ОФИЦИРИ ОД ПЛАТЕ НИСУ МОГЛИ ДА КУПЕ УНИФОРМЕ: У школи гађања аустријске војске у Бруку Живојин Мишић је постизао најбоље резултате

ПОСЛЕ бугарског рата Мишић је, благодарећи природном таленту и великом ентузијазму, вредно радио на свом стручном усавршавању и успешно напредовао у служби.

ПРОДИЦА Живојин Мишић са супругом, синовима и ћерком, Фото из књиге „Војвода Живоин Мишић“

После командовања батаљонима у Ужицу, завршио је школу јахања. У фебруару 1887. положио је капетански испит, а наредног месеца унапређен је у чин капетана II класе. У пролеће 1887. године Мишић је, на основу решења министра војног, заједно са капетаном II класе Јованом Павловићем, упућен у школу гађања аустријске војске у Бруку на Лајти. У то време у Бечу је био, у својству представника српске војске, артиљеријски пуковник Коста Кока Миловановић који је, као познати конструктор пушака и војни писац уживао велики углед у тамошњим војним круговима. Наиме,пуковник Миловановић је на немачкој једнометној пушци система „Маузер“ М 80 извршио битне конструкцијске преправке на затварачу, на систему жлебова у цеви, на нишану и израдио магацин за смештај шаржера од пет метака. Због тога је пушка добила нов назив - „Маузер-Кокаин“ (код нас познатија као кокаинка). Та пушка сматрана је за најбољу пушку на свету крајем XIX века. Србија је купила из фабрике у Обердорфу 100.000 комада пушака Маузер-Кокаин за своју војску с којима је ушла у ослободилачке ратове на почетку XX века.

Будући да су пуковнику Миловановићу у Бечу била такорећи сва врата отворена, он је капетане Мишића и Павловића, као младе перспективне официре српске војске, одмах по доласку у Беч представио министру војном фелдцајгмајстеру Белан Рајту који је се са њима задржао у веома љубазном разговору. Затим је замолио уковника Коку да их отпрати у Брук. Управник школе у Бруку био је мајор Герц, а наставник балистике Србин, пуковник Димитрије Вујић, рођени Новосађанин, али који није знао ни једне српске речи.

У ТОКУ боравка у школи у Бруку, Мишић је имао неколико занимљивих доживљаја. Он је био одличан стрелац и, поред Аустријанца капетана I класе Курелца, на свим гађањима постизао је најбоље резултате. Једног дана из Беча је стигао на логоровање и стрељачки полигон у Бруку, са својом дивизијом, престолонаследник Рудолф. Полазници школе су по групама представљени Престолонаследнику. На крају је примио, после Румуна, Србе Мишића и Павловића. После изгубљеног рата против Бугарске аустроугарски официри нису имали повољно мишљење о српској војсци. У току пријема Престолонаследник се, поред осталог, интересовао колике су српски официри имали дневнице. Када је добио одговор, приметио је: „Чудно ми је да вам тако мало дају“. За време Рудолфове посете полигону у Бруку, организовано је такмичење слушалаца у бојном гађању у мету преко Нишидерског језера, на 600 метара, из лежећег става. Престолонаследник је победнику обећао златан сат. У првој серији гађања Мишић је постигао бољи резултат од свог главног конкурента капетана Курлеца. Међутим управник школе мајор фон Герц, није могао да прикрије незадовољство Мишићевим успехом, па му је почео да ставља примедбе о неправилном држању лактова, ногу, пушке итд. док га није изнервирао, па је у другој серији Курлец постигао бољи успех и освојио прву награду. Такав је живот, закључио је Мишић, успешном човеку се, као по правилу, свуда намештају смицалице.

ПРЕ ПОВРАТКА у земљу, поново су задржали у Бечу. Заузимањем пуковника Коке Миловановића Мишићу и Павловићу пружила се изузетна прилика да посете и разгледају бечки Арсенал. У одељењу највреднијих пушака на првом месту била је изложена наша пушка - „кокаинка“, на шта им је управник Арсенала посебно скренуо пажњу. Још док су били у Бруку, капетан Мишић и Павловић превели су на српски цеолкупно устројство школе гађања са детаљним описом стрелишта, мета и наставног плана, те су цео тај елаборат, по повратку у Београд предали Војном министарству. После неколико месеци, пише Мишић, претурајући архиву наставног одсека, у једном ћошку пронашао је њихов елаборат прекривен прашином и запечаћен у истом стању у коме су га предали у Министарству. Нико се није заинтересовао да отвори и прегледа њихов елаборат. Неколико гађања, која су затим организована у београдском гарнизону, завршила су се без успеха, јер су их припремали људи који се нису разумевали у тај посао. Тако се код нас често догађало, с незадовољством је приметио Мишић, „да извесне послове обављају људи који се у те послове довољно не разумеју“.

После повратка из школе гађања у Бруку, Мишић је постављен на дужност ађутанта војног инспектора пешадије генерала Петра Тодоровића, који је био командант моравске дивизијске области са седиштем у Нишу. За време службовања у Нишу имао је један непријатан доживљај због ниских официрских плата. Наиме, крајем септембра 1888. године мајор Милан Андријевић најавио је да ће га посетити код куће. Мишић каже да се тада нашао на великим мукама, јер код себе није имао ни једног гроша, а човека је требало нечим почастити кад дође у посету. Тада је већ имао троје деце, а није имао од кога да позајми који динар. Решио се на крајњу меру узео је флашу и отишао код кафеџије да му на вересију да литар вина. Кафеџија се једва смиловао и учинио му ту услугу, те је тако избегао могућу непријатност. У вези с тим Мишић пише: „Није ово била прва ни једина неприлика у коју сам ја, као и многи жењени наши официри долазили са својом бедном месечном платом која је одређена ваљда пре 30-40 година, када су прилике за живот биле далеко повољније. Па, ипак, колико је мени познато, у то време, па и до дана данашњег, плате официра биле су многима трн у оку“.

ПРВА месечна плата, коју је Мишић, као потпоручник, примио у децембру 1876. године, износила је свега 72 гроша чаршијска. Од те мизерне плате није се могла купити прописана официрска униформа, па је он, као и други млади потпоручници, ишао у комбинованој питомачкој и официрској одећи. Сећајући се с тугом тих дана, записао је: „Због тога нас је млађи женски свет називао - официри од 72 гроша чаршијска“. Према Закону о устројству војске од 15. јануара 1883. године потпоручник је примао плату од 1.516 динара, поручник 1.920, капетан II класе 2.274. динара итд. док су учитељи основних школа примали плату у распону од 800 до 2.450 динара.

Средином октобра 1888. године заједно са капетаном Светиславом Живковићем, Мишић је примљен на двогодишњу припрему за генералштабну струку у Главном генералштабу. Мада су га неки другови одговарали да не иде на припрему, да се не излаже непотребном малтретирању, јер ако не положи испит опет ће остати обичан пешадинац. Ипак их није послушао, јер је био сигуран у своје способности, а и због тога што је знао да су генералштабним официрима била приступачна сва командна места у војсци. Обуком при правника руководио је лично начелник Главног генералштаба. У то време начелник је био веома даровити пуковник Јован Мишковић. Али како је он био одређен за учитеља престолонаследника Александра, приправницима су давали задатке помоћник начелника пуковник Радомир Путник и начелник Оперативног одељења потпуковник Јован Атанацковић. У то време, на другој години припреме, налазили су се капетани Степа Степановић, Петар Бојовић и Милош Васић. Тако се догодило да су се на раду и школовању у Генералштабу у исто време, 1888. године, налазила сва четворица будућих војвода: Путник, Степановић, Бојовић и Мишић.

ОФИЦИРСКЕ МАЛЕ ПЛАТЕ

ЗБОГ изразито малих плата официри најчешће нису могли да бирају девојке за женидбу по свом укусу, већ су добијали одобрење за женидбу само са богатим мираџикама чији би родитељи могли да помажу издржавање официрских породица. О томе се нарочито строго водило рачуна приликом женидбе коњичких официра, јер је коњички официр морао о свом трошку да купи и издржава и коња. Када се све то има у виду лако је разумети што су се родитељи Мишићеве изабранице госпођице Лујзе Крикнер, чији је отац био имућни предузимач, противили њеној удаји за сиромашног младожењу.

 СУТРА: МАЛОЛЕТНИ АЛЕКСАНДАР ПРЕУЗИМА ВЛАСТ У СРБИЈИ 

Препоручујемо

Фељтон

0 2

У РАТ СА БУГАРСКОМ ИШЛИ КАО НА СВАДБУ: Јован Ристић, председник владе, претио краљу да ће га убити због бекства са фронта

28. 12. 2024. у 18:00

Фељтон

0 1

БЕЧ ГУРА МИЛАНА У ОПАСНУ РАТНУ АВАНТУРУ: Краљ после мобилизације није саопштио војсци против кога ће се водити рат

27. 12. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ПРВИ ОФИЦИРСКИ ЧИН БУДУЋЕГ ВОЈСКОВОЂЕ: У време рата са Турском Бизмарк је подстрекивао Аустрију да с војском упадне у Србију

26. 12. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

НЕСВРШЕНИ ПИТОМАЦ - ПРЕКАЉЕНИ РАТНИК: Да би закључо ратни савез са Србијом, књаз Никола је тражио 40. 000 дуката

25. 12. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације