадио и пензију 1981. године. У славистичким часописима и издањима Харвардског института објављивао је текстове о анализи структуре стиха српског језика и стиха Мендељштајма,, а у зрелим годинама наставио да ради на америчким универзитетима.

 СУТРА: БЕЛОГАРДЕЈАЦ У ЗАТВОРУ ЗА ВРЕМЕ ИНФОРМБИРОА 

Препоручујемо

Фељтон

0 6

ФЕЉТОН - ТРАДИЦИЈА РУСКИХ КАДЕТА НАСТАЉЕНА У БЕЛОЈ ЦРКВИ: Женски институт је радио под покровитељством краљице Марије Карађорђевић

07. 03. 2024. у 18:00

Свет

0 0

ЗАХАРОВА О ИЗЈАВИ ПАПА ФРАЊЕ: Он се позивом на преговоре за Украјину није обраћао Кијеву

10. 03. 2024. у 17:14

Свет

0 2

ПРЕМИНУО ЈЕДАН ОД НАЈВАЖНИЈИХ ЉУДИ У РУСИЈИ: Тужне вести стижу из Москве

10. 03. 2024. у 15:21

Политика

0 11

ФЕЉТОН - РУС ОСВЕТЉАВА ИСТОРИЈУ СТАРИХ СРПСКИХ ВЛАДАРА: Степан Куљбакин је проучаво структуру језика Мирослављевог и Вукановог јеванђеља

10. 03. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације