НИ СМРТ НИЈЕ ИЗМИРИЛА КАРАЂОРЂЕВИЋЕ: Заслугом председника Николића, мој отац, моја мајка и мој брат сахрањени су у крипти на Опленцу

ПОЧЕТКОМ септембра 2012. године добила сам све потребне потврде из Лозане за ексхумацију.

ПОРОДИЦА Кнез Павле, књегиња Олга, синови Александар и Никола са Јелисаветом, Фото Архив књегиње Јелисавете

Одлучили смо да Драган позове владику Јована из канцеларије Душанке Суботић Хомен и обавести га о томе како би гробнице на Опленцу у крипти Цркве Св. Ђорђа биле припремљене за сахрану 6. октобра. Одговор владике Јована гласио је: „Каква сахрана, ја ништа не знам о томе.“ Били смо згранути. Позвали смо Алекса ( Алексндра) и питали га о чему се ради. Алексов одговор стигао је 13. септембра, телефонском поруком

„Елизабет, Овај случај је у надлежности Задужбине и не тиче се мене. Задужбина има своја правила која су написана пре много година. Ја та правила немам код себе овде где се сада налазим. Позови Задужбину па се договорите. Све најбоље А.“

Обратила сам се Задужбини Краља Петра и добила одговор да ће одлука бити донета на састанку Управног одбора. Састанку су присуствовали чланови Одбора Слободан Перовић из Крунског савета, Драган Јовановић, председник општине Топола, Драган Рељић као управник Задужбине, Марко Деспотовић из Министарства културе и свештеник Драгољуб Ракић из Крагујевачког намесништва Шумадијске епархије. Одлука није донета јер су Перовић и Рељић гласали против, а Јовановић и Деспотовић за. Свештеник је био уздржан.

Позвала сам Задужбину и патријарха Иринеја и замолила за састанак. Састанак је одржан у Патријаршији 18. септембра. Били су присутни патријарх Иринеј, чланови Синода (епископ сремски Василије и епископ шумадијски Јован, протојереј-ставрофор Саво Јовић, као главни секретар Синода), секретар Патријаршије Александар Секулић, Драгомир Ацовић из Крунског савета, чланови породице Карађорђевић – Јелисавета, Александар, Михаило, Линда, Владимир, заступник мога брата Александра Срђан Станишић и Драган Бабић.

Ацовић је рекао да само директни Александрови потомци могу бити сахрањени у крипти, на шта је Драган Бабић одговорио да је краљ Петар I саградио задужбину и цркву за све чланове династије Карађорђевић. Ацовић је ипак пристао да се кнез Павле и кнегиња Олга сахране у крипти, али се успротивио томе да се у крипти сахрани и принц Никола.

Устала сам и рекла:– Ја се одричем места у крипти у корист мога брата Николе.

Ацовић је бесно одговорио:– Ви нисте планирани да будете сахрањени у крипти.

На то је устао Владимир и рекао:

– И ја се одричем свога места у крипти…

Ацовић још безобразније одговорио:

– Па ни ви нисте планирани да тамо будете сахрањени.

САСТАНАК је трајао три сата. За све то време Александар је ћутао као заливен. После тих Ацовићевих речи Драган је устао и на енглеском се обратио Александру оштрим гласом:

– Алексе, устани и покажи свима да имаш петљу, да престане ово мучење, покажи да си глава породице и да сви треба да буду сахрањени заједно у крипти.

На опште запрепашћење, Александар је остао нем и ћутао је као заливен. Састанак је завршен без одлуке. На излазним вратима патријарх Иринеј је потапшао Драгана по рамену, рекавши му да ће се, кад се овако нешто деси, све сигурно добро завршити.

Неколико дана касније, заслугом председника Томислава Николића на седници Народне скупштине донета је одлука да се мој отац, моја мајка и мој брат сахране једно поред другога у крипти на Опленцу.

Састала сам се с Катарином и Николасом у Лозани и заједно смо присуствовали ексхумацији три тела. Три ковчега су положена у капелу. Требало их је отворити и преместити остатке у нове ковчеге. Мислила сам да нећу моћи да издржим да то видим, па сам прво одбила да уђем кад се буду отворили сандуци. Ипак смо ушли.

Отворили су ковчег мог брата. Било ми је толико болно и бескрајно тужно за мене да видим Никија први пут након што је погинуо 1954. године, и то у ковчегу. Какав губитак једног младог живота од 25 година који је много обећавао! Запањујуће је било што је изгледао чудесно, као да је јуче сахрањен, а не пре пола века. Ништа се није променило, тело није пропало, одећа је још била уредна. Запањујуће.

ЉУБАЗНИ  директор гробља у Лозани Флавио Полети лично је довезао сва три тела за Београд. Катарина и ја смо дочекале конвој на граници. Главни пут је био затворен за саобраћај и имали смо полицијску пратњу до цркве.

Те вечери ковчези су били изложени на одру у Саборној цркви у Београду и много је људи дошло да ода пошту кнезу, кнегињи и кнежевићу.

На Опленцу је организована државна сахрана. Положени су у спојене гробнице.

Када је мој брат Квис ( Александар) умро, Алекс је био изричит да мој брат не може да се сахрани у крипти на Опленцу иако тамо има довољно места за све.

Једноставно је игнорисао чињеницу да је сâм потписао Правилник за чланове Краљевског дома у којем пише да су наследници кнеза Павла чланови Краљевског дома, исто као и сви остали. То је било наведено и у старим правилницима, како у време краља Петра I, тако и у време краља Александра I.

Било ми је јасно да је ово сада његова освета коју је смислио још пре неколико година, када је забранио да Александар буде сахрањен у крипти, па је мој брат био приморан да затражи да буде сахрањен у порти, а његова удовица Барбара платила је 5.000 евра за гробно место. Плаћала је за нешто што му је ионако припадало, као и свим осталим члановима породице.

Мој брат је сахрањен уз ограду комплекса на Опленцу, у црквеној порти. Сахрана је била на државном нивоу, дошао је председник Николић. И поред бруке коју је Алекс својим поступком нанео целој породици, није га било срамота да дође на сахрану.

Да новинари не би даље копали по томе има ли или нема места у крипти, тог дана је био затворен улаз у њу и стављен ланац. На питање новинара зашто Квис није сахрањен у крипти, Алекс је одговорио да је правило да само директни потомци краља Петра I могу бити тамо сахрањени, а кад је неко рекао – па и кнез Арсен је тамо, као и кнез Павле – само је ћутао.

Све у свему, остао је горак укус од свега. Некако најгоре ми је било што је мој брат био далеко од наших родитеља и брата Николе. Зар после толиких година изгнанства и епитета народних издајника којим смо били проказани, бар у смрти нисмо могли да будемо сложни?

ПОДЕЛА ПОРОДИЦЕ

НЕПОСРЕДНО после сахране мојих родитеља и брата на Опленцу Алексанадар  ме је позвао и пожелео да ме види. Рекла сам да може да дође. Када је дошао, почела сам да се жалим и рекла сам му да сам четири пута да покушала упоредим пописе имовине у краљевском комплексу, али да су ме одбили, да је он отуђио и поделио породицу и да ме је избацио са Белог двора, да има срамоту од жене и да она прети запосленима у Белом двору. Све што је он на то рекао било је:

– Тешко је пронаћи добро особље. Али, одлучио је да пође мојим стопама и исто тако сахрани и остатак породице чија тела још леже на гробљима у иностранству. Све је убрзо и организовано, па је на Опленцу одржана сахрана краљице Марије од Југославије и њених синова Андреја и краља Петра II.

  Крај  

Препоручујемо

Фељтон

0 14

ЦРНА ГОРА ВРАЋА КРАЉА НИКОЛУ КУЋИ НА ЦЕТИЊЕ: Карађорђевићи су направили грешку што се нису сви заједно вратили поводом сахране краља Николе

04. 02. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

РЕХАБИЛИТАЦИЈА КНЕЗА ПАВЛА ПОДВИГ ЖИВОТА: После 64 године престала сам да носим етикету злочинца прикачену од десете година

07. 02. 2025. у 18:00

Фељтон

0 160

ПРВА ЖЕНА КАНДИДАТ ЗА ПРЕДСЕДНИЦУ СРБИЈЕ: Као потомак Карађорђевића, Ненадовића и Романових, нисам се уклапала ни у друге моделе политичара

06. 02. 2025. у 18:00

Фељтон

0 4

НА ДВОРУ НЕМА МЕСТА ЗА СВЕ КАРАЂОРЂЕВИЋЕ: Влада је инсистирала да је дворски комплекс дат на коришћење свим члановима породице

05. 02. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације