ПРЕДАЈА БУГАРА НАЈАВЉУЈЕ ПОРАЗ ЦЕНТРАЛНИХ СИЛА: Генерал д`Епере победоносно маршира ка Дунаву, у Паризу се плеле интриге о његовој смени

ЗАВЕСА првог чина Великог рата је пала после потписа примирја и нестанка са сцене бугарске војске.

ПОБЕДНИК Краљу Петру I француски председник Поенкаре је послао честитку Франше д’Епере, Фото Википедија

ДВАДЕСЕТОСМИ септембар - Ујутро стиже господин Вокер, пријатан млад човек, члан Посланства Сједињених Држава у Софији. Он долази да ме пита у име свог министра, да ли сме да пошаље телеграм својој влади. Обавештава ме о ономе шта се дешава у Софији.

Фердинанд је врло угрожен. Он је ослободио Стамбулиског и понудио му власт. Немачке трупе су позване да би зауставиле револуционарне банде које су кренуле на град.

У 18.30 командант Картије, шеф обавештајног одељења, доводи ми бугарске преговараче:

Љапчев, министар финансија, пореклом из Ресна у Македонији где још увек живи његов брат, и генерал Лукоф, командант 2. армије, бивши војни аташе у Паризу, где је по добру запамћен. Као техничког саветника повели су господина Радефа, опуномоћеног министра у Берну, за кога ми је скренута пажња да је сумњив.

Примам их коректно али хладно. „Без икаквог разлога сте кренули у рат против нас, и морате то да платите. Како не желим револуцију, нећу дирати вашу владу, али, како желим да овај рат завршим брзо и успешно, ви ћете ми обезбедити оно што ми је потребно.“

Састанак је заказан за сутра.

Сва тројица делују врло депримирано. Картије их је одвео у стан где су се окрепили оброком са доста пића, тако да су се њихови језици одвезали. Фон Стојбен је већ 23. напустио Прилеп, а потом је и опозван. Фон Шолц који је задржао команду, напустио је Скопље и повукао се у Алексинац. У Софији се немачки посланик Оберсдорф још увек држи и подржава Фердинанда, ослањајући се на германофиле и неколико немачких батаљона који су хитно дошли из Румуније. Генерал Савов, главнокомандујући током ратова 1912-1913. је преузео команду.

29. септембар - У 9 сати прва конференција у мојој трпезарији. Преко пута мене Љапчев у средини, Луков и Радев лево и десно. Ја са своје десне стране имам Шарпија, начелника мог штаба, а с леве команданта Тансеа, из 3. одељења, који ће бити секретар састанка.

Бугарски опуномоћеници су проучили наше услове које сам им дао синоћ. Они имају намеру да се врате у неутралност коју није требало да напуштају. Затим ми брутално нуде да своју војску ставе под моју команду. Љапчев ми је рекао: „Сутра ћемо с вама ићи на Константинопољ, а за три недеље, јер нам треба времена да утичемо на јавно мњење, и против Немачке.“ Јасно сам им ставио да знања какав је њихов положај, али сам ја у тешкој позиција јер сам сам. Кад изгледа да сам уверио једног од Бугара, други се враћа на исто питање. У подне прекидамо састанак без закључка.

Током дана Венизелос ме обавештава да он, у жељи да се на Балкану што пре дође до договора, а и да би избегао увек могућу освету, одустаје од намере да грчке трупе учествују у окупацији Бугарске. Принц Александар је пожурио да ми да исту изјаву кад је у питању његова војска.

На крају, бугарска делегација се одлучује да у 23.30 потпише прво примирје које наговештава пораз Централних сила, као што су то касније признали Хинденбург и Лудендорф.

30. СЕПТЕМБАР - У 10 сати бугарски опуномоћеници одлазе за Софију у пратњи заменика начелника мог главног штаба, пуковника Трусона. Јуче је француска коњица ушла у Скопље.

Прва фаза операција се бриљантно завршила. Савезничке армије су заробиле 90.000 људи од тога 1.600 официра и пет генерала, узели 800 топова свих калибара, стотине минобацача и митраљеза и огроман ратни материјал, поред људства и материјал бугарских дивизија које су разоружане после примирја. (Немци су давали Бугарима ратне кредите и плаћали су их у материјалу. На пример, број двогледа са постољем, двогледа са призмом, Галилејевих двогледа, барометара био је неразумно велики. Сваки батаљан је имао потпуно ново возило за парну дезинфекцију, итд.)

Потпис на примирју је учинио да бугарска војска нестане. Завеса је пала после првог чина.

Нове и веће перспективе су се отварале пред савезничком војском на Оријенту. Док сам ја, на превише широком и предуго запостављеном фронту, однео сензационалну победу, која је одлучила исход рата, као што је то признао Хинденбург, у Паризу су ми претили да ће ме сменити с положаја.

Мало дуже ћу се задржати на тој епизоди да би показао да на одређеном нивоу, главнокомандујући мора да има подршку споља. О мени је сведочила само моја каријера и моји команданти који су ме ценили: Кеслер, Жамон, По, Жофр, али су се они постепено повукли, а ја нисам имао никакву политичку подршку.

Мој претходник у Солуну, генерал Гијома, врло је интелигентан човек. Његов положај шефа кабинета министар рата. Месимија,  омогућио му је да оствари контакт са много људи.

Мало после његовог доласка у Париз зажалио је за својом командом на Солунском фронту, јер је схватио да је позиција генерала Фоша, кога подржавају Енглези и језуити, више него солидна, а да је било незамисливо сменити генерала Петена, који је иза себе имао јавно мњење војске и народа.

Господин Клемансо је консултовао Гијому, који је по повратку из Солуна постављен за команданта Париза, поводом Балкана, а овај је лако уочио да је план операција који сам ја предлагао бољи од оног који је он утврдио и у којој мери би спровођење у дело мога плана операција могло да доведе до већих резултата.

Већ сам навео да је маршал Жофр, незадовољан начином на који је Фош водио битку на Соми 1916, размишљао о мени као Фошовом наследнику. Међутим, Нивел, Жофров наследник га је послао јануара 1917. да буде привремени командант источне групе армија.

Фош је потом постао начелник савезничког главног штаба на западном фронту, док је Петен постао главнокомандујући француске војске. Фош је 27. августа предложио да Гијома и ја заменимо места.

Што се мене тиче, у Солуну нисам знао све те интриге и 6. септембра сам послао влади оптужујући телеграм предочивши јој стање и упозоривши да, сем у случају да добијем изричито супротна наређења, да ћу напад започети 15. септембра, јер у супротном време може да се поквари и омете офанзиву.

Укратко, 10. септембра добио сам од Клемансоа одобрење да почнем с операцијама кад то будем сматрао за сходно. Наставак знамо, али оно што је чудно је да моја неоспорна и необорива победа није спречила интриге.

Дана 24. септембра, моја офанзива напредује, а Клемансо опет преузима иницијативу јер зазире од Гијоме који тражи појачања за Солун.

Председник Републике је требало да размотри 25. септембра наредбу којом се Гијома као главнокомандујући шаље у Солун на два или три месеца, са циљем да испита могућности за повлачење четири или пет француских и енглеских дивизија. Генерал Алби, који се у то не разуме, сматра да би операција на Софију била тешка и скупа.

Господин Барту је 26. септембра у скупштини устао против Фошовог плана да пребаци јединице са Солунског фронта на фронт у Француској, на који је сваког месеца стизало 200.000 Американаца.

Алби 27. септембра обавештава Поенкареа да је Клемансо одустао од намере да именује Гијому за главнокомандујућег и да ће он само бити послат да испита да ли је могуће смањити присуство француских и енглеских јединица на Солунском фронту.

Алби 28. септембра доноси Поенкареу измењену наредбу и потпуно нова и другачија упутства.

Мој телеграм од 30. септембра којим извештавам о закљу- ченом примирју са Бугарском, зауставља све даље интриге. Генерал Гијома 1. октобра замењује генерала Бертелоа на челу 5. армије, који је послат у Румунију.

Поенкаре 2. октобра шаље телеграме честитки краљу Петру I од Србије и грчком краљу поводом предаје Бугара..

ИНДОКИНЕЗИ У МАКЕДОНИЈИ

БУГАРСКА преговарачка делегација је у Солуну стално правила тешкоће. Официр 3. бироа донео је генералу д`Епереу извештај о операцијама који је добио телефоном из Битоља од француске Источне војске. Герал је извешатј Бугарима прочитао наглас:  „Напредовање дуж читаве линије фронта град Ресан је заузео 2. индокинески батаљон.“ Љапчев, бугарски министар финансија је дигао руке увис и понављао „индокинески“. Било је чудно видети како његов родни град усред Македоније заузима батаљон вијетнамских стрелаца.

 СУТРА: СРБИ ДОНОСЕ ПРЕоКРЕТ У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ  

Препоручујемо

Фељтон

0 0

КУЦНУО ЈЕ ЧАС ЗА ПОВРАТАК СРПСКЕ ВОЈСКЕ У ОТАЏБИНУ: Почетком офанзиве 15. септембра прву победу над Бугарима остварила је српска Прва армија

30. 08. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

ТЕШКОЋЕ ВОЈНОГ ПОЗИВА ДИКТИРАЈУ ПОЛИТИЧАРИ: Југословенска дивизија, састављена од добровољаца, има кључни задатак у пробоју Солунског фронта

29. 08. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

ДОГОВОР О ПЛАНУ НАПАДА СА ВОЈВОДОМ МИШИЋЕМ: Српски артиљерци су успели да за само један дан савладају обуку за рад на брзометним топовима

28. 08. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације