ФЕЉТОН - БЕОГРАД ПОСТАЈЕ МАГНЕТ ЗА СВЕ БАЛЕТСКЕ ЗВЕЗДЕ: Ана Павловна је говорила да је заволела Србију и Србе пре него шти их је упознала

НИНА Васиљевна Кирсанова (1898-1989) српска балерина светског гласа, пореклом Рускиња једна је од оснивача српског балетапри Народном позориштуу Београду.

Нини Кирсановој Београд је био дом, Фото Руска књижара „Бакинга“

Билаје примабалерина, кореограф, руководилац балета, педагог, за време рата болничарка, по одласку у пензију археолог и глумица.

Рођена је у Москви 1898. године од оца Василија Ванера и мајке Зинаиде, широм света постала је позната по уметничком презимену Кирсанова. Завршила је Московску позоришну школу - смер балет и прошла аудицију на Бољшој театру, али је у време грађанског рата са мужем Борисом Поповим, оперским певачем, преко Пољске дошла у Дубровник, па у Београд. Заблистала је у „Жизели“, „Копелији“, „Мадам Батерфлај“ на сцени Мањеж и касније у обновљеној сцени Народног позоришта.  У Београду се упознаје са другим руским уметницима и открива нову средину у којој може да оствари своје снове. После три године добија понуду која се не одбија, одлази у Француску, на позив тада највеће светске балетске звезде, Рускиње Ане Павлове (1881-1931), која је градећи светску каријеру, Русију напустила пре Октобарске револуције. Као члан њене трупе, Кирсанова наступа на водећим светским сценама.

Колико је велика звезда била Ана Павлова, са којом је наступала Кирсанова, између осталог видимо из београдске штампе, која је посету ове светске звезде Београду 23. марта 1927. године најавила месец и по раније, а наредних дана скоро свакодневно. „Политика“  у броју од 9. фебруара пише да се по популарности у свету са Аном Павловом, „може сврстати само Шаљапин” да је доживела овације на светској турнеји од Енглеске до Јужне Африке и Новог Зеланда, а „хладнокрвни Немци су је у Берлину назвали божанством”.

Њена интергационална група је била једна од најбројнијих у историји балета са извођачима из двадесетак земаља. На њене представе долазили су краљеви и председни- ци, грофице и грофови, а на тачку „умирућег лабуда” публика је скоро увек устајала, очаравајуће посматрала и поздрављала френетичним дугим аплаузима.

У БЕОГРАД је дошла после концерта у Пешти, са двадесетак балерина, оркестром и пратњом, што је била једва половина њеног целог ансамбла. Дочекао је велики број грађана. Новинари су је пратили од уласка у Југославију, од Суботице до Београда. Када је изашла из воза железничко обезбеђење и жандарми „једва су успевали да одрже ред и прокрче пут великој уметници” да би спречили нереде. Све време грађани су махали марамама и пешкирима и бацали цвеће. Београд памти и овакве дочеке великих балетских звезда, и то свега неколико година после великог страдања у Првом светском рату. Ово наводимо да бисмо дочарали културни живот Београда тог доба, његову привлачност за највеће балетске звезде, а и величину наше Нине Кирсанове, која је са Аном Павловом наступала на највећим сценама широм света, од западне Европе до северне и јужне Америке, Блиског истока, Аустралије.

На такав дочек Павлова је узвратила речима: „Чим сам прешла границу, осетила сам се друкчије. То је скоро као да сам у Русији. Ми смо направили велики напор да дођемо у Београд, ја сам тако апсолутно хтела. Хоћу да упознам Србе и Србију. Волела сам их, незнајући их.”  Тај њен долазаку Београд био је изузетно важан за развој српског балета, постала је идол многим девојчицама и допри- нела популаризацији ове уметности. Био је важан и за даљу каријеру Нине Кирсанове, јер она од тада наредне четири и по године наступа са трупом Ане Павлове на великој светској турнеји. Ту сарадњу је прекинула изненадна смрт Ане Павлове 1931. године, од последица упале плућа док се налазила у Холандији. Имала је свега 50 година. Ова велика балетска звезда сахрањена је у Лондону, а по њеној жељи, урна је после много година пренета у Москву.

ПОСЛЕ Анине смрти, Кирсанова се враћа у Београд и постаје шеф балета и кореограф, организује прво инострано гостовање балета Народног позоришта у Атини 1933. године и доноси велики успех српском балету. Од повратка у Београд, Кирсано- ва активно ради на припреми неколико балета. Заблистала је  у „Чучук Стани“ и „Охридској легенди“ Стевана К. Христића, изведеним поводом јубилеја 25 година рада овог значајног српског композитора.

Упоредо као примабалерина гостује у Опери у Монте Карлу 1934,  где остаје пуне три године, потом одлази у Каунас у Литванску оперу. У марту 1940. године опет је гостовала у Софији где је припремила балет за оперу „Еро с оног свијета”, Јакова Готовца, а на великој сцени Народног позоришта при- премила је балет за премијеру „Орфеја”.

Нови рат је враћа у време од ког је побегла из Русије, али наставља да ради и за време окупације, од 1942. је руководилац балета. Касније се показало да је тај, у то време ризичан потез, био драгоцен за послератни наставак балетске сцене. Говорила је да балет не може опстати ако се прекине његов рад, имајући у виду то да је реч о специфичној уметности која захтева непрекидну активност и кондицију извођача. Током савезничког бомбардовањау априлу, и ослобођења Београда у јесен 1944, показује се као велики хуманиста - ради као болничарка у Општој болници.

После рата оснива балетски студио који прерастау Државну балетску академију. Каријеру у Народном позоришту завршила је 1951. године опроштајном представом“ Лабудово језеро“.

Од 1947. до 1962. предаје на Средњој балетској школи чији је један од оснивача. Едуковала је неколико генерација балетских играча и солиста од којих су неки остварили светску каријеру, Милорад Мишковић, Душанка Сифниос, Душан Трнинић.

У МАЈУ 1950. у Сарајеву је припремила кореографију за балет „Жетва” композитора Бориса Папандопула, кључни догађај који је означио оснивање балета у Босни и Херцеговини. Гостовала је у Ријеци и Скопљу, где је такође основала балетску школу. Наредних година са скопским балетом гостује у националним операма Грчке и Шпаније. У театру Олимпијау Атини почетком 60-их година урадила је неколико балетских кореографија.

Њен опус био је веома богат од класичног до савременог балета, одиграла је велики број главнихулога и око четрдесет кореографија. Остварила је незаборавне наступе у балетима Дон Кихот, Шехерезада, Копелија, Охридска легенда, Лабудово језеро, Тајне пирамида, Половецкилогор, Љубав чаробница (ко- реограф и композитор), у балетским операма Фауст, Аида, Кармен, Казанова, Кнез Игор, Самсон и Далила....

Остала је упамћена и по томе што се залагала за бољи по- ложај балетских уметника, па је због тога имала и жустре рас- праве са управом Народног позоришта, после којих је ипак успевала да поправи материјални статус колега, који је ретко када био адекватан њиховом раду. Најмање три пута је спора- зумно прекидала рад у Народном позоришту због међународних ангажмана и увек се тамо враћала. Почетком седамдесетих година добила је дозволу да посети Совјетски Савез, желела је да обиђе родбину и позоришта у којима је почињала каријеру, али се није дуго задржала. Вратила се у Београд и своју другу домовину.

Велика стваралачка енергија није јој допуштала да мирује ни кадаје отишлау пензију. И у позним годинамарадилајеистом снагом и енергијом, али у другој области. У седмој деценији живота уписала је археологију на Филозофском факултету и завршила је, магистрирала је у својој 70. години и почела нови пословни живот, путује по Србији и Блиском истоку као члан археолошких експедиција.

У 85-ој години остварила се и као глумица у филму „Нешто између” Срђана Карановића.

Последње године живота провела је у свом малом стану у Новопазарској улици  на Врачару.

Сахрањена је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Ненадмашна балерина

НИНА КИРСАНОВА обезбедила је трајно место у српској култури. Београд јој се одужио дајући њено име једној већој улици у Миријеву. Музеј позоришне уметности чува њену уметничку заоставштину, организовао је поставку и издао монографију посвећену Нини Кирсановој, ауторке Ксеније Шукуљевић Марковић. У Музеју Народног позоришта фебруара 2014. године у организацији Удружења балетских уметника Србије и Удружења професионалних балетских играча, кореографа и педагога, одржано је вече посвећено ненадмашној примабалерини Нини Кирсановој.

 СУТРА: РУС ОСВЕТЉАВА ИСТОРИЈУ СТАРИХ СРПСКИХ ВЛАДРА 

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - РУСКИ ЕМИГРАНТИ ДОНЕЛИ СЛАВУ СРПСКОМ СТРИПУ: Међуратни Београд био је један од неколико светских центара "девете уметности"

14. 03. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - БЕОГРАД ЦЕНТАР РУСКИХ ПИСАЦА У ИЗБЕГЛИШТВУ: Песникиња је превела спев Ивана Гундулића "Сузе сина разметнога"

13. 03. 2024. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - БЕЛОГАРДЕЈАЦ У ЗАТВОРУ ЗА ВРЕМЕ ИНФОРМБИРОА: Професор Вороњец је био врхунски стручњак за рационалну потрошњу енергије

12. 03. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације