ФЕЉТОН - НАПАД НА СРПСКИ ПАРТИЈСКИ ВРХ ЗБОГ ТОЛЕРИСАЊА КУЛАКА: Од 1945. до 1950. Југославија је све више постајала партијска држава
НАЦИОНАЛИЗАЦИЈА је била последња мера у развлашћивању грађанства, мера којом је дефинитивно изграђен државни сектор привреде на једној, и засвођен процес друштвено-економских промена, на другој страни.
Децембра 1946. донет је Закон о национализацији по коме су национализована приватна предузећа. Национализација је у Србији разрешила дилеме око имовине савезничких и неутралних земаља, имовине одсутних лица, имовине под секвестром, приватне имовине која је имала савезни и републички значај, имовине верских заједница. Мање занатске радионице тада нису национализоване али су укључене у државни сектор преко планских производних налога, присилног откупа, државне политике ниских цена. Крајем априла 1948. извршена је „друга” национализациј а која је дефинитивно ликвидирала приватни сектор у занатству, ситној трговини, угоститељству, услугама. Тиме је, у складу са идеологијом КПЈ да ситно приватно власништвио чини масовну основу за рађање капитализма, процес трансформисања друштвено-економске структуре приведен крају.
Апсолутним монополом над средствима за производњу КПЈ је осигуравала своју политичку власт. Према доступним подацима спектром примењених мера извршена је значајна трансформација основних „друштвених класа и њиховог унутрашњег састава” тако да је грађанство сведено на „класни остатак”. Револуционарним мерама „сеоска буржоазија” је смањена за 87,1%, „градска” за 74,7%, категорија индустријалаца за 94,5% .
Петогодишњи план додатно је „развио” систем административног руковоћења привредом. План је усвојен на Политбироу ЦК КПЈ децембра 1946. а проглашен на заседању Народне скупштине ФНРЈ 30. априла 1947. Основна намера револуционарног субјекта је била да се у што краћем року земља „извуче” из привредне заосталости, интервенцијом државе оствари концентрација оскудних материјалних средстава и убрза развој, подигне општи стандард становништва, елиминише друштвена нестабилност и трајно уклоне изворишта економских и политичких криза. План је, без консултовања са федералним јединицама, израдила Централна планска комисија. Тек накнадно он је достављен републичким министарствима „на разраду”. Ентузијазам највећег дела радноспособног становништва, ангажовање друштвено-политичких организација, природна богатства земље, повећане инвестиције, помоћ СССР-а и земаља народних демократија били су основа на којој је пројектована будућност. У многим елементима Први петогодишњи план није био реалан. Када је у питању Србија речи Благоја Нешковића („Ово није наш план, јер га нијесмо правили”) и Едварда Кардеља („Србији је планом дато највише, нарочито у тешкој индустрији”) на најбољи начин сликају контраверзну позицију у којој се та федерална јединица налазила.
Политбиро ЦК КПЈ је критиковао партијски врх Србије због самоиницијативног смањивања „количина у откупу”, „опортунизма”, толерисања кулака који су „зајашили Партију”, отпора који пружа „линији Партије” чим су отпочела „привредна питања”.
НИЈЕ било разумевања ни за каснија образложења да мање развијена и порушена Србија није у стању да истим темпом спроводи индустријализацију као Словенија, да оријентација на пољопривредну производњу доноси губитке услед дејства „маказа цена”, да „бирократски централизам” државног врха производи застој у инвестиционој изградњи, да дислокација објеката потенцијално угрожених од Информбироа изазива трајне привредне поремећаје. Чињеница да је у 1948. производња у Србији повећана за 50% у односу на претходну годину, да је индустрија извршила план производње са 105,9%, грађевинарство са 104,5%, рударство 96,1% стварало је утисак да је остваривање циљева социјализма на дохват руке. Централизована акумулација (у индустрију Србије 1948. уложено је 1.275,5 милиона инвестиција а 1949. - 1.610,5 милиона динара) и дириговано планирање давали су конкретне резултате али, истовремено, доприносили тоталној етатизацији свих области друштвеног живота. Целим државним, економским, политичким, културним и уопште друштвеним животом руковођено је из једног центра — Политбироа ЦК КПЈ. Одатле су, почев од 1949, све чешће упућиване и критике на рачун бирократизма.
У годинама 1945—1950. држава је све више добијала карактеристике партијске државе.
Уочљив је постао процес срастања државног и партијског апарата (персонална и реална унија). Државни органи (извршни и представнички) постајали су извршиоци партијских директива. Кадровска политика, развој, функционисање целокупног система, руковођење, контрола, све је било у рукама КПЈ. Превага извршно-политичких органа над изабраним представничким телима постала је уочљива. Подаци показују да се број запослених у државном апарату попео на 350.000 људи, што је у односу на запослено радништво веома висок проценат. Највећи број радио је у „бази”, у месним (31,5%), среским (28,4%) и градским (12,3%) народним одборима и институцијама тога ранга, док ј е запослених у републици (17%) и федерацији (6,1%) било знатно мање. Образовна структура запослених у државној управи била је незадовољавајућа и имала је доста сличности са образовном структуром у партијским руководствима, чији су чланови, уосталом, били распоређени на готово све функције у државном апарату.
СРЕДИНОМ 1949. и почетком 1950. почело се говорити о децентрализацији. Али, како се показало корак ка новим (демократским) друштвеним односима није било могуће лако и брзо учинити. Отпори су нарочито били јаки у самој партији. Трећи пленум ЦК КПЈ озваничио је нови партијски курс који је инсистирао на „разбијању” административних стега и уклањању елемената бирократизма. Пленум је одбацио дуго присутну заблуду да се људска свест и мишљење, у којима су „наслагана схватања ранијих периода”, могу изменити применом административних мера у тачно одређеним и испланираним роковима.
Од школе је затражено да формира „слободне социјалистичке људе, људе који смело и одважно мисле и раде, који су широки и разноврсни у схватањима, а не људе чији ће умови бити подшишани на исти начин”. Јасно је истакнуто да ништа није бесмисленије и опасније за развој социјализма него „спутавање иницијативе и примена готових бирократских калупа и административних мера у области људског мишљења”. Критика дотадашњег рада значила је наговештај његовог мењања. Промена се огледала у одбацивању става, произашлог из централистичког уређења апарата власти, да административни апарат може и треба да за себе присвоји монопол у идеолошким и свим осталим питањима друштвеног развоја.
Наглашено је да је друштвени развој једино могућ уколико га прати унапређење социјалистичке демократије, тј. ако стоји у обрнутој сразмери према административном начину руковођења и његовом идеолошком монополу. Пленум је афирмисао револуционарну свест и демократска начела на којима је револуција изведена, што је у административном руковођењу било занемарено и за последицу имало „губљење оријентације”. Посао кога се Партија прихватила није био нимало лак у средини у којој је преовлађивала економска и културна заосталост, где није било демократских традиција, адекватних друштвених институција, неопходне политичке културе.
ПРИВИЛЕГОВАНА БИРОКРАТИЈА
ДРЖАВНА и партијска бирократија у Југославији постала је привилеговани друштвени слој. И поред тога што уставно није била потврђена, у систему одлучивања постојала је само једна снага — КПЈ. Уставом прокламована „сувереност” федералних јединица готово да је била формалност. Партијска и државна свемоћ осећала се на сваком кораку. Процес јачања државе неминовно је јачао положај бирократије, друштвеног слоја који је своју моћ заснивао на функцији и положају у апарату власти и другим хијерархијеки устројеним установама и организацијама. Исти процес је бројно увећао чиновнички апарат у државној управи, партији, институцијама.
СУТРА: РАСЦЕП У ПАРТИЈСКОМ ВРХУ ЗБОГ ИЗОБЛИЧЕНОГ МОРАЛА
ТРАМП ЗАПАЛИО СВЕТ ИЗЈАВОМ: Не могу да искључим могућност употребе војне силе!
НОВОИЗАБРАНИ председник САД Доналд Трамп изјавио је данас да не може да искључи могућност употребе војне силе или економске принуде, укључујући повећање царина, када је у питању преузимање контроле над Гренландом и Панамским каналом.
07. 01. 2025. у 18:50
"ОСВЕТА МАЂАРСКОЈ ЗБОГ ПОДРШКЕ ДОНАЛДУ ТРАМПУ" Сијарто оштро о санкцијама САД-а Орбановом шефу кабинета
МИНИСТАР спољних послова Мађарске Петер Сијарто данас је критиковао одлуку Вашингтона да уведе санкције шефу кабинета мађарског премијера Виктора Орбана, Анталу Рогану, због сумње да је умешан у корупцију у Мађарској.
07. 01. 2025. у 18:12
НИЈЕ НИ СЛУТИО ТРАГИЧНУ ВЕСТ: Мемедовић поделио слику са Милорадом дан пре његове смрти (ФОТО)
МИЛИНКОВИЋ је отишао у цркву на литургију где му је изненада позлило.
07. 01. 2025. у 13:21
Коментари (0)