ЈУРИШ ЗАВЕРЕНИКА НА КРАЉВСКИ ДВОР: Сведочења, учесника у атентату, шта се догађало 29. маја, из године у годину су се мењала

ПЕТАР Живкковић је у својим мемоарима „Сећања 1903–1946“, завршним операцијама атентата на краљевски пар Обреновића, пише: „Према споразуму на последњем састанку главних завереника, у 2 часа тачно сам имао да отворим капију и као што сам раније казао, тачно у то доба требало је да буду пред капијом официри одређени да уђу у двор и батаљон 6. пука са потпуковником Мишићем.

ДВОР Зграда Конака (десно) где су убијени краљ Александр и краљица Драга, Фото "Википедија"

У 01:30 часова дежурни официр Наумовић, по споразуму имао је да обиђе стражаре са мном, а не командиром страже, као што је била пракса до тада. Око пола ноћи момак донесе флашу француског вина Бордоа које је послао дежурни ађутант командиру страже капетану Панајотовићу. Овај се јако обрадовао и форсирао ме, да и ја пијем, пошто сам се стално жалио на стомак, али ја нисам хтео да пијем јер сам сматрао, да је потпуковник Наумовић ставио у ту флашу опијум намењен дежурном ордонансу капетану Миљковићу, и рачунао сам да му то није успело.

У 01:00 часова наишао је потпуковник Наумовић у нашу собу и рече капетану Панајотовићу, да он остане, а да ће он са мном обићи стражу. Овај је то једва дочекао, јер је био већ добро загрејан. Кад смо потпуковник и ја изашли, прво смо обишли стражаре на углу старог двора према згради Министарства спољних послова. Ту је био на стражарском месту жандарм, кога сам се ја највише бојао, да не би звонио жандармском уреду, кад будем отварао капију при доласку официра, јер је било уопште забрањено отварати капију ноћу, а њему - жандарму је то било познато. Зато ја у присуству дежурног ађутанта потпуковника Наумовића, рекао сам му, да ми је он наредио, да отворим капију Број 1 јер има да дођу официри и да не звоне, да не би правио узбуну. Наумовић је то потврдио. После тога смо обишли стражара гардисту на другом углу истог двора а према тадашњем новом двору односно према капији Број 1. Овај је стражар-гардиста био близу саме капије и имао је све да види што се буде договарало. Рачунао сам, да он неће ништа предузимати, пошто је видео мене и Првог ађутанта, те сам и њему поновио оно што сам рекао стражару жандарму и додао још, да мотри на стражара жандарма, да ако би се он кренуо са стражарског места ка капији Број 1 да пуца на њега, пошто не сме да напусти стражарско место, а иначе изгледа сумњив. Дежурни ађутант у узбуђеном стању је све то одобравао. После тог обиласка смо се попели горе у двориште и растали се. Том приликом ми Наумовић рече ово: Петре, изврши задатак, не бој се ништа, јер ако се то не изврши, изгубили смо главе.

Овај обилазак није трајао више од 10-15 минута. Ја се вратим у собу код командира и затекнем га да дрема, и пијуцка Бордо. Наговарао сам га да легне да спава, а он ми одговори онако пијан: Како Петре да легнем, може да се деси ноћас овој курви нешто, па да одговарам. После ових речи, помислим, да је то неко предосећање. Командир позва војника, да му очисти чизме и рече му, да му их донесе одмах, чим их очисти. Ја видећи да неће да легне, легох на мој диван, извадим сат и реших се, кад буде 5 минута до 2, да изађем из собе. Но кад он виде да сам ја легао, леже и он на свој диван“.

ПОГЛЕДАЈМО сада исказ капетана Драгутина Димитријевића Аписа, који у то време сакупља своје официре у официрском дому и спремају се да крену ка Двору, и изврше војни пуч који ће као ниједан до тада изменити историју Србије:

„После поноћи сакупили смо се пред официрским домом и кад чета гарде са крупним Костићем, стиже у два сата, кренусмо ка двору, улицом Краља Милана. Седми пук под командом Петра Мишића дошао је касније и пресекао телефонске жице, везу са двором. Он је дошао под изговором да ће да врши ноћну вежбу. Кад смо стигли, капија није била откључана. Тај задатак је поверен Петру Живковићу, гардијском официру. Те вечери је он био на служби у двору и имао је задатак да извуче кључеве од капије од команданта пешачке чете, која је на стражи, а код кога су били кључеви. Живковића нема, па нема.

Бојали смо се да се није предомислио и издао ствар. Нервоза све већа. У ствари Петар је муку мучио са командиром пешадијске чете. Покушавао је да га опије, не штедећи шампањац, али чим би покушао да извуче кључеве, онај би се брзо отрезнио. Најзад, пошто је навалио пиће на командира и овај мало задремао, скоро му је отео кључеве и дотрчао на капију пред којом смо ми чекали у крајњој нервози“.

Овде видимо већ одређена одступања у односу са исказом Петра Живковића. Како време буде пролазило, и како Живковић све више буде напредовао у каријери, искази о догађајима ове вечери све ће се више мењати, а он ће све чешће бити представљан као шепртља и неспособњаковић.

Драгиша Васић у својој књизи „1903“ додаје један драмски моменат, пред сам полазак завереника из официрског дома:„Било је тачно 1 час и 45 минута када се капетан Драгутин Димитријевић подигао са свог места и заповеднички изговорио две речи, после којих су сви разговори, песма и свирка умукли као прснути громом ове одлучне команде:- Господо, напред!

Тада су као један поскочили са својих места, спремни за полазак, да намах застану задржани енергичним покретом руке поручника Антонија Антића. Узимајући чашу и подижући је изнад главе, он изговори ово:

- Другови, пре него што се кренемо да извршимо овај свети задатак, заклињемо се: да у случају неуспеха један другог никад издати нећемо, а успемо ли, да за себе нећемо тражити никакве награде!

- Заклињемо се! - гласио је одговор завереника".

ВРАТИМО се сада сећањима Петра Живковића, и његовом сведочанству: „Кад је било 5 минута до 2 сата, ја устадох и пођох из собе, а он још будан, узвикну: Шта је Петре, куда ћеш. Стомак ме завија, идем у клозет. Изађем напоље и онда стражару-гардисти, који је био испод прозора његове собе и гледао према капији Број 1 рекох: ја идем да отворим капију Број 1 према наређењу командира, да уђу официри и да не лупа на прозор командира, као што је наређено за сваку сумњиву појаву. Узмем кључеве, станем између оба двора према капији, очекујући 2 сата. Чим је било тачно два трчећим кораком одем на капију и таман сам метнуо велики кључ у браву, официри на челу са Аписом стигоше на капију. Два гардиста стражара на уласку код капије видевши мене и официре нису ни звонили већ су их поздравили. Кад сам откључао браву, откључам и катанац и отворим обе гвоздене полуге које су лупиле о калдрму. Официри напољу су били нервозни и гурнули на капију, међутим иста се није могла отворити, док се и оне две доње куке од оба крака не дигну из лежишта. Ја се сагох и дигох их, официри гурнуше капију и оборише ме на земљу и са Аписом на челу јурнуше ка двору“.  

Драгутин Димитријевић Апис, описује даљи ток пуча:„Ушли смо и дошли пред стару зграду (она сад не постоји), али су врата била закључана. Поручник Симеуновић донесе и потпали динамит и врата одлетеше у ваздух, али се и светла у згради погасише. Упалисмо свеће које смо понели. Пред унутрашњим вратима опет запрека, затворена су. Кроз стакло оштро наредих стражару да их отвори и он то учини. Двојица наших уђоше за мном код капетана Миљковића, мог друга, који се био пробудио и потегао револвер. Он је био с нама у завери, али је једном приликом рекао: Ако ја тога дана будем дежурни, пуцаћу на вас. Он је то и хтео да учини, али ова двојица опалише у њега и он паде мртав. Потпуковник Наумовић се појави из своје собе и Симеуновић, не знајући да је он са нама у завери, опали и обори га.

Ја викнух али доцкан. Сименуновић није познавао Наумовића, јер је тог дана дошао из Ниша“.

ПЕРА КАПИЈА

ДРАГИША Васић у својој књизи "1903", описијући моменат отварања дворске  Капије број 1, улаз из улице Краља Милана, пише, за разлику од тврђења Драгутина Димитријевића Аписа,  да поручник Петар Живковић није каснио. Према Васићу Живковића је испред капије стигао у у исто време када и завереници. У свом виђењу овог догађаја Драгиша Васић пак истиче сметеност и страх поручника Живковића. Овај опис остао је уврежен до данас у народу, а Петар Живковић зарадио због тога поспрдан надимак Пера капија.

 СУТРА: У ПОСЛЕДЊЕМ ТРЕНУТКУ СПРЕЧЕНО РУШЕЊЕ ДВОРА  

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ПЛЕТЕЊЕ БИЧА ЗА УКЛАЊАЊЕ ПРЕЗРЕНОГ КРАЉЕВСКОГ ПАРА: Пуковник Машин је предложио на који начин да се онемогућити отпор чланова владе

24. 07. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

АТЕНТАТ ПЛАНИРАН НА ДАН УБИСТВА КНЕЗА МИХАЈЛА: Поједици у међу завереницима су сумњали у намеру и искреност поручника Петра Живковића

23. 07. 2025. у 18:00

Фељтон

0 2

ДВОГОДИШЊЕНЕ ПРИПРЕМЕ ЗА УБИСТВО КРАЉА И КРАЉИЦЕ: Млађи официри нису могли да сваре Александрову женидбу

22. 07. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације