НА ДВОРУ НЕМА МЕСТА ЗА СВЕ КАРАЂОРЂЕВИЋЕ: Влада је инсистирала да је дворски комплекс дат на коришћење свим члановима породице

ПОВРЕМАНО сам се питала шта је то што ме је везивало за Мануела? Толике године је имао неку моћ нада мном, довољно је било да само пуцне прстима и ја бих се појавила.

ПРИЈАТЕЉИ Јелисавета, Мира Адања Полак и Драган Бабић, Фото Архив књегиње Јелисавете

Никад нисам видела Мануела да користи дроге мада ми је његова бивша жена Изабел Зоракин показала његово писмо у којем наводи да је под утицајем дроге. Ко зна, можда су те његове промене расположења, онако ужасне и изненадне, наступале у недостатку опијата...

Једна пријатељица ми је дала идеју да бих могла да се бавим некретнинама како бих радила нешто за себе. То је био солидан посао који је остављао и много слободе, а лепо је могло да се заради.

Да би се неко у Њујорку бавио продајом или изнајмљивањем некретнина, морао је да добије лиценцу. За лиценцу је потребно положити неколико не баш лаких испита, а међу њима и неке математичке. Углавном, као и свуда, много неких ствари које у пракси нису потребне, али без њих нема лиценце.

Запела сам код једног од тих испита. Неко ми је препоручио агента који већ ради у једној од најбољих компанија за некретнине на Менхетну да ми он помогне да савладам градиво.

Тако смо се срели Драган Бабић и ја. Пореклом из Београда, бивши оперски певач који је одустао од каријере због здравствених разлога био је бескрајно симпатичан. Сачекали су ме један леп баритон и дубоке плаве очи. И осмех пун доброте.

Нисам ни сањала да ће Драган Бабић, који се у том тренутку само присећао како се и шта догађало с Карађорђевићима, који није ни знао за неку „princess of Yugoslavia“ – ћерку кнеза Павла Карађорђевића, бити човек који ће ми кроз сву моју борбу за истину и правду бити десна рука, пријатељ, партнер и саборац. А преко њега и Мима Поповић, његова сестра, којој смо се из Њујорка обраћали за све што ми је требало, од објављивања књиге, тражења мојих личних докумената и, касније, много других ствари у којима нам је помогла.

ЗОРАН Жижић, председник Савезне владе у оставци, 17. јула 2001. године уручио је породици Карађорђевић решење о праву на коришћење дворског комплекса Дедиње, који обухвата Бели двор, Стари краљевски двор и помоћне зграде. Одржана је церемонија у згради савезних органа на Новом Београду, на којој смо били Алекс (надимак за Александра)  и Клери (надимак за Катарину) , и ја и Драган Бабић. Алексу су уручени кључеви Двора. Тог дана је био Алексов рођендан. Ми који смо присуствовали том догађају позвани смо да одмах одемо у дворски комплекс на Дедињу да бисмо уз торту прославили Александров рођендан. У једном тренутку у башти смо били ја, Драган Бабић и госпођа коју нисмо познавали. Пријатно смо разговарали. Одједном с врха степеница Александар почиње из свег гласа да виче, уперивши прст према нашој групи:

– Избаците ту кучку напоље.

Његово обезбеђење је дошло и заиста избацило непознату госпођу напоље. Касније смо сазнали да је та госпођа новинарка Експрес политике Вишња Вукотић, супруга Мања Вукотића, директора Вечерњих новости. То је био Александров простачки гест јер је био убеђен да је она дошла да шпијунира.

Сутрадан, у 11 часова, одржана је конференција за штампу за стотину новинара, на коју нисам била позвана. Мене су звали људи из Владе, као и још неколико познаника, и сви су ме питали: „Зар не идете на конференцију у Двор?“ Из Владе су рекли да би требало да будем тамо, па смо се Драган и ја наврат-нанос спремили и отишли.

А кад смо стигли, конференција је већ почела. За столом су седели Александар, Катарина и господин Моравчевић, члан Крунског савета из Чикага. Једно место је било слободно.

Пришла сам и села до њих. Алекс је био згранут и бесан као рис кад ме је угледао.

Катарина је била подједнако љута и незадовољна. Кад су новинари питали ко ће да живи у краљевском комплексу, промумлао је да Влада још ништа није одлучила поводом тога. Ово очигледно није било тачно јер је Двор враћен свим Карађорђевићима на коришћење. Кад се завршила конференција за штампу, рекла сам Алексу и Клери да је недопустиво то што ме нису позвали. Александар је онда ухватио Драгана Бабића за руку и одвео га у суседну собу. Ту је била присутна Александрова секретарица из Лондона Душка Трбојевић. Она је била сведок догађаја.

Александар је почео да виче из свег гласа:

– Ово је моја конференција за штампу. Кажи Јелисавети да се губи одавде иначе ћу да јој се осветим.

Драган му је одговорио:

– Алексе, немој да се дереш – и изашао напоље. Ту му је пришла Клери, а он јој је рекао:

– Остави ми на миру, већ сам био са Алексом.

Драган и ја смо напустили дворски комплекс.

Влада је инсистирала да је дворски комплекс дат на коришћење (није враћен у власништво) свим члановима породице Карађорђевић. Видела сам се адвокатицом Душанком Суботић Хомен да бих се припремила за случај да Алекс каже да за мене нема места на Белом двору. Он се вероватно није сећао да је у Лондону изјавио да у дворском комплексу има места за све нас. Заборавио је то.

И тачно тако је и било!

Са Зораном Кораћем и Душанком Суботић Хомен отишла сам на састанак с представницима Владе. Хтела сам да се распитам где бих могла да живим. Тражила сам да ми се уступи кућа јер је требало да Фондација буде регистрована у Србији и да има неко седиште.

Предложила сам да ми се кућа уступи на коришћење до ступања на снагу Закона о денационализацији, када ћу тражити заштиту својих права. Становали смо код пријатеља, у хотелима и код Драганове сестре док нисмо изнајмили стан.

Ништа нисам добила и наставила сам са својим подстанарским животом. Крајем лета, седела сам у хотелу „Москва“ с неким монархистички настројеним људима. Сви су чули за Алексове испаде и желели су да провере да ли је могуће да је то истина. Били су ужаснути кад сам им све потврдила.

Лето је стигло, одлетела сам за Тиват и задржала се у Перасту. Предео је остао леп и непромењен последњих шездесет година, али је хотел био ужасан. Аутобусом смо отишли у Дубровник, била је врућина и било је готово немогуће тако путовати. Један аутобус нас је искрцао с целокупним пртљагом пред границом са Хрватском. На температури од 40 степени Целзијуса вукли смо кофере два километра узбрдо до граничног прелаза, где нас је чекао други аутобус. То су била тешка времена у односима између Србије (СР Југославије) и Хрватске. Кад смо стигли у хотел Ексцелзиор, упознали смо његове власнике Ренату и Горана Штрока. Она је била дивна и уживала сам код њих. Ту су били и Бил и Лин Монтгомери, амерички амбасадор у Београду и његова супруга, па смо сви отишли на Лопуд, где сам се напливала и коначно одморила од свега што се дешавало претходних дана и месеци.

У јулу је одржана црквена служба поводом Карађорђевог убиства. Алекс је наложио Ацовићу, члану Крунског савета, да ме позове на службу.

Била сам толико бесна да нисам желела икад више да га видим у животу.

Ипак смо отишли на парастос Карађорђу. Алекс је напустио цркву у блиндираном аутомобилу у пратњи двоје полицијских кола, а Драган Бабић и ја смо отишли у таксију на три точка који се распадао.

Чекала ме је забава коју је у моју част у Котору приредила Душанка Суботић Хомен.

Локални бенд је свирао на тргу испред њене куће, док су се мештани и туристи шеткали около и јели колаче којима их је Душанка нудила.

НЕВАСПИАЊЕ И ПОХЛЕПА

У СЕПЕМБРУ 2002. године сам Алексу званично послала захтев да ми допусти да живим у двема собама у Белом двору, где сам рођена, јер је између две палате, Белог двора и Старог двора, тамо било бар 20 апартмана и осамдесет соба, што значи да је било сасвим довољно места. Одговорио је изричито негативно и упутио ме да се жалим Савезној влади и председнику Коштуници. У мају у Лондону, на породичном састанку, Алекс је присутнима рекао да зна да ће имовина бити враћена свима, а ипак ју је желео само за себе. Похлепа, глупост, неваспитање и лоша одлука. Катарина де Силва, ћерка принца Томислава, била је такође бесна на Алекса због његовог говора и захтевала приступ Двору.

 СУТРА: ПРВА ЖЕНА КАНДИДАТ ЗА ПРЕДСЕДНИЦУ СРБИЈЕ 

Препоручујемо

Фељтон

0 2

РЕЧ ИЗВИНИТЕ У ВАТИКАНУ СЕ ВРЛО ТЕШКО ИЗГОВАРА: Жан-Лују Торану из Папског савета сам рекла да ме брине могућност избијања грађанског рата

03. 02. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

УНИФОРМУ КНЕЗА ПАВЛА САЧУВАО БАТЛЕР СА ДВОРА: Џервејз Кауел, управник Архива Британске обавештајне службе, прихватио је сусрет у Лондону

02. 02. 2025. у 18:00

Фељтон

0 16

ЧУДЕСНА ПОРУКА КНЕЗА ПАВЛА – ИДИ ЗА БЕОГРАД: У Српску академију наука и уметности, 28. јуна 1989. сам у сузама одгледала филм о Светој гори

01. 02. 2025. у 18:00

Фељтон

0 6

ЦРНА ГОРА ВРАЋА КРАЉА НИКОЛУ КУЋИ НА ЦЕТИЊЕ: Карађорђевићи су направили грешку што се нису сви заједно вратили поводом сахране краља Николе

04. 02. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације