ФЕЉТОН - ВИЗИОНАРСКЕ СЛУТЊЕ О БУДУЋНОСТИ СРБА: У балканским ратовима Живојин Мишић био је десна рука војводе Радомира

ЖИВОЈИН Мишић je започео је војничку каријеру 1874. године када је ступио у XI класу четворогодишње Артиљеријске школе.

СТРАТЕГ Живојин Мишић је прославио српску војску, Фото " Википедија"

Али пре него што је завршио школовање, Србија и Црна Гора су, после избијања Босанско-херцеговачког устанка, водиле два рата пргтив Турске 1876-1878. године ради ослобађања своје браће од турског ропства. Због недовољног броја старешинског кадра у српској војсци, несвршени млади академци XI и XII класе упућени су на разне дужности у ратне јединице. Мишић се, у чину наредника, за време првог рата борио на моравском и тимочком војишту, најпре као ордонанс у Ваљевској бригади II класе народне војске, а затим је, пошто је испољио примерну храброст и вештину у борби, командовао четом и батаљоном. У том рату, који се после четири месеца исцрпљујућих крвавих борби завршио нерешено, Мишић је стекао драгоцена ратна искуства, добио прва ратна одликовања и унапређен у чин потпоручника.

У другом рату против Турске, који је Србија водила као савезница Русије од 1. децембра 1877. до 19. јануара 1878, потпоручник Мишић је вршио дужност командира чете у Ваљевској бригади I класе, којом је командовао његов старији брат капетан I класе Лазар Мишић. Бригада је упућена на Јаворски фронт. После преласка границе кренула је на Кладницу. Мишићева чета одређена је у претходницу. Разбила је Турке у првом судару и кренула према Сјеници. Али, тада је добио наређење да покрет обустави јер је Аустроугарска запретила ратом уколико Срби протерају Турке из Санџака. То је изазвало огорчење међу борцима па су пожелели да и тој „старој кустури (Аустрији) дође црни петак“. Управо је сама судбина Живојина Мишића определила да ту заветну мисао са Јавора оствари у сукобу са Аустроугарском у Првом светском рату.

У међувремену, Мишић је завршио накнадни двогодишњи курс на Академији, школу гађања у Аустрији и двогодишњи течај за генералштабну струку. Благодарећи свестраном стручном образовању, изразитом војничком таленту, ратном искуству и примерном залагању у служби, Мишић је направио блиставу каријеру и стекао углед бриљантног официра. У мирно доба обављао је све командне дужности - од командира вода до помоћника начелника Главног генералштаба. После мајског преврата 1903, осумњичен као обреновићевац, одстрањен је из војске и пет година, као пензионер, провео је у материјалној беди. За време анексионе кризе, односно када је Аустроугарска прогласила присаједињење Босне и Херцеговине, све је указивало да може доћи до рата између Србије и Монархије, па је, као веома способан официр, реактивиран и постављен за помоћника начелника Главног генералштаба у марту 1909. године. У том својству, као помоћник генерала Путника, сарађивао је на припреми ратних тланова против Аустроугарске и Турске. У балканским ратовима био је десна рука војводе Путника. Али, чим су против Турске и Бугарске завршени ратови, интриганти из редова припадника тајне организације „Црна рука“, успели су да Мишића отерају поново у пензију.

ПОСЛЕ Сарајевског атентата младобосанског револуционара Гаврила Принципа против аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда, Аустроугарска је запретила ратом Србији, на коју је тенденциозно свалила одговорност за тај атентат. Опет су земљи биле потребне талентоване војсковође па је Мишић поново реактивиран и по трећи пут постављен за Путниковог помоћника у Врховној команди.

У јеку највеће кризе на фронту, крајем новембра 1914, Мишић је постављен за команданта Прве армије, уместо рањеног генерала Петра Бојовића. Бравурозном победом у Колубарској бици, српска војска нанела је поражавајући војни и морални ударац Аустроугарској. Од тог пораза Аустроугарска монархија се никада није опоравила. Прва армија и Живојин Мишић одиграли су у тој бици кључну улогу. За тај успех, који је за Аустроугарску представљао „црни петак“, Мишић је унапређен у чин војводе.

После вишемесечног боловања и опоравка на Крфу и у Француској, након повлачења војске и владе из земље, Мишић је у септембру 1916. године поново враћен на чело Прве армије, и у биткама код Горничева на Црној реци и код Битоља, поново испољио изузетне способности великог стратега. То је донело нову славу српској војсци у борби против бугарских и немачких трупа, а Мишићу нова признања за успешно комндовлње Првом армијом.

У лето 1918. војвода Мишић је постављен за начелника штаба Врховне команде. Под његовом командом српска војска је пробила Солунски фронт, и у солунској офанзиви, уз подршку савезничких солунских снага, поразила удружене војске Бугарске, Немачке и Аустроугарске на балканском ратишту и присилила Бугарску, Турску и Аустроугарску на капитулацију а затим и Мађарску која је после одвајања од Аустрије, покушала да задржи Војводину у саставу своје  државе. Мишић је њеним представницима, 13. новембра 1918, у ослобођеном Београду, диктирао услове о безусловној капитулацији. Успеси српских и савезничких армија на балканском ратишту, за које се с разлогом везује име војводе Мишића, поразно су се одразили на Турску и Немачку, које су такође биле присиљене да положе оружје.

ОД ЗАКЉУЧИВАЊА примирја на крају Првог светског рата 1918. године до потписивања последњих мировних уговора са непријатељским и суседним државама 1920. године, војвода Мишић је, еластичним распоредом и употребом српске војске, успео да заштити тековине извојеване на бојном пољу у четворогодишњем рату и онемогући похлепне суседе да приграбе делове српских и југословенских територија. У том смислу посебно треба истаћи покушај Аустрије да, супротно одредбама Уговора о примирју, образује нову војску и запоседне бивше хабзбуршке „крунске“ територије, укључујући и словеначке покрајине јужно од Драве. Енергичним нападом на словеначке провизорне одреде, распоређене на демаркационој линији, које је образовала покрајинска словеначка влада, Аустријанци су их лако разбили и прешли Драву 30. априла 1919. године. Војвода Мишић је одмах реаговао и, не питајући владу, наредио да се четрнаест батаљона са артиљеријом из српске Прве армије и група најистакнутијих трупних официра хитно упуте у Словенију. Српске трупе, заједно са Словенцима (девет слабих батаљона) за десет дана су потпуно поразиле аустријску војску, напредовале 70 километара на север и заузеле целу Корушку са Целовцем. Убрзо се показало да су тај спектакуларни успех и жртве били узалудни: на референдуму који је одржан у Корушкој 1919, већина корушких Словенаца и тамошњи Аустријанци гласали су за останак у Аустрији. Да цинизам буде већи, словеначки политичари су за тај дебакл кривицу пребацивали на Србе, оптужујући их да су их издали.

Једина сатисфакција за војводу Мишића било је осећање да је, следећи заветну мисао својих бораца са Јавора из далеке 1877. године, приредио последњи поражавајући „црни петак заклетим српским непријатељима - Црно-жутој царевини.

Такво понашање Словенац и њихових политичара, као и утисци које је војвода Мишић стекао о Хрватима за време посете неким хрватским градовима у марту 1919. године, навели су га на мисао да се Србија ако жели да сачува тековине стечене крвљу бораца многих генерација, мора отарасити заблуда о могућој заједничкој држави Срба, Хрвата и Словенаца и да, на свом етничком простору, изгради своју засебну државу. Лично је упозорио регента Александра да са Хрватима и Словенцима не може да се изгради срећна и стабилна држава, јер „то је свет за себе, ма са каквим предлозима да се појавиш, ствар је пропала“.

ЗАУТАВЉЕН ТРОЈНИ САВЕЗ

ЗА ВРЕМЕ тројне офанзиве армија Немачке, Аустроугарске и Бугарске против Србије 1915. године, војвода Мишић је са својом Првом армијом спречио све покушаје аустроугарске војске, која је надирала преко Саве и Дрине са северозападног правца да у садејству са немачким и бугарским армијама, које су нападале са севера и истока, затвори обруч око главнине српске војске у централном делу земље. Тиме је Прва армија у двомесечним одбрамбеним операцијама успешно заштитила леви бок главнине српске војске и повлачење војске, избеглица и државних институција из земље на јадранско приморје.

 СУТРА: ИДЕОЛОШКО ПОДРИВАЊЕ ТЕМЕЉА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ 

Препоручујемо

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ВОЂА УСТАША ОПТУЖУЈЕ ЈУГОСЛАВИЈУ ЗА АТЕНТАТ: Бивши НДХ генерали били запослени разним министарствима у Буенос Ајресу

18. 12. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - АРГЕНТИНА ЈЕ ГОДИНАМА КРИЛА РАТНОГ ЗЛОЧИНЦА: У преговорима између Аргентине и Југославије доминирале су међусобне оптужбе

19. 12. 2024. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ЗАВЕРА ЋУТАЊА О АТЕНТАТУ НА УСТАШКОГ ПОГЛАВНИКА: Четници који су долазили у Аргентину, имали су трауматична сећања на рат

14. 12. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ПАВЕЛИЋ СЕ СЛОБОДНО КРЕТАО ПО БУЕНОС АЈРЕСУ: Благоје Јововић и Мило Кривокапић постали су тим који ће обележити историју

11. 12. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације