У ПОСЛЕДЊЕМ ТРЕНУТКУ СПРЕЧЕНО РУШЕЊЕ ДВОРА: Последње Алексндрове речи - Кад моји официри дају часну реч појавићу се, опростићу им све...

И ПЕТАР Живковић се својим мемоарима осврнуо на моменте који су претходили проналаску краља Александра и краљице Драге, али и момената након што су их пронашли.

КРАЈ Обудукција тела краља Александра и краљице Драге, Фото "Википедија"

Овде такође можемо видети његово активно учешће које нигде другде није наведено:

„Хоћу, да напоменем и ово, да у времену, док нису нашли Краља и Краљицу, и пре проглашења Петра Карађорђевића, неко је наредио капетану Ђоки Ристићу, да руши двор.

Кад сам чуо његову команду, да се пуца гранатама на двор, ја сам појурио потпуковнику Мишићу и рекао, да се то не чини јер би цела стража и војници изгинули. Онда су многи официри завереници почели да напуштају двор а коњички поручник Анта Антић спустио се низ завесу у двориште и угануо ногу. После те моје интервенције одустали су од рушења двора и прогласили су Петра Карађорђевића за Краља још пре но што су убили Краља и Краљицу.

Том приликом десили су се и нежељени догађаји: да је неко од завереника у избезумљеном стању, што дуго времена нису могли да нађу Краља и Краљицу, да су бацили њихове лешеве у двориште. Нисам сигуран, али сам чуо, да је то био потпоручник Вемић.

Ја сам после с војницима унео лешеве у једну собу. Ето тако су завршили Александар Обреновић и краљица Драга“.   

СВЕДОЧАНСТВО Драгутина Димитријевића Аписа које је 1911. године, у опуштеној атмосфери испричао свом цимеру Светомиру Ђукићу, такође је потпуно другачије од свих званичних верзија до сада. Зато сам оставио цео његов исказ који има доста противречности, понављам, са свим што је до сада написано о Мајском преврату: „И ја сам био рањен у руку од некога који је пуцао из подрума, крв ми је цурела, али ја на то нисам обраћао пажњу, јер је сав терет пао на мене. Нисам имао вере ни у кога. Једна група поче тражити краља и краљицу. Нису били у спаваћој соби. Наши испретураше све по соби, али их нема нигде. Нађоше првог ађутанта лепог Лазу и са њим прођоше кроз сва одељења.

Генерал Лаза је говорио притворно: - Синоћ су били ту, а сад не знам где су.

Сат и по је Лаза водао Вемићеву групу по тавану, подруму и нигде нису нашли краљевски пар. Већ смо били у крајњој нервози и неизвесности. Скоро ће да сване или ће доћи пукови са Бањице, а ми их још нисмо нашли! Ја стадох пред лепог Лазу и енергично му рекох:

- Остављам вам пет минута да их нађете иначе оде ваша глава. Лепи Лаза мирно одговара.

- Ту су били синоћ, а сада ја не знам где су, где ћу их наћи? Ви можете са мном да чините шта хоћете, али ја не знам где су.

- То је ваша ствар. Чекаћу пет минута - и погледах на сат. У том тренутку Вемић викну:

- Ево једне пукотине у зиду код прозора! - и уперивши револвер у чело лепог Лазе подвикну: - Говорите где су иначе палим у чело! Симеуновићу, донеси динамит!

Лепи Лаза је видео да смо их скоро пронашли и одједном упита:

- Шта ви хоћете од краља?

- Абдикацију - рекоше неки.

- Дајете ли часну официрску реч да их нећете убити? -пита Лаза.

- Дајемо - рекоше неки, а Вемић одговори: - Ја не дајем!

Лаза стаде насред собе тако да је леђима био окренут прозорима и поче гласно говорити:

- Ваше величанство! Овде је ваш Лаза. Ваши официри дају часну реч да вас неће убити; они траже само вашу абдикацију.

Ћутање. Официри отворили очи и уши да чују шта и како Лаза говори:

- Овде је ваш Лаза. Јавите се - понови он. Иза зида, где су прозори зачу се глас Александра:

- Кад моји официри дају часну реч и поштују заклетву, појавићу се. Опростићу им све. Дајем краљевску реч!

ТАЈАНСТВЕНИ прозор будоара, израђен као и сви остали прозори у Великој спаваћој соби, био је тајни улаз из ког се појави краљ у пиџами. Краљица иза њега са руком око краљевог врата, у спаваћој кошуљи. Један пуцањ одјекну и лепи Лаза скочи на капетана Ристића који је пуцао. Још неколико пуцњева на краља који паде. Краљица викну: - Не пуцајте! - и баци се преко краљевог тела, ваљда да га заклони, али тад сви почеше пуцати на њу и краља.

Обоје су били изрешетани. За то време лепи Лаза, који је стегао руке око капетана Ристића, рве се с њим и оба падоше на под, оборивши столове и столице. Наста очајно рвање.

Поручник Симеуновић приђе, уграби моменат и опали револвер генералу у потиљак и он оста на месту мртав. Капетан Ристић се ослободи из загрљаја мртваца, устаде и викну бесно:

- Баците их кроз прозор да војници виде. Официри бацише тела кроз прозор у врт, а Ристић виче са прозора:

- Војници! Ево тиранина који је нанео срамоту нашем народу пред целим светом!

Апис заврши причање и као да се на његовом лицу појави нека сета. Можда га је тиштила погажена официрска реч и свирепи поступак с мртвим телима да би се пресекао опасан покрет код војника, који су почели да сумњају у речи официра. Било им је речено да долазе да чувају краља, а за време дугог чекања и чувши пуцње у двору, код војника се појавила сумња... А сад, кад су мртва тела лежала у парку... не вреди бранити мртва Владислава.

Још нешто карактеристично... Ноћу, када смо ми тражили краља, Воја Павловић је послат да са водом војника опколи кућу генерала Белимарковића, која је била близу војне академије. Он је био у регенству за време малолетства Александрова. Нисмо знали какво ће држање заузети и те важне личности смо хтели да држимо на оку. Павловић је опколио кућу и башту, а потом прескочио зид и дошао пред прозор. Пришао је на прстима вратима, јер му се чинило да се завеса мало покренула. Хтео је да провери да ли генерал спава. Кад је Павловић био пред вратима, она се нагло отворише и генерал се појави са упереним револвером. Генерал викну:

- Шта ћеш ти овде?

- Да вас чувам - одговори Воја.

- Од кога и зашто?

- Ноћас смо убили краља.

Генерал мало поћута, па упита:

- Ко је сада краљ?

- Петар Карађорђевић - одговори Воја.

Генерал махну прстом и рече:

- Прво вам ваља, друго не ваља.

- Зашто? - упита Воја.

- Зато што Карађорђевићи нису никада захвални - рече генерал и залупи врата.
Апис ућута, замисли се и рече као за себе - Хм... Видећемо.

Драгутин Димитријевић Апис често ће касније знати да каже: Карађорђевићи немају пријатеље!.

У ТОКУ ноћи завереници се нису зауставили на убиству краљевског пара, по записима управника београдске полиције Боже Маршићанина, страдали су још:

„Сем краља и краљице погинули су том приликом и то: Ђенерал Лаза Петровић, капетан Јован Миљковић и неколико жандарма и телесних гардиста у Двору. Сем њих овде је погинуо и краљев ађутант п. пуковник Мика Наумовић, али, како кажу, случајно, јер је и он био завереник. Краљичину браћу: Николу и Никодија, стрељали су завереници у згради дивизијске команде. Ђенерали: Цинцар-Марковић и Милован Павловић убијени су код својих кућа. А г. Веља Тодоровић, министар унутрашњих дела, рањен је такође у свом дому, али је ране преболео и остао жив.

А над Београдом беше се спустила густа киша: Бог се заплакао!“.

КРАЉ МРТАВ ОД ПРВОГ МЕТКА

ПЕТАР Живковић у својим сећањима описао последње тренутке краља Алекандра  и краљице Драге: „Онда се танка врата краљичиног будоара раскрилише и две, грчевито сљубљене, као сливене у једно, беле сенке блеснуше у мраку као авети. У исти мах, стреловито уперене цеви запламтеше ватреним сноповима: први Михаило Ристић, онда Велимир Вемић, за њима Илија Радивојевић. Краљ, мртав од првог метка, паде први. За њим, очајно штитећи га телом, сруши се и Краљица. Она, и после десетог, још даваше знаке живота. Било је тачно три часа и педесет минута.“

 СУТРА: ЖЕСТОК ЛИЧНИ СУКОБ СА ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКОМ  

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ПЛЕТЕЊЕ БИЧА ЗА УКЛАЊАЊЕ ПРЕЗРЕНОГ КРАЉЕВСКОГ ПАРА: Пуковник Машин је предложио на који начин да се онемогућити отпор чланова владе

24. 07. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

АТЕНТАТ ПЛАНИРАН НА ДАН УБИСТВА КНЕЗА МИХАЈЛА: Поједици у међу завереницима су сумњали у намеру и искреност поручника Петра Живковића

23. 07. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације