ПРЕСУДА ЂЕНЕРАЛУ ДРАЖИ ПРЕПУНА НЕЛОГИЧНОСТИ: У хватању, суђењу и погубљењу генерала Михаиловића учествовали су искључиво српски комунисти

ДОЛАСКОМ 300.000 црвеноармејаца и позивом краља Петара Другог, под британским притиском, припадницима ЈВО да се безусловно прикључе партизанима комунистички режим се у Србији учврстио.

СУОЧАВАЊЕ Генерал Михаиловић у ћелији за време суђења које је трајало око пет недељ , Фото "Википедија"

Током пола године које су уследиле ослобођењу октобра 1944. године, убијено око 60.000 људи. Међу овим жртвама су несразмерно страдали Немци и Мађари, али су и даље већину убијених чинили Срби. Ако овај прогон упоредимо са одмаздом у Француској, где је упркос већој и дуготрајнијој колаборацији убијено око 7.000 грађана, долазимо до податка да је на земљишту данашње Републике Србије становништво страдало сразмерно чак 54 пута више! Отпор је био сломљен не само војно и полицијски већ и морално – попут белогардејаца, и српски четници могли су успешно да се боре само за нешто друго и ново, пошто старо код великог дела народа више није имало привлачност.

Генерал је наставио да се креће у области горњег тока реке Дрине, између Србије и Босне.

Прогон је потрајао неколико месеци. Коначно до генерала су, према званичној верзији, агенти Озне дошли издајом. Наводно је прво заробљен Никола Калабић, један од важних четничких команданата близак Михаиловићу. Он се споразумео с комунистичким властима, успео да ступи у везу са својим врховним командантом, па се у пратњи комунистичке политичке полиције састао с њим. Дража је коначно заробљен 1946. средином марта.

Постоје разне верзије заробљавања, па чак и она да су генерала приликом евакуације британски војници предали комунистичким властима. Колико год званична верзија била најприхватљивија, због  стратегије систематских дезинформација коју је деценијама спроводио комунистички режим, те разних стварних или намерно створених нелогичности, никада нећемо бити у могућности да је потпуно одбацимо.

Суђење је потрајало кратко – око пет седмица. Суд је био војни. Тужилац Милош Минић био је предратни адвокат и будући високи државни достојанственик Србије и Југославије. Од 47 тачака оптужнице генерал Михаиловић је осуђен за осам: 1. За издају народа и отаџбине јер је сарађивао са окупатором; 2. Што је од почетка друге половине 1941. до краја окупације организовао и руководио оружаним четничким формацијама; 3. Што је сарађивао са квислиншком владом Милана Недића и другим сарадницима окупатора; 4. Што је под паролом борбе против комунизма изазвао грађански рат и убијао родољубе; 5. Што је под лажном паролом заштите српства разбијао јединство српског народа у борби против окупатора; 6. Што је у складу с политиком окупатора разбијао братство и јединство српског народа; 7. Што је распиривао националну и верску мржњу; 8. Што је пред крај рата организовао терористичке банде и терористичке акције.

ШЕЗДЕСТ година касније, загребачки "Јутарњи лист" објавиће књигу "Хрватска повијест". У једном њеном антрфилеу др Иво Голдштајн, професор Загребачког свеучилишта, написао је кратку Михаиловићеву биографију, која се завршава констатацијом да је Драгољуб Михаиловић осуђен због „геноцида над Бошњацима, Хрватима и Албанцима“. Издаја свакако није била довољна да деценију након разбијања социјалистичке Југославије у правој мери демонизује генерала ЈВО у Хрватској.

Пресуда је и таква каква је била, испуњена нелогичностима: борци против Краљевине Југославије и њеног уређења, самовољни савезници и некадашњи агенти стране силе (СССР-а) судили су генералу међународно признате државе. Слободан Јовановић је, иако читав рат проводи у Лондону већином као премијер и потпредседник југословенске владе, осуђен због сарадње с нацистима на двадесет година робије. За организацију гериле судили су му други герилци. Ако је желео да сарађује с квислинзима, Михаиловић није морао да се крије у шуми – када је о томе питао Милована Ђиласа, Матија Бећковић је добио подсмешљив и духовит одговор да је Михаиловић водио герилу из шуме да би тако преварио народ. За грађански рат и поделу народа оптуживали су легитимног генерала и министра они који су пошли у рат да би спровели револуцију, а претходно су правдали и подржавали савез СССР-а с Трећим рајхом. За разбијање братства и јединства оптуживан је онај који је до краја водио „југословенску војску“, у којој је било више муслимана него Срба у Армији Републике БиХ 1992. године. После геноцида над Србима у НДХ, Бачкој, Црној Гори и на Косову, за распиривање мржње је оптужена војска која је убила мање припадника тих народа него што је то учинио НОВ. Притом, Михаиловића су за свог колегу у влади, све до средине 1944. године, сматрали министри Хрвати и Словенци у Лондону.

Остаје и чињеница да су Немачка и Италија све до 1944. и краја рата у Србији сматрали ЈВО и Михаиловића за свог непријатеља.

У хватању, суђењу и погубљењу генерала Драгољуба Михаиловића учествовали су искључиво српски комунисти. У кључном часу Броз је њима препустио да одлуче о његовој судбини, али било је јасно да би одступање од ставова партије и њеног вође било недопустиво. Када је ухваћен, Ранковић је посетио Михаиловића у затвору и тамо му, наводно одмахујући главом, рекао да се „не може против народа“. После свега остаје и чињеница да је револуционарна војска – која је Србији одузела Косово, Војводину и Македонију, обесправила Србе у Хрватској, Босни, Херцеговини и Црној Гори и убила више Срба од свих страних окупатора заједно – под врховном командом човека који је у Првом светском рату био припадник у Србији злогласне 42. Вражије дивизије, осудила витеза Карађорђеве звезде из истог рата.

Михаиловићу су одликовање доделили председници САД Хари Труман, Ричард Никсон и Џорџ Буш Млађи.

ПИТАЊЕ гроба Драгољуба Михаиловића остало је тајна. Омерта је везивала учеснике и сведоке, од остарелог Милоша Минића до бивших шефова градског СДБ-а и шофера у служби. Ширене су приче о томе да погубљени није сахрањен на Ади већ у дубокој јами ископаној уза зид Централног гробља или на необележеном месту поред Краљевског двора на Сењаку. Један пензионисани возач је чак тврдио да су први људи ОЗНЕ намеравали да организују Михаиловићево клање, које би извршио човек коме су четници на тај бруталан начин убили чланове породице. То се наводно није догодило зато што су прекост и гнев подстакли његове високорангиране спроводнике да га убију на путу. Посебна комисија је почетком друге деценије 21. века истраживала тајне гробнице остале иза комунистичког режима. Потрага за Михаиловићевим посмртним остацима на Ади праћена је у делу медија са изругивањем и подсмехом. Данас преовлађује уверење да је део Аде у којем је био сахрањен и Михаиловић нестао снагом ерозије коју изазива река Сава.

Немогуће је данас говорити о ЈВО и четницима само на основу биографије Драгољуба Михаиловића. За разлику од високо централизоване војске једног тоталитарног покрета какав је био НОВ, ЈВО је била високо децентрализована организација, застарела већ и зато што је била у потпуности утемељена на принципима деловања комитских чета које су у Османском царству ратовале почетком 20. века. Поред Михаиловићевих команданата, међу којима је свако имао своје виђење борбе и односа са окупатором, постојала је и четничка организација Косте Пећанца. Пећанчеви четници су убрзо после Априлског рата успоставили пуну сарадњу с Немцима, правдајући такву одлуку приликама и искуствима из претходног рата. Постојао је и велики број локалних чета и њихових команданата који су себе називали четницима, а вишу команду нису имали нити су је признавали. Сарадња са окупатором и злочини делом су везани и за њих. Пећанца су пред крај рата заробили припадници ЈВО, а погубили су га маја 1944. године.

ПОДРШКА ИЗ ВАШИНГТОНА

АКО ЈЕ суђење генералу Драгославу Дражи Михаиловићу било кратко, неправедно и формално неисправно, Михаиловићева рехабилитација била је мукотрпна и спора. Можда се не би ни догодила да је нису подржавали – тачније, нису били против ње – у Вашингтону и Лондону. Покренута од породице 2006, довршена је иако утемељена само на формалним мањкавостима пресуде – тек 2015. године. Слободан Јовановић је такође рехабилитован приватном иницијативом 2007, али је још од 2002. његов лик био на највреднијој српској новчаници.

 СУТРА: ТРИ РАЗЛИЧИТЕ ЛИЧНОСТИ НИКОЛЕ КАЛАБИЋА У РАТУ 

Препоручујемо

Фељтон

0 4

ЗАПАДНА СРБИЈА НАЈВЕЋА ОСЛОБОЂЕНА ТЕРИТОРИЈА: Хајнрих Химлер још 1942. у Михаиловићу препознао највећег балканског непријатеља сила Осовине

13. 03. 2025. у 18:00

Фељтон

0 3

СРБИЈА У ТРЕЋЕМ РАЈХУ БЕЗ СТАТУСА ДРЖАВЕ: Албрехт фон Клајстенбург, потомак пруских аристократа постаје Љубо Бабић и двоструки издајник

12. 03. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

НЕДИЋЕВА ВОЈСКА НИЈЕ УЧЕСТВОВАЛА У ХОЛОКАСТУ: После пада Француске пролећа 1940. године победа Сила Осовине сматрана је неизбежном и трајном

11. 03. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

ПОСЛУШНИЦИ БЕЗ МОРАЛА У СЛУЖБИ НЕМАЧКИХ ОКУПАТОРА: Стварање Специјалне полиције у окупираном Београду лично је замисли Драги Јовановић

10. 03. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације