ЖИВОТ ЈЕ САМО ЗА ЈАКЕ И НЕПРИКОСНОВЕНЕ ЉУДЕ: У односу на Карађорђа, Живадиновић се приближио Ранкеу за кога је устанак био револуција

ДЕЛОМ Стојана Живадиновића после Другог светског рата најтемељније се позабавио др Станко Кораћ.

Илустрацијција о убиству Карђорђа у трилогији Стојана Живадиновића, Фото Википедија

Живадиновићев роман Тридесет година ћутања, Кораћ је сврстао међу тридесет најбољих српских романа написаних у времену између два светска рата. Тих тридесетак књига изабрано је између 130 романа, колико их је написано у овом периоду. Кораћ издваја српске романописце који су били под утицајем руских писаца, а нарочито Достојевског, а међу њих је уврстио и Живадиновића.

Осим о роману Тридесет година ћутања, Кораћ се позабавио са још осам Живадиновићевих романа: До последњег даха, Госпођа загонетка,  Карађорђе, Хајдук Вељко, Вујица Вулићевић, У ђавољим канџама,  Незван гост и Змија у недрима. У књизи дао је пристојан простор овим романима о којима је говорио понаособ. Премда је био под утицајем претходних критичара, Кораћ је изнео и нека своја запажања.[…]

Међу лирске романе Кораћ је укључио и Живадиновићев првенац До последњег даха који га, по обликовању подсећа на Прољеће Ивана Галеба Владана Деснице. Живадиновићев роман „је писан лирским тоном и углавном је сав у једном гласу који није мијењао модулацију...Развијених и широких призора нема, а не може их бити зато што роман није писан као епска панорама, него као лирско болно сјећање. Зато он нема дубине и не говори о свијету који је и наша историја и наша душа“.

Роман Госпођа загонетка, за Кораћа је заправо љубавна прича. Љубав двоје младих догађа се крајем Првог светског рата у Француској у Тулону и Паризу између српског војника Степановића и загонетне Францускиње. За Кораћа је занимљива фабула овога романа, која „нема праволинијски ток: почетак – крај, већ се креће од почетне тачке уназад, па постепено иде унапријед док не достигне почетну тачку у којој се завршава причање“... 

На кога се Живадиновић угледао у својој причи о жени као тајни, што је Кораћ уочио,  открива се на једном месту у роману, где „директно се каже: ‘Живот је само за јаке и немилосрдне.’ То је Ничеова реченица коју налазимо у овом роману. Пошто је у Живадиновићево размишљање уплетен Ниче, који стоји између Достојевског и Фројда, то је сада видљиво на којој идеолошкој основи писац развија своју причу о жени као тајни“.

КОРАЋ се бавио и Живадиновићевом трилогијом о Карађорђу, коју чине Карађорђе, Хајдук Вељко и Вујица Вулићевић. О свакоме од ова три романа говорио је посебно, и за све је рекао да су рађени с романтичарским заносом. Живадиновић се, како примећује Кораћ, угледао на своје велике романтичарске узоре, писце историјских романа Валтера Скота, Виктора Игоа и Александра Сергејевича Пушкина. Код ових писаца историјске личности су у другом плану, док они у први план стављају ликове у којима су оличени људи из народа, док је Живадиновић поступио супротно, у први план је ставио историјску личност Карађорђа. У романтичарском, херојском заносу који се протеже кроз све три књиге, јављају се, како каже Кораћ,  и сцене „које својим језивим реализмом наткриљују све“.

Једна од таквих сцена јавља се на почетку романа Карађорђе, када Турци закопавају живог човека у земљу из које му вири глава на коју ће се устремити пси, а у другој сцени београдски Турци убијају Србина устаника, а главу му причвршћују на рог побеснелом волу, а вола пусте међу Србе. У гледању на Карађорђев устанак Живадиновић се приближио Леополду Ранкеу који је тај устанак назвао српском револуцијом. То је Живадиновић исказао реченицом коју Кораћ наводи: „Промени се говор и начин изражавања. Сазнаде се за подсмех, за ругање, за изазивање судбине. Речник се обогати изразима пркоса. Кроз пропевали народ никоше песме, мелодијски убоге, изражајно богате.Пси и коњи добише имена турска“. [...]

И поред бројних мана Живадиновићеве трилогије, Кораћ сматра да се из ових романа „ипак добије узбудљива слика српске револуције: виде се људи са својим великим и малим особинама, виде се хероји, праведници, злочинци, ситне душе, мали шпекуланти, види се насиље и турско и Милошево, осјећа се атмосфера у којој се лако губи глава, виде се одсјечене главе и турске и српске, одсјечене сјекиром, и сав тај трагични круг затвара Карађорђева глава на тањиру у Цариграду“.

И Живадиновићев роман Незвани гост, објављен у наставцима у дневном листу Политика од 18. маја до 17. јуна 1931. године је криминалистички. Кораћ је сажео сиже криминалистичког романа у коме највећу вредност има „напета криминалистичка фабула, и онај који жели да се бави испитивањем фабуле у роману може да се послужи овим дјелом као подесним примјером“. [...] Кораћ није имао лепо мишљење ни  о криминалистичком роману Змија у недрима, последњој књизи коју је Живадиновић објавио за живота, где су детаљи „ситничави и неизражајни, психологија лица никаква, дијалози извештачени, стил у цјелини репортерски. Читалац добива утисак да се писац журио да што прије објави књигу и да није довољно радио на рукопису како би уклонио све тричарије којих има доста. Књига није писана збијено, као добро ткање, и зато је остала недовршена. Аутор је хтио да развије фабулу, и то је све“.

ОБРАЗОВАЊЕ ЧИТАЛАЦА

РОКСАНДА Пејовић, професор Факултета музичке уметности у Београду бавила се у својој књизи Музичка критика и есејистика у Београду (1919 – 1941)  проценом књижевног рада Стојана Живадиновића у оном делу где се бавио музиком. Живадиновић потиче из породице где се ценила музика, и као музички таленат похађао је пред Велик рат музичкух школу у Београду. Рат га је омео да заврши школовање и остане везан за музику. Службовање по европским центрима омогућавало му је да прати музичка збивања и музичке концерте.

Плод тога његовог интересовања је и књига Бетовен, објављена у "Југоистоковој"  едицији "Биографије знаменитих људи". Та едиција била је окренута образованијим читаоцима и имала је за циљ да им на занимљив начин пружи податке о значајним уметницима, научницима, политичарима.

  Крај  

Препоручујемо

Фељтон

0 0

РОМАНИ И ПРИПОВЕТКЕ ПИСАНИ С ПУНО ЉУБАВИ: Живадиновић је први значајнији српски писац који се амбициозно окренуо националној прошлости

18. 02. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

ИДЕОЛОШКО ЧИШЋЕЊЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ: После рата Стојаново претапало се именом његовог рођака новинара Ратка Живадиновића, љотићевца

21. 02. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

ПРВИ "КРИМИ" РОМАНИ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ: Роман ''Змија у недрима'' је прича заснована на убиству старијег брачног пара у једној паланци

20. 02. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

ДРЖАВА ПОСЛЕ ТИМОЧКЕ БУНЕ УНЕСРЕЋИЛА МНОГЕ ПОРОДИЦЕ: После пропасти Тимочке буне следила је одмазда - власт је пљачкала све живо

10. 02. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације