ФЕЉТОН - СРБИ БИЛИ И ОСТАЛИ ЗАТОЧЕНИЦИ БАЛКАНА: Да није било српске и савезничке војске, Словенци никада не би били ослобођени

У АПРИЛУ 1921, објављен Програм Српске странке (донесен у јануару 1921) у којем се прво наводи: „Грађани Краљевине из Српске Народне Организације („Чокориловци“ у Босни и Херцеговини и Војводини), српске Ратничке странке, као и остали Српски ратници, створише претходним договором нову политичку странку чији је назив Српска странка“.

Београд неопосредно после Првог свтског рата, Фото Википедија

У првом поглављу „Претходне чињенице“ реконструисан је историјски развој српског народа.

Прва „претходна чињеница“ је констатација да „Срби у 20-том веку живе као Народ – они нису племе“, како је тумачила идеологија монархистичког југославенства о троплеменом народу Срба, Хрвата и Словенаца. У историјском народном развоју „породица у Срба је темељ друштвеноме животу“, из које се развијала задруга, па братство, а из братства племе, па је „српски народ у српској држави скуп племена, братстава, задруга и породица, који данас заузима близу две трећине Балкана“, наводи се у програму.

У другој „претходној чињеници“ се констатује да је српски народ био и остао заточник или носилац слободе свију Балканаца, јер без српске борбе од 1804. никада се балкански народи не би ослободили у XIX вијеку, а Словенци никада не би добили слободу да Србија није Божјом помоћи и њеном силом, као и силом савезника, побједила Аустро-угарску. У петовјековној борби за слободу и државу српскога народа ниједан од околних народа није помагао: ни Хрвати (који истини за вољу тада нису ни били формирани као народ – Н. Ж.), ни Словенци (без националне свијести – Н. Ж.), ни Грци, ни Румуни, ни Арбанаси, ни Бугари.

У ТРЕЋОЈ „претходној чињеници“ српски народ захтјева да се данашња Краљевина назове „Велика Србија“. Наведени су разлози зашто народ захтијева тај назив: „1) Зато што је он (српски народ) имао у себи здрав појам о једној држави и њеној власти. Срби су били једини на Балкану, који су вером у Бога, борбом и личним пожртвовањем, извојевали слободу; „Под тристогодишњом владавином породице Немањића, Срби су најјаче стекли појам који и данас имају, о једној средишњој неприкосновеној власти у једноме владару (чл. 10 Устава); о самосталној држави, који имају једну источноправославну веру у једнога црквеног поглавара; један политички Сабор или Скупштину; једне државне законе и њихово извршење; једне одређене судове, како за Цара тако и за последњега поданика; један државни језик српски; јаку војничку државу, и који су имали све путеве Истока и Запада кроз Балкан у њиховим рукама. Отуда код Срба 20. века да су наследили од њихових предака и 2) Зато, што је Србија поднела страховите жртве за сједињење свију Срба, Хрвата и Словенаца у данашњу Краљевину. Хрватске и словеначке жртве ишчезавају пред Српским. Србија је у Светском рату... изгубила 1,300.000 душа, од 4 милиона њеног становништва.

 Тврдоглаво одбацивати име Велике Србије значи, ни Србији не признати заслуге за сједињење, не сматрати да је она јемство, обезбеђење будућности свију њених грађана, без обзира на веру и народност; 3) Зато, што метнути три имена у један назив државе, доводи до логичнога смешног, ако би још три или четири народа ушла у састав Краљевине.

Ово је некада био обичај средњега века, али не и двадесетога, најпросвећенијег.

Заборавља се да је име Србија у употреби 117 година, као име државе; данас, оно се брише, као да и не постоји, те се тиме гази чл. 1 Устава Краљевине Србије од 5. јуна 1903. године, који може да измени, допуни или промени само Уставна Велика Народна Скупштина (чл. 130 и 200). Данашњи назив државе, донет неуставним путем, противан је 202 члану Устава; 4) Зато што је 1914. године, 14. јула (по старом календару – Н. Ж.) Краљевина Србија објавила мобилизацију њене војске, због блискога напада Аустро-Угарске. Рат је донео Србији нове победе. У ред ових, Влада Њ. В. Краља Србије изјавила је пред Народном скупштином у Нишу 1914. да је ратни циљ: сједињење свих Срба, Хрвата и Словенаца са Србијом. Није, дакле, њено сједињење, да би ње нестало, већ њихово са њом. Тада је Србија представљала стожер државноправни, око кога су се скупили сви раскомадани делови српскога народа. Сви остали, нису били државе, већ поданици Аустро-Угарске, непријатеља Србијинога и нападача. Изјава Владе у Нишу 1914, проширење Краљевине Србије на области Аустро-Угарске, где живе Срби, Хрвати и Словенци, ни до данас није оповргнута. Велика Народна Скупштина позвата је, да овој изјави даде правни облик у Новоме Уставу; 5) Зато што је пробојем Солунскога фронта, српска војска, потпомогнута савезницима... од септембра до новембра 1918, заузела све тадашње области Краљевине.

Последица оваквога заузећа је таква, да је у свим крајевима некадање Аустро- угарске била уништена за свагда њена законодавна, судска и извршна власт... Све ове три власти данас врши Краљ Србије... што значи да се од септембра 1918, па све до 1921. године Устав Краљевине Србије свест о једној држави. Тако су Срби за 114 година, од мале Вождове Србије...“ („Програм Српске странке“, Велика Србија, бр. 1, 1. мај 1921).

Због „мира у новој југославенској кући“ чак ни Српска странка није помињала словеначко, а нарочито хрватско жртвовање за успјех аустријског оружја. Не помиње ни почињене покоље у Мачви и ширем Подрињу. Ипак у броју 2, од 15. маја 1921, Велика Србија је пренијела „бојну пјесму хрватских војника“ из листа Хрватске народне заједнице од 15. септембра 1914: „Ој Хрватски храбри сине напред смјело преко Дрине; Освећена крв још није Фердинанда и Софије; Нек ти љуба чупа косу, нек ти мајка труни росу; Осветит нам сада ваља Некруњеног нашег краља;... Згини попут мученика, Хрватскога осветника; Нек ти спомен срце грије Фердинанда и Софије“.

У четвртој „претходној чињеници“ захтјева се да се свим српским ратницима, инвалидима и добровољцима, као и њиховим породицама, обезбједи пристојан живот законом, како би били у стању постати мирни и вриједни грађани. У петој „претходној чињеници“ налаже се да настава у државним школама, „онаква иста каква је у Краљевини Србији“, мора бити прожета „српским народним духом“. У шестој тачки „претходних чињеница“ захтјевало се да се казне сви злочини учињени према Србима, према српском кривичном закону . На мјесто аустроугарских неисправних чиновника поставити друге, који се морају придржавати устава и закона Краљевине. У седмој тачки „претходних чињеница“ констатовало се да је уставно стање Краљевине Србије наступило оног тренутка у 1918. када је српска војска заузела Нову Србију: „она није била у револуцији“, па је отуда могла да шири власт на западне крајеве нове Краљевине.

У „Политичким захтевима“ програма Српске странке захтјева се да Велика народна скупштина ријеши питање проширења Краљевине Србије и присаједињења овој свих српских, хрватских и словеначких земаља. Овај програм су потписали предсједник Главног одбора Српске странке Радивоје К. Новаковић, секретар Милутин Д. Недић и благајник Главног одбора Александар Станојевић.

Дана 17. јула 1921. објављена су Правила Српске странке, рађена према програму странке, у којима се у члану 1 истиче главни циљ странке: Јединство Краљевине велике Србије. У члану 2 наведено је да члан Српске странке може бити сваки пунолетни Србин „који је поштенога гласа у месту“. Ради видног обележја сваки члан је дужан носити на капуту малу српску тробојну заставицу, на којој ће се прописати потребне ријечи.
( Велика Србија, 17. јули 1921).

ВЕЛИКА СРБИЈА

УБРЗО послије оснивања Српска странка је почела издавати лист под називом Велика Србија, који је представљао покушај поновног оживљавања идеје великосрпства из времена Стевана Владислава Каћанског – „Старог Барда“ и његовог сина Владислава (од 1883. године). Одмах је успостављен „Фонд Велика Србија“, из којег се у доброј мјери издржавао лист. Један од првих дародаваца била је „велика Српкиња“ Милица М. Нешић, која је у јуну 1921. благајни Српске странке послала прилог од 1000 динара.

 СУТРА: ЧЛАНОВИ СРПСКЕ ВЛАДЕ ПОНИШТИЛИ САМИ СЕБЕ 

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - НАРОД ЈЕ БИО ПРОТИВ НАЗИВА НОВЕ ДРЖАВЕ: Клерикалци су били против "троименог" назива за народ, јер такав нигде не постоји

07. 10. 2024. у 18:00

Фељтон

0 36

ФЕЉТОН - КОМУНИСТИ У ДРЕЗДЕНУ РАСТУРАЈУ ЈУГОСЛАВИЈУ: Краљевина СХС је требало да буде уништена као непријатељски јужни бок СССР-а

06. 10. 2024. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - СТРАХ ОД СРПСКОГ ИМЕНА У ТРОИМЕНОЈ КРАЉЕВИНИ: Чиновници који су постављани Краљевим указом бивали су протеривани из Загреба

09. 10. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - НОВА ДРЖАВА УКИДА СВА СРПСКА ЗНАМЕЊА: Српска странка се једина залагала за одржање историјских националних симбола

08. 10. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације