РЕЧ ИЗВИНИТЕ У ВАТИКАНУ СЕ ВРЛО ТЕШКО ИЗГОВАРА: Жан-Лују Торану из Папског савета сам рекла да ме брине могућност избијања грађанског рата

ИЗ Југославије ми је стигла информација да ће крајем септембра 1989. у Црну Гору бити враћени посмртни остаци краља Николе I Петровића и да се спрема велика свечаност.

КЊИГА Јелисавета са породицом на промоцији књиге "Кнез Павле Карађорђевић - једна закаснела биографија" , Фото Архив кнегиње Јелисвета

Унела сам датум у роковник и одлучила да ћу ићи, с позивницом или без ње.

Драган Танасић је јавио да је мој чланак рекламиран на телевизији. Часопис се распродао у осамдесет пет хиљада примерака. Оставио је добар утисак и у Хрватској и Словенији.

Лондон је у међувремену потврдио термин састанка са Џервејзом Кауелом и ја сам тачно у три сата после подне 4. септембра 1989. седела прекопута човека који је имао важну улогу у разрешењу Кубанске кризе 1962, када је покривао Руса Олега Пењковског, који је из Москве послао важне информације Американцима о војној опремљености Совјетског Савеза.

Џервејз ме је пажљиво посматрао, не скидајући осмех с лица, а онда је изненада рекао:

– Знам зашто желите ова документа и ја ћу вам их дати. Онда чините с њима шта вам је воља!

Помислила сам у првом тренутку да се шали. Зар је могуће да овако лако завршим једну мени тако важну ствар? Зар нису документа и даље под ознаком тајне?

Они су знали оно што ја у том тренутку нисам: Југославија им више није била битна. Оно што је долазило наредних година показало је зашто.

Џервејз ми је рекао да су Енглези радили 18 месеци да би припремили удар и да су платили 100.000 тадашњих фунти учесницима. Ти нелојални и грамзиви људи су то узели.

Боравак у Лондону је овог пута био изузетно занимљив. Упознала сам новинарку Нору Белоф, ауторку књиге о Титу, и Џервејза Кауела. Срела сам се с кардиналом Хјумом и поклонила му књигу Magnum Crimen Виктора Новака о хрватским злочинима током Другог светског рата. Био је узнемирен због садржаја књиге и рекао ми је да ће писати Ватикану како би ми тамо заказао састанак. На крају ми је нагласио:

– И да, Срби не морају да се покатоличе – мислећи на чињеницу да је у НДХ током Другог светског рата то био део монструозног плана за Србе да се трећина покатоличи, трећина протера и трећина убије.

Чак ми је нагласио да постоји посебно крило манастира Емплфорт у Јоркширу за православне монахе.

Вратила сам се у Њујорк врло задовољна.

А онда ме је у један ујутру позвао Мануел и затражио развод јер сам ја стално у Југославији и не виђамо се уопште. Био је пијан и хистеричан, викао је да га никад нисам волела и да ме заувек оставља. Спустила сам слушалицу и наставила да спавам.

За два дана летим у Београд.

ИЗ ЛОНДОНА је стигла велика жута коверта чији је садржај био права темпирана бомба.

Одмах сам почела да читам документа. Посебно ме је заинтригирао извештај о Дражи Михаиловићу, који је Черчилу послао шеф специјалне мисије у Југославији мајор Фицрој Маклин. Черчил је био за Дражу све до тог извештаја који је био пресудан јер је Маклин уживао његово пуно поверење. Штавише, Черчил га је лично изабрао за мисију. Могло би се у том контексту размишљати и о знатном утицају Џејмса Клагмана, Енглеза, главног шефа СОЕ за Југославију, чије је седиште било у Каиру. Јавно декларисани комуниста, Клагман је у више наврата говорио против Југословенске војске у отаџбини, а у корист Титових партизана, за које је сматрао да су ангажованији у борби против Немаца.

Маклин је још био жив и имала сам невероватну жељу да га упознам. Хтела сам да чујем како размишља данас, да ли се било шта у његовим ставовима променило у односу на ратне године у којима је био у позицији да дословно управља судбином свих нас у Југославији захваћеној ратом и револуцијом.

Џервејз ми је обећао састанак с Маклином и средином децембра отпутовала сам у Лондон.

Срела сам се са Џервејзом и Маклином на Лаундс скверу. Била сам помало разочарана његовим оронулим изгледом и самим сусретом који није био нимало забаван. Баронет Маклин, који је добио племићку титулу за верну службу својој земљи, и даље је чврсто стајао на становишту да је Тито био прави избор. Његов наступ на помен Титовог имена био је готово дивљачки експлозиван.

Из Лондона сам отпутовала за Рим. Кардинал Хјум је на моје инсистирање успео да ми закаже састанак у Ватикану. Морам да спремим стратегију за Ватикан.

Примио ме је Жан-Луј Торан из Папског савета за међурелигијски дијалог. Желела сам да скренем пажњу на нарастајуће немире у Југославији, с посебним освртом на тешко наслеђе из Другог светског рата, када је један број католичких свештеника у Хрватској активно учествовао у погрому тамошњих Срба. Обавестила сам га о познатим случајевима малтретирања православних свештеника и верника у Хрватској и нагласила да ме брине могућност избијања новог грађанског рата.

Сматрала сам да би извињење Католичке цркве за злочине почињене током Другог светског рата имало врло позитиван ефекат. Пажљиво ме је саслушао. Што се тиче извињења Ватикана, рекао је да ће то врло тешко ићи.

– Реч извините се тешко изговара – рекао ми је. Кад су у питању новији случајеви малтретирања, потрудиће се да предузме одговарајуће кораке. Питала сам га како ћу знати да је предузео кораке.

– По резултатима – одговорио је мирно.

ВEЋ СУТРАДАН сам била у Београду. Имала сам састанак поводом издавања Нилове књиге, а желела сам и да посетим Брдо код Крања у Словенији, имање које је мој отац купио пре рата. Замолили су ме да неколико ствари буде избачено из српског издања књиге. На пример, део где се каже да краљ Петар I није био зрео и да је краљ Александар краљицу Марију звао Ma grosse – Моја дебела (што и јесте), као и још неке тако осетљиве ствари.

Ускоро сам била на лету за Љубљану, врло узбуђена. Јер, практично идем инкогнито и сама у дворац у којем сам провела неке од најлепших тренутака свог раног детињства. Нисам била најављена јер сам се плашила да би мој захтев за ову посету био одбијен.

Дискретно сам покуцала на капију и човеку који је пришао, вероватно чувару, рекла да сам и ја некада живела у замку и питала смем ли да уђем. Погледао ме је сумњичаво, али ми је после краћег премишљања дозволио да уђем, под условом да не фотографишем. Чим би он скренуо поглед, све сам фотографисала. Дворац је после рата и национализације све наше имовине постао једна од омиљених резиденција Јосипа Броза. Доводио је овамо високе госте који су као и он волели лов. Дречави, кич лустери висили су свуда, а из сваког ћошка вребао је по један препарирани медвед кога је Тито устрелио. Двориште је било избетонирано и потпуно уништено, а винова лоза која се око њега протезала била је посечена. Срце ми се стегло.

Мој састанак с Кухарићем је био тежак, али ми треба бискуп из Хрватске. Њему је било смешно што су на скуп у Москви позвани и Индуси и Јевреји. Рекао ми је да је тражио састанак с нашим патријархом, али је одбијен.

Звала сам београдског надбискупа Франца Перка и он ми је рекао да су католици, а нарочито Хрвати, направили много грешака.

Хелен Делић Бентли је показала колико је сенатора добило донације од Албанаца да би утицали на гласања.

НА ВЕЧЕРИ КОД ЧАРЛСА

ОТИШЛА сам на вечеру код принца Чарлса у Хајгроув, његову приватну резиденцију. На вечеру је позвана група од петнаест бизнисмена како би помогли рад Глобалног форума. Коначно смо добили довољно новца и подршку за конференцију у Москви. Чарлс ми је рекао да ће ми помоћи да се повежем са султаном од Брунеја и Каримом Ага Каном. Карим, његов брат Амин и ја смо се играли у песку у Африци кад нам је било пет година. Био ми је потребна Каримов савет поводом ситуације с муслиманима у Југославији и мислила сам да он може бити од помоћи. Чарлс ми је поклонио своју књигу о архитектури "Визија Британије: Лични поглед на архитектуру".

 СУТРА: ЦРНА ГОРА ВРАЋА КРАЉА НИКОЛУ КУЋИ НА ЦЕТИЊЕ 

Препоручујемо

Фељтон

0 0

УНИФОРМУ КНЕЗА ПАВЛА САЧУВАО БАТЛЕР СА ДВОРА: Џервејз Кауел, управник Архива Британске обавештајне службе, прихватио је сусрет у Лондону

02. 02. 2025. у 18:00

Фељтон

0 16

ЧУДЕСНА ПОРУКА КНЕЗА ПАВЛА – ИДИ ЗА БЕОГРАД: У Српску академију наука и уметности, 28. јуна 1989. сам у сузама одгледала филм о Светој гори

01. 02. 2025. у 18:00

Фељтон

0 7

НАДРЕАЛНА СЕЋАЊА У ТИШИНИ БЕЛОГ ДВОРА: У Георгијевској дворани у Кремљу, ни у једној палати на свету, нисам видела такву раскош!

31. 01. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

ПРВИ ПОВРАТАК У БЕОГРАД ПРЕ ПАДА БЕРЛИНСКОГ ЗИДА: Конзул у Будимпешти је добио напад панике видевши пасош са именом Јелисавета Карађорђевић

30. 01. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације