ИНТРИГЕ, ЗАКУЛИСНЕ РАДЊЕ И ПОЛИТИЧКА ПРЕВИРАЊА: Влада Богољуба Јевтића није прошла боље од владе Узуновића, и она је била кратког века

РЕКОНСТРУИСАНА влада Николе Узуновића, после злочина у Марсељу и силаска са историјске сцене краља Александра, у којој је генерал Петар Живковић обављао функцију министра војске и морнарице, није дуго потрајала

НОВИ САВЕЗ Кнез Павле Карађорђевић и Милан Стојадиновић, Фото "Википедија"

МИЛАН Стојадиновић у својим мемоарима  доноси прецизне описе политичких превирања и закулисних радњи, па тако и у случају пада Узуновићеве владе: „При саопштењу оставке двојице министара, кнез Намесник се у аудијенцији показује љубазан, штавише врло љубазан према Узуновићу. Каже да је много изненађен тиме што чује, али засад прима оставку целог кабинета, јер би желео ипак да консултује мишљење свих политичких партија.

- Одмах после Краљеве смрти - објашњава Кнез мирним и природним гласом - није био моменат да се отварају Владине кризе и да се надугачко расправљају њене солуције, али сада имам више времена да се ставим у директан контакт са народним представницима.

Стари лисац Узуновић, услужан као и увек према Двору изјављује да се потпуно слаже са Кнежевим мишљењем - иако овај то није ни тражио од њега - и излази из Кнежеве канцеларије клањајући се дубље него обично. Он је довољно бистар да одмах схвати Кнежев маневар. Овај изненадни Кнежев демократски речник у разговору јасно је наглашавао да је Узуновићево време прошло. Отишао је право у кабинет и почео да празни фиоке. Пробудио се из сна у који га је кнез Павле вешто успавао.

Убрзо ми је било јасно да је ствар са оставкама двојице министара, Богољуба Јевтића и Драгутина Којића, била само комедија, удешена између кнеза Павла, Петра Живковића и Богољуба Јевтића. Уосталом завера датира још два месеца раније. То је био план Петра Живковића, старог конспиратора и политичког интриганта, који је у обарању владе са задовољством учествовао, али увек у позадини... Овај начин рушења постојеће владе примениће кнез Павле још у два маха доцније.

После смрти краља Александра, Живковић није имао храбрости да тражи и заузме место председника Владе, али је хтео да има Владу која ће бити у ствари под његовим туторством. Министри су имали бити само лутке у његовим рукама. Он би иза кулиса вукао конце као у позоришту марионете. У том циљу први корак био је учињен још у октобру његовим уласком у Узуновићеву владу као министар војске и морнарице. У децембру је дошао моменат за наредни корак: смена Узуновића и довођење на његово место Богољуба Јевтића, млађег човека, без икакве подршке у народу, без икаквог престижа и ауторитета, а који је своју каријеру правио благодарећи женидби са ћерком генерала Миливоја Николајевића, а чију је опет другу ћерку био узео генерал Димитрије Живковић, брат Петра Живковића. Та женидба је извукла Јевтића из споре дипломатске каријере, да од посланика у Тирани, постане министар Двора, затим министар спољних послова и најзад, 24. децембра 1934. председник Министарског савета, по милости принца - регента Павла и вољи генерала Петра Живковића".

СА ДРУГЕ стране, генерал Петар Живковић је наведени догађај овако описао: „Кабинет Узуновићев није био дугог века. У влади се испољавало нерасположење према Министру спољних послова Богољубу Јевтићу од стране Маринковића и Сршкића. Критиковали су његово држање у Друштву народа по питању атентата на краља Александра. Међутим и Кнез је имао намеру, да отпусти Узуновићеву владу и споразумно са Јевтићем и Којићем, који су поднели оставку, створи се криза владе.

Узуновић у споразуму са осталим министрима отишао је Кнезу и известио га о оставци ове двојице и предложи да ову двојицу замени другима. Кнез то одбије и тако је Узуновић морао да поднесе оставку. То је било месеца децембра 1934. и на Св. Николу 19. децембра буде образована влада Богољуба Јевтића у којој ја останем и даље Министар војни.

Морам да напоменем, да је још на кратко време пре ове кризе, Божа Максимовић изашао из кабинета Узуновићевог (зашто, није ми познато). Јевтић је добио и мандат да распусти Скупштину и изврши нове изборе почетком 1935. године. У Јевтићеву владу ушао је Драгутин Јанковић, адвокат и члан Земљорадничке странке, а за Министра финансија Милан Стојадиновић, кога је Јевтић узео на нарочито наваљивање Кнеза Павла. А за Министра унутрашњих послова дошао је Веља Поповић, као још и Света Поповић и други".

Влада Богољуба Јевтића није прошла ништа боље од владе Николе Узуновића, и она је била кратког века. Милан Стојадиновић износи врло прецизне разлоге за пад владе, и они се у највећој мери односе на Јевтићеву неспособност, као незадовољство генерала Петра Живковића:
„Али - што је било врло интересантно - највеће незадовољство према Јевтићу показивао је министар војске, генерал Живковић.

Генерал Живковић - с правом уосталом - сматрао да је он довео Јевтића на власт и да му према томе Јевтић дугује не само захвалност него и послушност. Ово у толико пре што је био по годинама млађи а усто у сродству, као што само поменули. Јевтић, међутим, није показивао никакве знаке послушности. Напротив, код њега се родила амбиција да игра неку важнију политичку улогу, за свој рачун и своје име.

Подстакнут од генерала Живковића, кнез намесник Павле ступио је у консултовање са мном. У погледу на личност Јевтића и његове недостатке, ја сам у свему делио гледиште генерала Живковића. Сматрао сам да у тако озбиљним тренуцима Југославија заслужује да има бољег председника Владе. Питање је само било: Која би личност тре- бала да замени Јевтића?

КНЕЗ није имао неко нарочито повољно мишљење о способностима генерала Живковића, кога су у интимном кругу на двору - како ми је сам кнез Павле причао - звали Каже, јер је имао обичај да често употребљава узречицу Каже. Кнез је сматрао да Ја треба да заменим Јевтића.

Мада сам се у основи слагао са Кнезом, мени се чинило да би мој долазак у владу, у том моменту, био преран. И пошто генерал Живковић има жељу да постане председник, то сам био мишљења, да је боље да после Јевтића дође он. Рачунао сам исто тако да би Живковић, ако бисмо га прескочили, правио мени неприлике и настојао да онемогући моју владу. Он је био познат као велики политички интригант. Имао је око себе групу политичких људи са којима је маневрисао и који су били чланови његове бивше странке ЈНС (Југословенска национална странка ). Осим тога, као генерал и командант Гарде, са братом познатим генералом, имао је подршку у једном делу виших официра, које је поразмештао на истакнуте положаје. Они су били привилеговани и стога одани браћи Живковић. На тај начин он је уживао известан ауторитет у војсци и ван ње, важећи у ширим, неупућеним круговима, као да он представља целокупну нашу војску.

Ако бих ја образовао Владу, имао бих одмах њега за противника, а то ми је изгледало непогодно с обзиром на то да је сваком новом председнику потребан што јачи ауторитет и ослонац не само у народу, него и код војске. Ово утолико пре што је постојала потпуна дезорганизација код ранијих политичких партија, разривених и растурених за време личног режима краља Александра.

Према томе, моје је мишљење било да образовање нове Владе треба поверити генералу Живковићу, што би представљало једно привремено, прелазно решење. Када се генералу буде смучила борба са цивилима и политичарима, као раније, онда ће он сам уступити место мени.

Са овим мојим разматрањем најзад се сагласио и Кнез намесник и саобразно мојој жељи, предложио је генералу Живковићу да се прими образовања нове Владе. Међутим, Живковић се није сложио са тим и Кнез ми рече да сам генерал Живковић предлаже мене за председника.“

ДРЖАВНО КОРМИЛО

МИЛАН Стојадиновић у својим сећањима истиче да је генерал Живковић у жељи да он сам, што је могуће пре, постане председник Владе, видно истицао незадовољство кабинетом Богољуба Јефтића. "Свакако да му Јевтић као председник није могао импонирати па је сматрао да би могао поново преузети државно кормило у своје руке. Овог пута без присуства краља Александра Карађорђевића, под којим је он 1929. први пут показао своје државничке способности, или боље речено неспособности."

 СУТРА: КНЕЗ ПАВЛЕ ОБАРА ДВЕ ВЛАДЕ НА ИСТИ НАЧИН  

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ОТИМАЊЕ ОКО ВЛАСТИ ПОСЛЕ УБИСТВА КРАЉА АЛЕКСАНРДА: Алексндров тестамент је, у краљевом кабинету , пронашао и први отворио кнез Павле

08. 08. 2025. у 18:00

Фељтон

0 2

АЛЕКСАНДАР КРЕЋЕ НА ПУТ БЕЗ ПОВРАТКА: Одбијајући да обуче панцир Александар је рекао собару Зечевићу - Нема смрти до судњега дана

07. 08. 2025. у 18:00

Фељтон

0 2

НЕУСПЕО ПОКУШАЈ УСТАША ДА УБИЈУ КРАЉА У ЗАГРЕБУ: Вмровци су од 1920. до 1934. извршити чак 460 упада на територију Краљевине Југославије

06. 08. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације