АЛЕКСАНДАР КРЕЋЕ НА ПУТ БЕЗ ПОВРАТКА: Одбијајући да обуче панцир Александар је рекао собару Зечевићу - Нема смрти до судњега дана

НА ТОПЧИДЕРСКОЈ станици краљ се укрцао у специјални воз и отпутовао је до Косовске Митровице. Тамо је стигао 5. октобра у осам сати.

ТРАГЕДИЈА Убица је олако диоша до краља Алекандра и испалио десет хитаца, Фото Википедија

Из Косовске Митровице пут је наставио аутомобилом, да би се у луци Зеленика код Херцег Новог укрцао на „Дубровник“, разарач Морнарице. По сведочењу кнеза Павла, краљ Александар је путовао бродом да би избегао Италију и да би истовремено доказао Мусолинију да је Јадранско море подједнако и море Краљевине Југославије, а не само Италије.

Краљ Александар је путовао један део пута у отвореном аутомобилу кроз Црну Гору, желео је да га сваки Црногорац види на путу. Временски услови су били ужасно лоши, налети ветра и кише шибали су лица путника, па је кров морао да се подигне, а Црногорци су лишени могућности да последњи пут, како ће се испоставити, виде свога краља. Кратко су се задржали у Ријеци Црнојевића. Праћени ветром и кишом, краљ и његова пратња наставили су пут и стигли на Цетиње. Зауставили су се пред родном кућом краља Александра, која је тада била официрски дом. После кратког задржавања на Цетињу, стигли су у Будву, а затим у Милочер, где је краљица посетила своју тек изграђену вилу. Ни ту се нису дуго задржавали. Из Милочера су се одвезли до Зеленике и укрцали на разарач „Дубровник“ да преноће и одморе се пред дуги пут. Метеоролошки извештаји су најављивали лоше време на мору.

Краљ Александар није био баш добар поморац, па му је кнез Павле саветовао да одустане од путовања морем и да крене возом. Он није хтео ни да чује: Отпловићу сутра „Дубровником“ како је  и предвиђено. Али, на упорно инсистирање кнеза Павла и књегиње Олге, те након објашњења, које је краљ превидео, да се возом може путовати преко Аустрије и Швајцарске и избећи Италија, што је био план, краљ је пристао да ипак путује возом. Међутим, ујутру се ипак држао првог плана, али је предложио да краљица Марија путује возом, што је она и прихватила.

Попут старих капетана дуге пловидбе из Боке которске, краљ Александар је желео да у манастиру Савина упали свећу за своје здравље, здравље свих путника брода и здравље своје деце. Одвезао се са краљицом Маријом, кнезом Павлом и кнегињом Олгом до манастира Савина поред Херцег Новог. Краља је у манастиру чекао митрополит Гаврило Дожић са комплетним монаштвом. Краљ је у цркви запалио четири свеће, једну за себе и путнике брода, те по једну за здравље сваког свог сина. Потом је затражио да види крст Светог Саве из 1219. године. Био је непријатно изненађен када су му рекли да то није могуће, јер је реликвија дан пре тога однета на изложбу у Котору. Пре него што су кренули из манастира, краљ је без икаквог посебног разлога повукао конопце звона, која су „посмртно" зазвонила.

ШЕСТОГ октобра у раним јутарњим сатима бродске сирене су огласиле полазак „Дубровника“ на ново дипломатско путовање у Француску. Из Јадранског мора брод је прво упловио у Јонско, а потом у Средоземно море. Испред „Дубровника“ су испловиле две југословенске подморнице у правцу Бизерте, које су јавиле да је море код Малте изузетно узбуркано саветујући да се користи Месински мореуз. Пловидба није била нимало пријатна.

Огромни таласи су љуљали брод од 1.880 тона као барку а морска пена је прекривала палубу. Краљ Александар је углавном време проводио у кабини, припремао се за озбиљне преговоре који су му предстојали...

Разарач Југословенске ратне морнарице „Дубровник“, на којем се налазио краљ Александар, приближавао се старој марсељској луци. Краљев лични собар Зечевић припрема панцирну кошуљу да је краљ обуче испод адмиралске униформе, што краљ одбија уз образложење:

- Нема смрти до судњега дана.

Зечевић или Зека, како су га звали у Александровој околини, био је стари тврдоглави сељак, празноверан и одан, сенка свог господара. Краљева породица је много волела Зечевића и не чуди да му је краљица Марија пред пут наложила да како уме и зна натера краља да носи челичну кошуљу или панцирни прслук како данас називају ово средство заштите. Заштитни панцирни прслук штити виталне делове тела, грудни кош и стомак од пројектила испаљених из пиштоља или револвера. Ако је прслук опремљен челичним плочама, може пружити заштиту и од јачих пројектила испаљених из дужих цеви.

Зечевић је поново молио краља да обуче челичну кошуљу, барем из опреза, те му је признао да је обећао краљици да ће му обући панцир. Краљ је љутито одговорио:

- Добро, Зеко, зар те није срамота? Идемо код наших, код Француза.

Заиста, наша али и француска штампа је недељама раније објављивала чланке о припремама Француза за величанствен дочек Њ. В. краља Александра I Карађорђевића.

Међутим истина да је краљ Александар био изнурен путем и да је вероватно зато одбио да обуче заштитну кошуљу која је, иначе врло тешка, сада за њега била још тежа за ношење.

ПРАЋЕН француским бродовима, на којима су у сусрет краљу пошли Пјетри, министар морнарице, и адмирал Дибоа, које је краљ Александар примио у салону, на отвореном мору, брод „Дубровник“ је наставио ка Марсељу.

Ескадриле хидроавиона, бомбардера и ловаца летеле су небом. Њихов повратак према луци означио је долазакДубровника окруженог француским топовњачама. Тачно у четири сата после подне одјекнули су топовски плотуни. Југословенски разарач „Дубровник“ улази у марсељску луку, у пратњи крстарица „Колбер“ и „Дикен“.

На пристаништу званичници француске владе очекују краљевски бродић са разарача „Дубровник“. Међу њима је министар спољних послова француске републике Барту.

Краљевски бродић пристаје. Војна музика интонира прво југословенску химну, а затим и Марсељезу. Њ. В. краљ Александар се искрцава у луку Марсељ. Он је у униформи адмирала, поносно носи црвену ленту Легије части. О боку му је позлаћени мач, а на глави двороги адмиралски шешир.

Краљ се срдачно рукује са министром Лујом Бартуом, затим поздравља војни ешалон постројен у његову част. Поздравља се са групом ратника са Солунског фронта.

Краљ Александар I Карађорђевић у пратњи министра Луја Бартуа и генерала Жозефа Жоржа недуго након искрцавања у марсељску луку седа у црни отворени аутомобил „Делаж Д8“. Нешто после четири сата после подне свечана колона је кренула. На челу се налазио коњички вод Републиканске мобилне гарде. У колима иза коњице налазили су се припадници Националне безбедности, у следећим генерални директор и главни контролор безбедности, Бертоа и Систрон, а иза њих се кретао црни делаж, где се на задњем десном седишту налазио краљ Александар, а до њега министар иностраних послова Француске Барту. Насупрот њима седео је генерал Жорж. Колима је управљао Фоасак, до кога је седео члан обезбеђења Бертеми.

После само седамдесет метара настаје трагедија. Када су краљева кола стигла на сквер испред палате Берзе, зачула се неколико пута пиштаљка какву користе саобраћајци и полицајци, остало је неутврђено да ли је и ко дао знак атентатору, свакако један човек је искочио из гомиле на тротоару. Кличе на француском „Живео краљ“ и креће ка краљевом аутомобилу, носећи у десној руци букет цвећа. Нико га не зауставља јер је полиција размакнута на великом растојању, он управо то и користи, пролази без икаквих проблема између полиције. Изненада је убрзао ход, скочио на папучицу аутомобила, одбацио букет цвећа, извукао аутоматски пиштољ маузер са оквиром од десет метака, пет хитаца испалио је у правцу краља и четири у правцу генерала Жоржа, а један метак је испалио у полицајца Галија који је појурио ка њему.

АЛЕКСАНДАР СЕ КОЛЕБА

КРАЉ Александар није био баш добар поморац, па му је кнез Павле саветовао да одустане од путовања морем и да крене возом. Он није хтео ни да чује: Отпловићу сутра „Дубровником“ како је  и предвиђено. Али, на упорно инсистирање кнеза Павла и књегиње Олге, те након објашњења, које је краљ превидео, да се возом може путовати преко Аустрије и Швајцарске и избећи Италија, што је био план, краљ је пристао да ипак путује возом. Међутим, ујутру се ипак држао првог плана, али је предложио да краљица Марија путује возом, што је она и прихватила.

 СУТРА: ОТИМАЊЕ ОКО ВЛАСТИ ПОСЛЕ УБИСТВА КРАЉА АЛЕКСАНДРА  

Препоручујемо

Фељтон

0 2

НЕУСПЕО ПОКУШАЈ УСТАША ДА УБИЈУ КРАЉА У ЗАГРЕБУ: Вмровци су од 1920. до 1934. извршити чак 460 упада на територију Краљевине Југославије

06. 08. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

КРАЉ ДОНОСИ УСТАВ И РАСПИЈУЈЕ ИЗБОРЕ: Светозар Прибичевић је Француској развио гнусну кампању против режима у земљи и против краља

05. 08. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

КОМУНИСТИЧКА ПАРТИЈА ПОЗИВА НАРОД НА УСТАНАК: У обрачуну са комунистима истицао се председник владе Живковић, што му они неће заборавити

04. 08. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

ТИПИЧАН ОФИЦИР ПРЕУЗИМА ПРЕУЗИМА СВУ ВЛАСТ У ЗЕМЉИ: Петар Живковић, као премијер, више је времена проводио на терену него у канцеларији

03. 08. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације