ФЕЉТОН - ИДОЛ ПЕТЕРБУРШКИХ САЛОНА ПРОДИРЕ У НАПОЛЕОНОВ ШТАБ: Чернишев је у руску престоницу послао масу тајних докумената изузетне важности

ПИСМА, односно извештаји из Париза у време Наполеонове владавинe, Карла Василијевича Неселроде, тадашњег чиновникa руског изасланства за финансијске послове а потом будућег министра спољних послова, постала су приступачна за јавност тек почетком нашег века, када су његови потомци, у настојању да са негативног лика свог сродника сперу жиг "Немца" и "реакционара", у француској престоници, публиковали неколико томова преписке бившег канцелара руске империје.

Александар Чернишев имао је француску дипломатију "у џепу", Фото "Википедија"

Преписка је показала следећу слику. Таљерана су у Паризу "водили" Неселроде и Чернишев. Ни амбасадор кнез А. Б. Куракин, па чак ни Н. П. Румјанцев, министар иностраних послова и трговине Русије, нису се упуштали у појединости тих контаката.

Чернишев је у Петербургу уручивао тајну пошту лично М. М. Сперанском, познатом руском реформатору, а он ју је достављао цару. Нико други није био посвећен у детаље ових операција.

Али, чак и у овој врсти преписке, коју је достављао лично Чернишев, све су особе биле шифроване: Таљеран је био називан час "Аном Ивановном", час "Нашим библиотекарем", али најчешће - "Рођаком Анијем". Наполеон се на руском звао - "Терентиј Петрович", а на енглеском - "Софи Смит". Под тајним именима скривали су се и Куракин ("Андрјуша"), Румјанцев ("Моја тетка Аурора"), Шампањи ("Наш рођак Серж")... Сам Александар I имао је шифру "Луиза". Неселроде се скривао под псеудонимом "Играч"...

А ако је неко био стварно прави играч, то је свакако двадесетпетогодишњи лепотан, пуковник Чернишев, галантни идол московских, петербуршких и париских салона, певач, гитариста, блистави сабеседник. Његови савременици су у том карактеру налазили немало црта које су овог царског љубимца чинили блиским Денису Давидовом. Кажу да су и по спољашњости били слични на неки начин.

НАЈВЕЋУ драгоценост у кореспонденцији коју је достављао Чернишев представљале су копије тајних докумената Наполеоновог министарства иностраних послова и војног министарства, које је добијао од Таљерана. Од марта 1810. до августа 1811. године, када је Неселроде морао нагло да напусти Париз (како се прича, био је скоро потпуно опкољен Наполеоновим шпијунима па је морао да "преда" Таљерана Чернишеву), "Играч" је послао у Петербург преко четрдесет тајних докумената изузетне важности.

То није мало коштало - у мају 1810. године Неселроде је у "Банк де Франс" отворио сопствени рачун, независан од рачуна амбасаде; управо на тај рачун је Сперански са Чернишевом регуларно пребацивао знатне новчане суме.

Треба ли рећи да је захваљујући Таљерановим информацијама Русија била добро обавештена о свим дипломатским и војним Наполеоновим припремама за рат. Ипак, информације о француским припремама за рат представљале су тек прву половину задатка руске спољне обавештајне службе. Другу половину чиниле су њене акције на плану неутрализације потенцијалних Наполеонових савезника - Аустрије, Прусије, Турске и Персије (Ирана).

Са овим задатком су руски дипломати и обавештајци одлично изашли на крај: почетком рата Русија је успела да закључи мир са Турском и Персијом и да неутралише Аустрију и Прусију, које су се, без обзира на савезничке уговоре са Француском, ограничиле на слање незнатног контингента војних формација.

ПОСЕБНУ улогу у "крсташком походу" на Русију Наполеон је наменио Шведској. По једном од планова, основни ударац је требало да буде нанесен Петербургу - снагама "велике армије" са копна, а шведским десантом преко Финске - са мора. Профранцуски кругови шведских војних личности су у пролеће 1812. чак штампали и позивнице за "бал победника" са унапред утврђеним датумом - 15. августом 1820. године, иначе Бонапартиним рођенданом.

Наполеоново клановско корзиканско васпитање утиснуло је снажан печат на његову дипломатију и државну политику. Настојећи да освојене земље задржи под својом влашћу, свуда је на престо постављао своју бројну родбину - браћу, сестре, рођаке; кад је и њих понестало, у оптицај су пуштани најповерљивији маршали. Тако је за напуљског краља Наполеон поставио Мураа, а у Шведску је упутио свог другог по реду најближег човека - Бернадоа.

У пролеће 1810. у Шведској, којом је владао душевно оболели краљ Карл XIII, долази до династичке кризе: јединац и престолонаследник Карл Август је изненада погинуо. Родила се идеја да се позове "варјаг" из државе која је била најмоћнија у том тренутку. Избор је пао на Бернадоа, бившег адвоката, генерала Револуције, тада маршала, војног министра Директорије и, што је било најважније, двоструког Наполеоновог сродника: Бернадоова свастика је била супруга старијег брата француског императора, Жозефа, краља још неосвојене Шпаније, а сам Бернадо је био ожењен Наполеоновом првом вереницом, Дезире Клари, према којој је Корзиканац читавог живота гајио најтоплија осећања.

Једном речју, дозвола је била добијена и шведски парламент је изабрао Бернадоа за крон-принца, под именом Карл Јухан (душевно оболели краљ је за ову прилику усинио француског маршала, иако је овај од њега био само пар година млађи).

НАПОЛЕОНУ се чинило да све иде као подмазано. Шведска му је била у џепу, а поморски атак на Петербург обезбеђен. Остало је само да се одреди тачан датум. Али, Корзиканац није имао појма да је у Стокхолм из Петербурга, преко Париза, допутовао пуковник Чернишев, који се дотле не једном сретао са Бернадоом у Француској, где је маршал од краја 1809. био ван службе. Бернадо је, очигледно, већ тада увиђао да се његов "кузен" дефинитивно "залетео", па је стога и сам тражио контакт са Александром I. Чернишев је маршала унео у свој "тефтер" и, мада је тешко поверовати да је Бернадо, будући у полунемилости, располагао било каквим државним тајнама, цар је подржао његову кандидатуру за "сина" умно поремећеног шведског краља. И није погрешио: на дан "ступања на власт" Бернадо је, захваљујући се цару на подршци, отворено рекао Чернишеву да, без обзира на сва Наполеонова настојања, он, Бернадо, нема намеру да војује са Русијом. И заиста, када је Наполеон почетком 1811. пред свог сродника поставио тај задатак, Бернадо је узвратио учтивим, али одлучним одбијањем. Штавише, Русија и Шведска су априла 1812. године закључиле уговор о заједничкој борби против Наполеонових савезника (реч је о Данској). Затим је Бернадо одиграо посредничку улогу у англо-руским преговорима који су, већ после продора "велике армије", довели до закључења војног савеза Енглеске и Русије против Наполеона.

Најзад, лукаво замишљена антируска коалиција се распала буквално уочи Отаџбинског рата 1812. године. Касније, у изгнанству, Наполеон је са горчином изјављивао: "Моја дипломатија је требало да ми одради половину похода (против Русије), али она готово да није ни мислила о томе. Лаже цар, мислила је. Али, изгубила је". И несумњиво је да је у том губитку не баш најмањи био допринос нове, спољно-обавештајне службе, и њеног првог агента - Александра Ивановича Чернишева.

Напади на позадину

АЛЕКСАНДАР Иванович Чернишев учествовао је у Наполеоновим ратовима 1805. и 1807. године. Период од 1809. до 1811. године провео је у војнодипломатској мисији у Француској. У Наполеоновој инвазији на Русију, Чернишов је водио успешне герилске нападе на француску позадину. Као генерал-мајор, учествовао је у ратовима 1813. и 1814. године. Од 1828. до 1852. године био је председник Државног савета и на челу Министарства војске. То време је руска историографија забележила по бројним реформама. И поред тога, руска војска је 1853. године неспремна дочекала Кримски рат. Чернишев је био присталица застареле линијске борбене тактике.

 СУТРА: НЕМЦИ КОЛОНИСТИ У РУСИЈИ ЛОЈАЛНИ СВОЈОЈ ДОМОВИНИ 

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ШЕЗДЕСЕТ НЕПОТКУПЉИВИХ ГЕНЕРАЛА ИЗ РУСКЕ АРМИЈЕ: Активност француске шпијунаже натерала је Русе да стваре спољнообавештајну службу

04. 06. 2024. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - РУСКИ ЛУКАВИ ГЕНЕРАЛ УЛАЗИ У СУЛТАНОВ ХАРЕМ: Драгоцени накити су руском амбасадору Кутузову у Стамболу отварали сва врата

03. 06. 2024. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - КУТУЗОВ НАДМУДРИО СУЛТАНА ИСТЧЊАЧКОМ ПЕРФИДНОШЋУ: Русија, једна од првих земаља са којом је Турска разменила опуномоћене амбасадоре

02. 06. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације