МИШИЋЕВА ЗАСЛУГА ЗА ПОБЕДУ НА БРЕГАЛНИЦИ: Црна Гора је у Македонију упутила дивизију под командом сердара Јанка Вукотића

ЧИМ су несугласице између Бугарске и Србије избиле у јавност, умешале су се дипломатије великих европских сила, посебно Аустроугарске и Русије.

УГЛЕД Француски новинар Анри Барби са српским официима , Фото из књиге "Војвода Живојин Мишић"

Аустроугарска је, уз подршку Немачке, радила на продубљивању јаза међу савезницима с циљем да разбије Балкански савез, који је представљао озбиљну препреку у реализацији планова германског империјализма за успостављање доминације на Балкану и продору према Блиском истоку. Беч је тежио да Бугарску измири са Турском и приближи им Румунију и да их окрене против Србије. Руска дипломатија је, пак, радила на очувању Балканског савеза као бране германском продору и заложила се за то да се спор између Србије и Бугарске реши мирним путем. Али без успеха. Управо када су се владине делегације спремале на пут у Петроград да замоле руског цара Николаја II да посредује у спору око међусобног разграничења у Македонији, Бугарска је, без објаве рата, напала Србију и Грчку 30. јуна 1913. године. Тако су бугарски краљ Фердинанд Кобург и премијер Радославов уништили Балкански савез. Немачки кајзер Виљем II на ту вест с радошћу је ускликнуо: „Најзад је цркао словенски монструм на Балкану“.

Пошто су у току јуна учестале провокације бугарске војске и отворено вршена концентрација њихових трупа, то је и српска Врховна команда одговорила концентрацијом своје војске. Црна Гора стала је на страну Србије и упутили у Македонију једну дивизију састављену од најбољих бораца под командом сердара Јанка Вукотића.

Суштину спора представљало је питање доминације у Македонији, па су на македонском војишту концентрисане најјаче трупе обеју страна.  Бугари су концентрисали укупно четири армије против Срба и једну против Грчке: Прву на тимочком фронту, Трећу на софијско-нишавском правцу, Пету на правцу Ћустендил-Крива Паланка, Четврту на простору Радовиште- Штип-Кочане...

У току концентрације бугарске војске, у српској Врховној команди преовлађивало је мишљење да их треба напасти пре него што заврше концентрацију. Председник владе Никола Пашић је, међутим, енергично захтевао да се српска војска (из политичких разлога) уздржи од сваког напада, док сами Бугари не крену у напад. Из тих обзира, који су имали политичку и моралну тежину, српска војска се нашла у знатно неповољнијој ситуацији првог дана рата.

НАИМЕ, бугарска Четврта армија, која је имала око 100.000 бораца, по наређењу начелника штаба Врховне команде генерала Михаила Савова, 30. јуна у два часа по поноћи, изненада је отпочела енергичан напад на српске положаје од Црног врха до Криволака. Тако је почела деветодневна битка на фронту дугом 75 километара. То је био најдужи битачни фронт у дотадашњој историји ратова. Решење битке налазило се у пробоју фронта једне или друге стране. Бугари су усмерили главни удар правцем Штип-Овче поље, који је затварала Дринска дивизија I позива, с намером да се домогну тог најважнијег  геостратегијског објекта на вардарском војишту. Српска предстражна одељења била су потпуно изненађена, па су их Бугари, на подмукао начин, по кратком поступку заробљавали или убијали хладним оружјем.

Када су у Врховну команду приспели извештаји да су Бугари предузели општи напад и да је главни притисак усмерен на Дринску дивизију I позива на Брегалници, војвода Путник је наредио да Моравска дивизија I позива (командант генерал Илија Гојковић) одмах крене у помоћ Дринској дивизији, да трупе на осталим положајима наставе упорну одбрану, а Црногорска дивизија, која се налазила у Скопљу у стратегијској резерви, да се припреми за покрет. У поподневним часовима пристигли су моравски пукови на Брегалницу и, у садејству са пуковима Дринске дивизије, сузбили Бугаре, повратили део изгубљених положаја .Тиме је најтежа криза на Брегалници првог дана рата преброђена.

Око подне, Врховна команда је већала где да се прими одсудна битка. Разматране су две варијанте. Већина чланова штаба заступала је гледиште да треба повући трупе из додира са непријатељем и на раније положаје и дати одсудну одбрану. Друго гледишт: заступао је генерал Мишић. Он је сматрао да одсудну битку треба примити на првој линији. Мишић је образложи: да би повлачење трупа изазвало пометњу и пад морала, а непријатеља охрабрило и подстакло на још жешћи притисак на трупе у повлачењу. Војвода Путник је извесно време оклевао. Али, када је примљен извештај да је Моравска дивизија I позива стигла на бојиште и ојачала оба угрожена крила Дринске дивизије, Путник се приклонио  решењу које је предложио Мишић, па је одлучио: да Трећа армија одсудно брани своје положаје на првој линији; да Прва армија са три дивизије (Моравска II, Шумадијска II и Коњичка дивизија) предузима офанзиву у правцу Кочана у позадину главне бугарске групације, а са друге две дивизије (Дунавска I и Дунавска II) затвори криворечки правац; да Друга армија (генерала Степановића) и Тимочка војска (пуковника Арачића) бране стару српско-бугарску границу. Око 19.30 часова примљен је телеграм од председника владе Николе Пашића у коме је поручио војводи Путнику: „Кад су Бугари отпочели рат без објаве рата, онда се постарајте да непријатеља сузбијете и победите.“

ПОСЛЕ девет дана крвавих борби, бугарска војска сломљена је у Брегалничкој бици. За ту бриљантну победу заслужна је читава српска војска и њени команданти, али пре свих генерал Живојин Мишић који је својим предлогом надахнуо историјску одлуку војводе Путника. Том победом срушен је план бугарских владајућих кругова да на рачун Србије успоставе превласт на Балкану. Пошто је Бугарска својом ратоборном политиком изгубила наклоност великих сила и остала без обећане помоћи чак и од стране Аустроугарске, то су Румунија и Турска искористиле њену тешку ситуацију и, 13. јула 1913, отпочеле ратне операције на незаштићеним бугарским границама. Румуни су брзо напредовали преко Добруџе. Турци су продирали кроз Тракију и повратили све територије изгубљене у претходном рату, укључујући и Једрене које су Бугари освојили уз помоћ Срба. Пошто су пропала сва настојања бугарске владе да било с које стране добије помоћ, она је била присиљена да призна пораз. Неки писци пребацивали су Путнику што није, после добијене битке, наставио наступање на Софију. Српска влада и Врховна команда су сматрале да то не би било разумно с обзиром да је Србија увек придавала највећи значај развоју и неговању стабилних добросуседских односа са Бугарском, а не понижењу бугарског народа.

Месец дана после избијања рата, 30. јула, у Букурешту је почела мировна конференција између зараћених држгва, осим Турске, уз асистенцију дипломатије великих сила. Букурешки уговор о миру закључен је 10. августа 1913 године.  Србија је задржала све територије које је ослободила њена војска у рату против Турака; Црна Гора добила је Васојевиће, део Метохије и Санџака; Грчка јужну Македонију и део Тракије,; Румунија је добила јужну Добруџу, а Бугарска је изгубила готово све што је извојевала у претходном рату осим дела Беломорског приморја и Струмичког округа, који јој је, у жељи да се поправе односи са Бугарском добровољно уступила српска делегација. Са Турском, која је повратила источну Тракију са Једреном, закључен је посебан уговор о миру између две државе.

ВЕЛИКА КОРИСТ ЗА БЕРЛИН И БЕЧ

НАЈВЕЋИ губитник у II блкансом рату била је Бугарска, која га је и изазвала. Поред територијалних губитака плаћених огромним жртвама, Бугарска је претрпела највеће губитке у људству 93.000 бораца (погинуло 18.000, умрло 15.000 и рањено 60.000). Србија је изгубила 44.500 бораца (8.000 погинулих, 6.500 умрлих и 30.000 рањених), Црна Гора 1.400, Грчка 20.000. У том катаклизмичком ратном помору људи у цвету младости, највећу корист имале су германске државе - Немачка и Аустроугарска. Распадом Балканског савеза и великим људским и материјалним губицима балканских народа, отворен је пут њиховој агресивној политици сажетој у синтагми „ Drang nach Osten“ у предвечерје Првог светског рата.

 СУТРА: ЖИВОЈИН МИШИЋ ПО ДРУГИ ПУТ НА УДАРУ "ЦРНЕ РУКЕ" 

Препоручујемо

Фељтон

0 5

БУДУЋИ ВОЈВОДА НАШАО СЕ НА УЛИЦИ БЕЗ ДИНАРА: Мишић је у време мајског преврата, као лојалан официр, савесно обављао своје дужности

03. 01. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације