ФЕЉТОН - НАМЕСНИЧКИ РЕЖИМ МЕЊА ПОЛИТИКУ ПРЕМА МОСКВИ: Улога Русије у стицању независности била је дубоко урезана у свест српског народа

СВИ ранији војно-политички савези у којима је учествовала Краљевина Југославија распали су се.

Кнез Павле је покушавао да Југославија остане неутрална, Фото "Википедија"

Мала антанта је већ за време владе Милана Стојадиновића почела да нестаје са сцене.

Распадом и окупацијом Чехословачке, марта 1939, издвајањем Словачке и успостављањем Чешко-моравског протектората, нестао је један од њених битних стубова.

Слична судбина очекивала је и Балкански савез после пораза Француске, иако Енглеска није одустајала да се помоћу његових чланица супротстави немачким тежњама продора на Балкан и изласку на Средоземље, као жили куцавици британских империјалних путева.

Совјетски Савез суочио се половином 1940. са демонстрацијом изванредне војне надмоћности Немачке у рату са Француском и Великом Британијом, али и са својом неприпремљеношћу за рат. Политици СССР одговарало је што дуже одлагање рата. Стаљин је полазио од схватања да је рат у току империјалистички, да се рат не тиче СССР и да треба остати ван њега док се супротстављене стране не истроше или међу собом не униште. Пакт закључен између Јоахима фон Рибентропа и Вјачеслава М. Молотова августа 1939. констернирао је у политичко моралном смислу комунисте широм Европе и света, дотадашње носиоце политике народног фронта, као и сав демократски свет, али је овај неочекивани „савез" између фашизма и „прве земље социјализма" дао предах Совјетском Савезу да појача напоре у војној индустрији и оснажи одбрамбену моћ. Пољска је по четврти пут у својој историји подељена између Немачке и СССР, док је тајним уговорима с Немачком Совјетски Савез обезбедио „повраћај" Бесарабије и Северне Буковине.

Завршетком совјетско-финског рата, у зиму 1939-1940, СССР је добио део финске територије и ојачао одбрану Лењинграда. Балтичке земље - Литванија, Летонија и Естонија - практично су инкорпориране у састав СССР.

ЈУГОСЛАВИЈА је била међу последњим земљама Европе која је успоставила дипломатске односе са СССР, јуна 1940. године. Краљ Александар и кнез намесник нису сарађивали са бољшевичким режимом, гледајући у њему власт која се обрачунала са царским домом, православљем, империјом и словенством у име интернационализма и светске револуције.

Режим је од 1921. бацио комунисте у илегалност, ставио их ван закона и прогонио као анационалну снагу, којој је туђ појам отаџбине, вере и породице и која ради за страни центар - светску комунистичку интернационалу, подривајући владајући систем односа. У Југославији, највише у Београду и Србији, уточиште је нашло око 60-70.000 емиграната из Русије после завршетка грађанског рата и пораза стране интервенције. Карађорђевићи и царска кућа Романови били су у рођачким односима. Традиционалне српско-руске везе (помоћ српским манастирима, насељавања Срба у јужној Русији, учешће руске војске у бојевима на Варварину и Малајници у првом српском устанку, улога Русије у стицању српске независности, став Русије 1914. у време бечког ултиматума, интервенција цара Николе II за транспорт изнурене српске војске из албанских лука 1915-1916. биле су дубоко урезане у свест српског народа.

Изласком СССР, прво из принудне изолације у коју је совјетску републику ставио капиталистички свет, уследила је касније самостална идеолошка изолација Стаљиновим прихватањем тезе Бухарина о могућности изградње социјализма у једној земљи, која је напуштена после победе националсоцијализма у Немачкој јануара 1933. и доласка Хитлера на власт. Совјетски Савез је постао инспиратор нове политике. Дошло је до међународног прегруписавања у светским размерама и уговорних односа између СССР и Француске, СССР и Чехословачке, уласка СССР у Друштво (Лигу) народа, изјашњавања за систем колективне безбедности. Ова преоријентација СССР у међународним односима није могла да се не одрази и на нову политику Коминтерне, проглашену на Седмом и последњем конгресу светске комунистичке интернационале 1935. године, која је нашла свој израз у политици народног фронта као универзалне појаве и једног вида груписања свих демократских снага у борби против фашизма као главног непријатеља слободе и културе. Политика народног фронта омогућавала је и подржавала савезе комуниста са грађанским и социјалистичким партијама, што је у неким земљама довело и до образовања влада Народног фронта (Француска, Шпанија, Чиле).

ПРОМЕНУ  југословенске политике према СССР после 1939. првенствено су условљавали уступци и повлачење западних сила, Енглеске и Француске, пред Немачком и Италијом, утичући на владајући режим у Југославији да у интересу побољшања међународне позиције мале, неутралне земље, лишене економске и војне моћи, почне тражити ослонац на неочекиваној страни, превазилажењем идеолошких предубеђења. Тим пре, што је СССР од јуна 1940. постао и балканска сила, „повраћајем" Бесарабије и северне Буковине. Постојала су гледишта да је тиме био затворен даљи продор СССР на Балкан, заправо да је тим уступком ова сила одстрањена из простора који искључиво припада немачко-италијанској сфери. За наше поимање догађаја ово схватање је тешко одрживо, имају ли се у виду историјске традиције и значај СССР (поистовећиваног са Русијом) у свести великог дела балканских Словена, пре свега Срба - Црногораца и Бугара, а на другој страни природа велике силе која је трајно тежила изласку на тзв. топла мора. Ако се СССР у тој фази без већих реакција незадовољства мирио са немачком балканском политиком, онда је то било само из уважавања немачке војне снаге и совјетског настојања за одлагањем неминовног сукоба. Немачко-италијанске гарантије Румунији значиле су утврђивање утицаја Немачке и Италије на Балкану, искључењем утицаја „Русије" и Велике Британије, пре свега са северног и централног дела полуострва. За Британију је сада постојао само јужни део Балкана, на коме су били ангажовани њени крупни интереси, иако се она, као велика сила, није помирила са намењеним ограничењем супарника. Велика Британија се враћа у простор у коме је до јуче главну улогу имала Француска, тежећи да организује одбрану против немачког продирања и потенцијалне агресије. Само привидно је могло изгледати да ће Балкан бити препуштен миру после решења румунско-бугарског и мађарско-румунског спора (Јужна Добруџа и арбитража око Трансилваније - Ердеља).

ОД СОВЈЕТА се,  по неким немачким схватањима, није могла очекивати агресивнија политика према југу Европе, јер он у офанзивном смислу није значио много, за разлику од дефанзивне снаге ове земље условљене бескрајним простором. Но у том часу, 1940, ни Немачка није имала интереса за агресивну политику на Балкану, јер се држала основног принципа ратовања - да не формира више од једног фронта, што је био и главни разлог немачко-совјетског споразума; рат у Подунављу и на Балкану упропастио би привреду и угрозио саобраћајне везе Немачке са СССР; свака велика сила имала је друге интересе и друге намере у Подунављу и на Балкану, а у случају сукоба у том простору, са којим је Немачка имала трговачке везе, рат би узео такве размере и интереси великих сила би се толико заплели да нико не би могао предвидети даљи развој догађаја. Произашло је да интересе за југ, бар по немачким схватањима, имају само западне демократије које би се могле послужити „интригама" у име постизања својих стратешких циљева.

ОСЛОНАЦ НА  СССР

КРАЉЕВИНА Југославија је била принуђена да окрене нови лист према СССР, после 22 године упорног игнорисања СССР због револуцијом промењеног унутрашњег носиоца власти. Под утицајем снажних словенских, проруских осећања у српском народу, а и активности комуниста који су захтевали ослонац на СССР, но пре свега из државних разлога, кнез Павле је почетком 1940. почео да мења ранији однос према СССР, који већ тада постаје утицајан фактор и на југоистоку Европе. Као реалан политичар, кнез није превиђао да је експанзија комунизма под видом пансловенства само „кринка" совјетске политике.

 СУТРА: СОВЈЕТСКИ САВЕЗ ПОЧИЊЕ ДА ПОДИЛИЗИ СЛОВЕНИМА 

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - БЕЧКИ И КОМИНТЕРНИНИ СТЕРЕОТИПИ О СРБИМА: Пројекат о "српској земљи", као аутономији који је влада израдила 1940. није остварен

20. 07. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - "КНЕЖЕВ КУРИР" И ШАКА НАЈАМНИКА УЗИМАЈУ ВЛАСТ: Захваљујући "географском дисконтинуитету" око три милиона Срба живело је ван Србије

18. 07. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - УСТАШЕ И КЛЕРИКАЛЦИ У ЗАЈЕДНИЧКОМ СТРОЈУ: Сменом Стојадиновића 1939. кнеза Павле отвора нову фазу у српско-хрватским односима

17. 07. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације