УНУК ВОЂЕ ПРВОГ УСТАНКА ПОСТАЈЕ СИМБОЛ ИЗДАЈНИКА: Током Великог рата Богићевић у Цириху самовољно преговара о склапању сепаратног мира

ИЗМЕЂУ два светска рата симбол издајника у београдској елити био је човек чији су преци подигли Први српски устанак, рођак кнежева из лозе Обреновића, пријатељ вероватно највећег националисте међу Србима 20. века – пуковника Драгутина Димитријевића Аписа.

ШПИЈУН Богићевић је Немцима је давао поверљива документа, Фото "Википедија"

Такав човек био је српски дипломата, а због васпитања и манира звали су га Бечлија.

Његово име било је Милош Богићевић.

Богићевић је рођен у Београду 1876. године, у једној од најутицајнијих и најмоћнијих породица свог доба. Његов прадеда Антоније (1758-1813), по годинама старији од вожда Карађорђа, предводио је устанак против Отоманског царства у Јадру. За исказану храброст Карађорђе му је доделио титулу војводе. Његова ћерка Томанија удала се за брата кнеза Милоша Јеврема, тако да му је краљ Милан Обреновић био праунук, а краљ Александар чукунунук. Друга његова чукунунука удаће се за сина књаза Николе Петровића Његоша, њен син Михаило ће одбити италијанску понуду да буде краљ марионетске Црне Горе.

Антонијев син Милош био је управитељ Београда и помоћник министра унутрашњих послова. Његови унуци биће један српски министар и један генерал. Милан Богићевић је био министар иностраних послова и посланик Србије у Берлину, па је било логично да се за дипломатију одлучи и његов син Милош.

Правне науке Милош Богићевић је докторирао у Бечу, а потом је на Београдском универзитету предавао међународно право. Био је упадљив појавом, правилних црта лица и господственог држања. Био је први дипломата, али се због пријатељства с пуковником Драгутином Димитријевићем Аписом политички определио и отворено прикључио Црној руци. У сукобу с Николом Пашићем био је још од 1904, када је српски премијер поцепао припремљене акредитиве за Богићевићево именовање као посланика на Црногорском двору. Милош Црњански пише о интриги Ђурђа Јеленића, тадашњег секретара краља Петра, који је председнику Владе говорио о вези између Богићевића и његове ћерке.

Коначно је, на интервенцију самог краља, Богићевић 1904. именован за секретара посланства у Паризу. Три године после тога постављен је на место отправника послова посланства Србије у Берлину.

МИЛОШ Богићевић је из рата изашао острашћено љут према властима Србије. У самонаметнутом изгнанству објавио је три књиге: Солунски процес, Пуковник Драгутин Димитријевић Апис и ону која је у највећој мери била окренута против његове отаџбине, под насловом Спољна политика Србије.

Још уочи Првог балканског рата Богићевић се похвалио да је обавестио немачку дипломатију да су Србија и Бугарска склопиле тајни споразум. Тадашњи председник Владе и шеф дипломатије Милован Миловановић био је запрепашћен, али је непослушног дипломату заштитио краљ. Мотиви краља Петра нису јасни, али се причало да је Богићевић уцењивао Карађорђевиће некаквим документима. Нешто пре почетка Првог светског рата овај дипломата премештен је из Берлина и упућен у далеки Египат. Рат је трајао тек годину дана, а у тешким часовима 1915. Милош Богићевић је напустио Каиро, отпутовавши у Рим, а потом у Цирих. У неутралној Швајцарској починио је другу издају: самовољно је повео преговоре о склапању сепаратног мира.

Иако је тако показао слабост српске државе и компромитовао је пред савезницима, Богићевић је 4. септембра 1915. само пензионисан. Преселио се у Берлин, престоницу царства које је водило Централне силе и кључно допринело пропасти Србије исте године.

Прошло је шест година када је 1921, на захтев опозиције, против Богићевића покренута истрага због злочина велеиздаје. Тужилац је после кратког времена одустао од гоњења.

Изгледа да је процес зауставио краљ Александар. За то време Богићевић је наставио да издаје књиге. У Спољној политици Србије Богићевић је објавио наводну тајну преписку између Србије и Русије, из које је требало да се види да су ове државе прве почеле да се спремају за рат против Аустроугарске. Богићевић представља дволичност Николе Пашића, тврдећи да је пријатељима без увијања говорио да Фердинанда по сваку цену треба ликвидирати. Немцима је дао и наводна поверљива документа која је преписивао или крао.

Савременици су покушавали да проникну у разлоге који су једног српског коленовића, образовног дипломату, навели да изда своју државу. Још је необичније да је за рат оптуживао политичаре и монарха који у Сарајевски атентат нису били умешани или то бар није могло да буде доказано, чак ни у оној мери у којој је доказано Апису, кога је тим оптужбама наводно светио. Богићевићеве оптужбе биле су толико острашћене да су многи савременици постављали питање да ли су црнорукаши били само предратни германофили, они којима су се Немачка и Пруска допадале због њиховог политичког устројства и положаја који је тамо уживала војска, или је реч била о томе да су они макар делом били немачка агентура.

КЊИГУ  Спољна политика Србије анализирао је познати српски историчар и архивиста Војислав Јовановић Марамбо. Међу 417 представљених докумената открио је оне аутентичне, али и аустроугарске фалсификате, који „по својим нумерама, забелешкама и решењима не одговарају примерцима докумената посланства у којима је Богићевић служио већ текстовима докумената централе, самог Министарства иностраних дела Србије, то ће рећи документима који су 1915. године били пали у аустријске руке у манастиру Љубостињи и према којима је др Фернле израдио своје преводе“. „Апсурдно је и помислити“, приметио је даље Марамбо, „да су два разна преводиоца, независно један од другог, могли превести неколико стотина страна истог текста не само тако да им се преводи буквално поклапају већ и да почине истоветне грешке у преводу.“

Марамбо је оптуживао Милоша Богићевића да је много пре почетка рата, док је био дипломатски службеник, постао и сарадник немачке тајне службе. Француско министарство иностраних послова први пут је запазило његове контакте с немачким дипломатама док је служио у српском посланству у Паризу. Француско министарство скренуло је тада на то пажњу српском посланику Миленку. Касније, 1915. године, посланик Француске у Србији Огист Боп „поднео је српском министру иностраних дела у Нишу једну фотографију која приказује др Богићевића, тада отправника послова у Каиру, који је напустио своју дужност у Египту не обавестивши своју владу о томе и нашао се био у неутралној Швајцарској, где излази из зграде немачког посланства у Берну“.

Јовановић наводи да је Милош Богићевић, према сазнањима француских власти, не само ступио у везу с немачким посланством у Берну „већ да је преко овога добио немачки пасош, путовао у Берлин и вратио се у Швајцарску“.

Као емигрант, Богићевић је под пуним именом и презименом, представљајући се као бивши отправник послова Србије у Берлину, у новинама подржавао немачка становишта о ратној одговорности, оспоравајући тако одлуке Версајске конференције. Тврдио је да је Берлин невин по питању ратне кривице, оптужујући Београд и Санкт Петербург као једине кривце за избијање светског сукоба. На том послу је био и када је убијен.

БЕЗУМНА МРЖЊА

БЕЗМАЛО две деценије после Првог светског рата Милош Богићевић је провео у Немачкој. На пролеће 1938. године  поднео је захтев да му буде омогућен повратак у Југославију. У Београду, код актуелне влати,  је преовладавало уверење да је постао близак нацистима и да се у домовину враћа по задатку. Убрзо је убијен у тоалету једног берлинског ресторана. Милош Црњански је приметио да га је "страшна и безумна мржња, као главна црта наше унутрашње политике, нагнала на то да пређе непријатељу."

 СУТРА: ПРЕЋУТКИВАЊЕ ИЗДАЈЕ У ЗАЈЕДНИЧКОЈ ДРЖАВИ 

Препоручујемо

Фељтон

0 5

ЗА САРАДЊУ СА ОКУПАТОРОМ У СРБИЈИ НИКО НИЈЕ КАЖЊЕН: У Крагујевцу оптужено је 46 грађана. Сви су ослобођени...

02. 03. 2025. у 18:00

Фељтон

0 4

БАНИЈАЦ КОЈИ ЈЕ ДОБИО НАДИМАК "СРБОЖДЕР": Дамјанић је био православни Србин, али су га године службе и окружење учинили ватреним Мађаром

01. 03. 2025. у 18:00

Фељтон

0 7

МАРШАЛ ТУРСКЕ ЦАРЕВИНЕ ДИСАО ЈЕ СРПСКИМ ДУХОМ: Михаило Латас је после пребега из Аустријске војске постављен за учитеља у Гружи

28. 02. 2025. у 18:00

Фељтон

0 7

АУСТРИЈСКИ ГРАДОНАЧЕЛНИК МИНИСТАР КРАЉЕВИНЕ СХС: Јужни Словени током Првог светског рата извршили већину злочина над српским народом

03. 03. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације