НАПРЕДАК ЗЕМЉЕ МОРА ДА БУДЕ У ИНТЕРЕСУ НАРОДА: Пашић је министру просвете упутио писмо и изложио погледе на економски развитак Србије

СЛЕДЕЋИ сачувана документа, у вези с Пашићем и догађајима у пролеће 1872. године, може се утврдити, да Пашић још 8. марта 1872. није ни мислио на неки сасвим хитан повратак у домовину.

ВИЗИОНАР Пашић је десетак година раније наговаштава значј изградње пруге у Србији,

Тог дана, наиме, он је министру просвете и црквених дела упутио једно друго писмо, у којем је изложио своје погледе на економски развитак Србије и њено техничко подизање, молећи уједно за „останак од годину дана на практици у Мађарској“.

„Познато ће бити г. Министру“, рекао је Пашић у том свом писму, „да ћу кроз по месеца са инжењерском науком готов бити. Познато ће бити и то г. Министру да сам послан од пређашњег г. мииистра нарочито за то да научим постројавање железница. Пре четири године кад сам за државног питомца изабран беше инжињирска струка с погледом на постројавање железница на циришкој политехници најбоље заступљена, али опет зато није тако удешена да се и практика за време теоретског учења изучи. Како је пак за инжинира, који би посао самостално предузимао и вршио, неопходно нужно и практично знање и како је то особито онда нужно где инжинирство у почетку стоји, као што је код нас случај; то молим г. министра а односно министарски савет да ми дозволи да останем на страни бар још једну годину ради практике.

Казаћу укратко мисли, који ми повода дају мојој молби.

Србија је држава, која ако хоће живити мора ући у ток европске индустрије и цивилизације.

Ако ли се томе успротиви то се мора осудити, на сасвим одвојен и стациокарни живот и увек се бранити од поплаве европске индустрије и цивилизације и никад неће бити сигурна да је неће европски догађаји силом принудити да допусти слободан ток европском саобраћају. Данашњи правац производства — индустрије — таки је да железница ништа друго није до један део тога правца т.ј. железница је нужно сљедство данашње индустрије.

Фабрике каквих извесних продуката замењују сав ручни рад тих продуката и то у такој даљини около себе докле продукти са путним трошком могу конкуренцију издржати са ручним радом. Што су машине савршеније и што је боље сила природна употребљена, тим је већи траг тих продуката. И они су успели да траг свој светским учине, почем су у стању били да сами себи пут положе, којим су препреке времена илити простора скратили. Тежња је данашње индустрије да све људске послове замени фабричким и да све природне силе (воду и угљен) употреби место људске. 

— Карактеристична црта данашњег века. — Отуда долази то да се фабрике непрестано умножавају и да се жељезнице од северозапада к’ југоистоку као бујице ваљају. Ни један предео није могао забранити (а управо саму ствар није ни забрањивао но су се борили около поделе користи од употребе природних блага) да жељезница не прође кроз њега и да се фабрике не подигну, кад му користи доносе. Таласи европског трга већ ударају о границама Србије.

СРБИЈА је увидела и показала је у разним приликама да се занима озбиљно са том страном народног напредка. Жељезнице ће прећи преко Србије чим ова стоји у трговачком саобраћају са осталим индустријалним светом. Задатак је сваке владе да напредак индустрије доведе у сагласност са народним интересима. Да недопусти да индустријална предузећа од којих благостање народа зависи падну у руке таквих предузимача, којих интереси дијаметрално народним стоје. Србија сама градила жељезницу или дала каквом друштву мора гледати да се први и највећи услов испуни а тај је да жељезница небуде од штете како народној слободи тако и народном благостању. Страна друштва прете том услову највише. Историје нас томе уче. Прво је начело страног предузимачког друштва да што више добије необзирајући ни најмање у колико су туђи интереси повређени.

Капиталистично друштво радило је хуманистично спрам својих суграђана а још ређе спрам туђих држављанина. Осигурати страном капиталу добит а сачувати народни интерес често је врло тешко.

Надзор како при извршивању какве грађевине тако и при употреби исте, треба да је потпуно тачан и свестран, па тек онда може се рећи да се има услова да ће се уговор тачно и неизврнут извршити.[…]

И из тога држим да је молба моја да бар једну годину на страни у практици останем у интересу нашег отечаства. Моја личност неутиче ни најмање у томе, јер ја сам потпуно осигуран, чим ми је држава дала толика средства да сам постао самостална јединица у свету.

Осим жељезних путова, који ће кад тад преко Србију прећи па ма под којим видом, има Србија да изврши још и друга предузећа, која су са њеним напредком тесно скопчана; а то су: да повећа реке, регулише и очисти и да их пловним направи и да помање и горске реке и потоке тако регулише да се поплаве одклоие. После овог има Србија да предузме да се тачно премеравање Србије изврши и да се катастри ураде.

Све то Србија мора извршити и то укратко време а сва та пре- дузећа немогу се страним друштвима дати; јер би онда Србија била на свагда страним капиталом покорена".

ПИСМО министру просвете и црквених дела, Пашић је овако завршио:

„Прво ћу ићи у Угарску, почем ће се тамо за кратко време више нови пруга предузети...

Доцније кад све радове изучим намеран сам ако г. Министар допусти ићи у Фраицуску и Енглеску да постројавање  жељезница у тим земљама сравним са немачким системом. Ово је нужно за нас, јер се не зна хоће ли сама држава грађење предузети или ће дати каквом страном (немачком, енглеском или француском) друштву. И да се сачувамо да неупотребљујемо оне ствари које су у другим земљама одбачене (Турска је прошле године изаслала неке своје инжињере да проуче енглеске жељезнице и да их сравне са немачким).

Из свега овога молим г. Мшшстра да ми решењем својим дозволи:

1. Да останем најмање једну годину у практици на страни,
2. Да ми благодејање са 200 талира повећа,
3. Да ми се путни трошак до Пеште пошље и то што скорије,
4. Да ми дозволи да могу кући на 20—30 дана доћи ако не бу- дем одма занимање нашао“.

На овом писму Пашић се потписао као — „инжињер“.

Овој Пашићевој молби удовољено је само — једним делом. Допуштено му је, наиме, да може, на годину дана, отпутовати једино у Мађарску, с тим да „донесе при крају рада доказe шта је и где радио“.

У мају 1872. године Пашић је већ радио као практикант на изградњи железничке пруге Будимпешта—Беч.

Ако у Цириху и није стекао инжењерску диплому, Пашић је управо у овом граду открио, да, сем технике, формула и интегралног рачуна, постоји и један други свет — свет политике, онај који је управо одговарао његовој природи, целом његовом бићу.

Овај други свет, Пашићу су, у пуној мери, први открили руски студенти, с којима је одмах дошао у додир, а на неке путоказе у њему скренуо му је пажњу и Светозар Марковић, кад је стигао у Цирих.

ВЕЛИКА ШКОЛА ПРОПАГАНДЕ

ЦИРИХ је годинама био  „велика школа социјалистичке пропаганде“, како се изразио Алфонс Тун, а у време Пашићевог боравка својеврсна мешавина села, варошице и велеграда. Ливаде и виногради пружали су се до пред саме зидине старог града. Био је пун узбрдица и низбрдица, које по лошем времену није било увек баш лако савладати, да би се стигло из једног у други крај вароши, из једног предграђа у друго. Као и већина страних студената, и Пашић је становао у предграђу. Ту, у пансиону извесне госпође Рин, с Пашићем су становали Димитрије-Мита Ракић, Петар Велимировић, Светозар Видаковић, а и Светозар Марковић.

 СУТРА: БАКУЊИН ПИШЕ ПРОГРАМ СРПСКИХ  СОЦИЈАЛИСТА 

Препоручујемо

Фељтон

0 3

ПОБУНА СРПСКИХ СТУДЕНАТ ЗБОГ ВРЕЂАЊА ЦРНОГОРАЦА: Маркс и Енгелс замерали су енглеској штампи што ћути о „инфамијама Црногораца и Херцеговаца

06. 05. 2025. у 18:00

Фељтон

0 2

УНУК ПЕКАРА ИЗ ЗАЈЕЧАРА КРЕНУО ЈЕ У ВЕЛИКИ СВЕТ: Пашић је 1868. године уврштен међу тридесет питомаца Кнежевине Србије који су студирали

05. 05. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

МИЉЕНИК ПОРОДИЦЕ СТИЖЕ У БЕОГРАД НА ВЕЛИКУ ШКОЛУ: Када је рођен Никола Пашић - не зна се - кад је о томе питан, избегавао је потпун и јасан

04. 05. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације