ФЕЉТОН - ЈЕРУСАЛИМСКИ ПАТРИЈАРХ РУСКИ ШПИЈУН У СТАМБОЛУ: Европске тајне службе својим акцијама нису могле да обману руског цара

Приредила и превела : Вера Хорват/Пише: Андреј Сахаров

28. 05. 2024. у 18:00

У РУСКОЈ историји можда и није било државника који је толико учинио за величину Русије као Петар Алексејевич Романов - Петар I. Петар је био велики реформатор, одважан законодавац, талентован дипломата и истакнути војсковођа.

ФЕЉТОН - ЈЕРУСАЛИМСКИ ПАТРИЈАРХ РУСКИ ШПИЈУН У СТАМБОЛУ: Европске тајне службе својим акцијама  нису могле да обману руског цара

Са Царем Петром I започела је историја руске тајне обавештајне службе,

Његовим је именом названа читава епоха. Петар I  је водио десет значајних ратних окршаја, а само два од њих су се завршила привременим неуспехом. Битку код Полтаве 1709. године и Гангутски бој 1714. лично је предводио. У овим највећим ратним сукобима дошао је до изражаја Петров војни таленат. За време своје владавине, од августа 1689. до јануара 1725. године, водећи непрекидне ратове са суседима, није заборављао да помно прати међусобне односе западно-европских земаља. Ради тога су му непрекидно биле неопходне веродостојне информације, међу њима и тајне. Значајну улогу у спровођењу врло еластичне спољне политике одиграли су цареви изасланици у иностранству који су извршавали како дипломатске, тако и обавештајне задатке. Од времена Петрове епохе у суштини је и започела историја руске дипломатије и обавештајна и контраобавештајна делатност. Према речима академика Е. Тарлеа, Петра „нису могли да обману ни Енглези, ни Французи, ни Швеђани, ни Аустрија, ни Прусија“.

Руски амбасадор Петар Андрејевич Толстој, упућен у турску престоницу Стамбол априла 1702. године, добио је осим званичних пословних инструкција и једну тајну, која се састојала од 16 тачака; међу њима је било и веома деликатних, у потпуности обавештајног карактера. Толстој је, на пример, био дужан да да подробну карактеристику султана и његовог најближег окружења, да саопштава управља ли султан државом сам или преко својих фаворита, је ли склон ратовању или га више занима ,,спокој“... Петар се интересовао и за буџет Отоманске империје: да ли у благајни влада ,,достатност“, или напротив ,,оскудица“, те из којих је разлога до тога досло. Цар је од свог изасланика захтевао исцрпне информације о саставу турске армије и њеној дислокацији, о начинима обуке и материјалном обезбеђењу.

АМБАСАДОР  Толстој је био обавезан да прикупи обавештења о општој ситуацији и султановој флоти, при чему су од њега тражени подаци не само о броју лађа, већ и о наоружању сваке од њих, о саставу морнаричких команди и њиховом опскрбљивању свиме што је неопходно. Изасланик је, најзад, имао наређење да проникне и у турске планове у вези са модернизацијом копнених и поморских снага. Толстој се одлично снашао у извршавању тајних задатака. У томе су му помагали поверљиви сарадници у Турској, међу којима и патријарх јерусалимски Доситеј и његов нећак Спилиот, Доситеј је имао немали број утицајних пријатеља у Стамболу. На његову молбу, они су Толстоју пружали конкретну помоћ у прикупљању информација. Преко Доситејевих утицајних људи Толстој је сазнао да мајка султана Ахмета III не подноси једног дворског војног министра који се одликовао антируским расположењем. Када је овај, без знања државног врха, планирао да на Крим упути велику армију као помоћ кримском кану против Русије, Доситејеви људи су о томе известили султанову мајку, а она је са своје стране обавестила сина о тајним акцијама његовог министра. Војни везир је био ухапшен и кажњен. На тај начин била је отклоњена заједничка најезда Турака и кримских Татара против Русије у, за њу неповољном, периоду  Северног рата. Војна дејства на два фронта могла су да доведу до тешких последица по Русију.

ТАЈНЕ задатке су извршавали и други руски изасланици. Амбасадор у Холандији А. А. Матвејев сазнао је преко својих поверљивих људи за шведску операцију коју је ова земља спремала против Архангелска. О томе је одмах обавестио Москву. Његова тајна информација омогућила је Русији да се благовремено припреми за сусрет са шведским бродовима и да их уништи док још нису пришли руском граду. Кроз седам година, септембра 1708, Матвејев је Петру послао веома важну информацију о намери шведског краља да своју армију усмери према Украјини. Уз то, изасланик је писао о могућности уједињавања снага Карла XII са Пољацима и кримским каном и коришћења једног дела козака против руске војске. Цар је узео у разматрање савете свог изасланика и предузео низ мера које су и те како отежале кретање Швеђана према југу.

А У САМОЈ шведској престоници Стокхолму, плодотворно је у то време деловао Петров изасланик кнез А. Ј. Хилков. Стигао је тамо уочи Северног рата у циљу потврђивања Кардиског мировног уговора који су Руси и Швеђани потписали 1661. године. Задатак Хилкова обухватао је прикупљање информација о томе „каквим послом и ради чега у Стокхолму живе изасланици страних земаља“. Без обзира на то што су га Швеђани стално пратили, Хилков је у Русију слао важне доставе, које је вешто шифровао. У томе му је помагао официр Манкијев, заробљен под Нарвом, који је добро знао шведски, латински и пољски језик. Хилковљева веза били су и локални обавештајци. Он се довијао да податке добијене од њих шаље у Русију и преко разменом ослобођених руских заробљеника.

Од 18 година, колико је кнез Хилков боравио у Шведској последњих пет је провео у заточеништву као опасни петербуршки шпијун. Али, кнез се сналазио да чак и из затвора извештава Петра I о кадровским проширењима у швеђским колегијумима иностраних и војних послова, трговине, правде и финансија. Управо је тамо, у затвору, кнез и преминуо од туберкулозе.

СУДБИНА  другог руског обавештајца - лифланђског племића Јохана Паткула, такође је трагична. Из његове биографије сазнајемо да је, пошто су Лифландију освојили Швеђани, служио у њиховој армији као официр, али му је својина као и многим другим месним дворјанима била конфискована. Сви покушаји Паткула да истера правду завршили су се неуспехом. Био је принуђен да емигрира у Швајцарску, а потом у Француску. Од 1698. године започиње његова тајна борба са Шведском, испочетка на страни саксонског изборног кнеза Августа II, а после упознавања са руским представницима у иностранству - на страни Русије.

Петар I се упознао са Паткулом 1699. када је овај допутовао у Москву ради преговора са царем о стварању антишведске коалиције. Петар је већ знао за његово тајно деловање против Шведске. Цар је схватио да пред њим стоји човек чији се лични интереси у основи поклапају са државним интересима Русије. Та околност је свакако допринела њиховом узајамном разумевању.

Поклонима против рата

ПОЧЕТКОМ 1707. године француски амбасадор у Стамболу Фериол убеђивао је у својим писмима турског султана да прекрши мировни уговор са Русијом, потписан 1700. године. Захваљјући оданим пријатељима, руски амбасадор Петар Андрејевич Толстој је био упознат са садржином ових писама. Осим дипломатских контаката, руски изасланик је покренуо новчане и друге поклоне. И то је уродило плодом. На државном већу који је сазвао султан победила је партија мира са Русијом.

 СУТРА: РАЗГРАНАТА ОБАВЕШТАЈНА МРЕЖА НА СВИМ ДВОРОВИМА 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
„КАО ДА НИКАДА НИСУ ПОСТОЈАЛЕ“ Немачки новинар у репортажи за Билд о руским бомбама - Ово није могло да се замисли...

„КАО ДА НИКАДА НИСУ ПОСТОЈАЛЕ“ Немачки новинар у репортажи за "Билд" о руским бомбама - "Ово није могло да се замисли..."

НА ЗАПАДУ нису могли да верују да постоји тако масивна бомба као што је ФАБ-3000 коју су руске снаге недавно употребиле у Украјини, оцењује немачки новинар Јулијан Репке у репортажи за „Билд“.

22. 06. 2024. у 19:05

Коментари (0)

СВЕТ ЈЕ ЗГРОЖЕН: Осуђени педофил учествује на Олимпијским играма Париз 2024, ево и како су га пустили