"ОБИЧНИ ЉУДИ ГУБЕ НАЈБОЉЕГ ПРИЈАТЕЉА": На прсима мртвог Николе Тесле лежала је књига српских епских песама

ПРВИХ година рата краљ Петар II Карађорђевић је покушавао од Енглеза и Американаца да обезбеди помоћ за генерала Михаиловића и његов покрет отпора.

Фото: Из фонда Музеја Николе Тесле

Краљ је 1942. године посетио Вашингтон како би се срео са председником Рузвелтом, који му је обећао да ће послати авионе монархистичком покрету чим се заврше операције на Блиском истоку. Из Вашингтона је отишао у Њујорк где му је најпре у клубу Колони приређен свечани пријем. И Тесла је био позван на пријем али је био исувише слаб да би се одазвао позиву.

До сусрета монарха и Тесле ипак је дошло. Краљ Петар II је одлучио да великог научника и најславнијег живог Србина посети у хотелу „Њујоркер” у коме је Тесла тада живео. Њихов сусрет је био јако срдачан и емотиван. На крају су обојица заплакали, о чему је сведочанство оставио краљ Петар у свом Дневнику који је објављен након рата под насловом „Краљевско наслеђе”, где је за 8. јул 1942. записао: „Посетио сам др Николу Теслу, славног југословенско-америчког научника у његовом апартману у хотелу Њујоркер. Када сам га поздравио, стари ми је научник рекао: Изузетно сам почашћен. Драго ми је што сте тако млади и што ћете једног дана постати велики владар. Верујем да ћу поживети до вашег повратка у ослобођену Југославију. Наследили сте очеве последње речи: Чувајте ми Југославију. Поносан сам што сам Србин и што сам Југословен.”

Овде треба рећи да је Теслино југословенство неодвојиво од династије Карађорђевић, и краља ујединитеља. Да је доживео крај рата и сазнао пуну истину о НДХ, о страдању Смиљанчана и својих сународника широм те монструозне творевине, велико је питање шта би остало од његовог југословенства.

Косановић је указом краља Петра због свог деловања био отпуштен из дипломатске мисије. И пре тога он се посебно трудио да српске представнике, нарочито Константина Фотића, блиског Теслиног пријатеља, држи што даље од Тесле плашећи се да до Тесле не дође пуна истина о страдању Срба. И то му је полазило за руком. Косановић је након рата постао министар информисања, а затим 1946. амбасадор у Вашингтону. До смрти је остао потпуно лојалан комунистима и њиховом вођи, који су забранили повратак у земљу краљу Петру II Карађорђевићу и, на монтираном процесу, на смрт осудили вођу монархистичког покрета отпора генерала Драгољуба Дражу Михаиловића, а на дугогодишњу робију амбасадора Константина Фотића.

Фото: Из фонда Музеја Николе Тесле

ПОЧЕТКОМ наредне године, иако болестан и слаб, 4. јануара 1943. отишао је до своје канцеларије како би извео један експеримент, али током рада осетио је јак бол у грудима, све је напустио и вратио се у своју собу. Наредног дана на врата је поставио натпис не узнемиравај. Следећа два дана нико није посећивао његов апартман.

Његово упокојено тело пронашла је чистачица Алис Монахан која није обратила пажњу на натпис на вратима. Тесла је деловао испијено и спокојно. Лекар Вембли, који је извршио увиђај као време смрти уписао је 22.30, 7. јануар 1943. године.

Никола Тесла уснуо је у Господу на Божић, у осамдесет шестој години живота. Последње тренутке провео је у самоћи коју је волео понајвише. Једино друштво били су му српски јунаци из давних времена. На прсима су му пронашли раширену књигу српских епских песама. Последње што је читао била је песма „Смрт мајке Југовића”.

О Теслиној смрти први је био обавештен Кенет Свизи, који је затим обавестио Пају Радосављевића. Професор је обавестио југословенско краљевско представништво на Петој авенији. Убрзо затим је и Сава Косановић био обавештен о ујаковој смрти. Он је тада био на функцији председника Централноевропског планског комитетата за Балкан. На лицу места били су и агенти FBI.

Након увиђаја тело је отпремљено у погребну фирму на Медисон авенији где је било изложено у капели фирме Кембел. Хуго Гренсбак је ангажовао вајара да уради Теслину посмртну маску.

Сахрану је организовао Југословенски информативни центар. Опело је заказано за 12. јануар, у цркви Светог Јована Богослова на Риверс Драјву, где је опојано и тело Михаила Пупина. Теслине посмртне остатке до храма довезао је ауто поред кога је корачало тридесет момака одевених у соколску униформу. Током церемоније погреба Теслин пријатељ виолиниста Златко Балоковић, по Теслиној жељи, одсвирао је омиљену мелодију српских ратника са Солунског фронта „Тамо далеко”.

Теслин одар и унутрашњост храма обасјавали су пламенови свећа који су се налазили око ковчега. Титраји њихове светлости треперили су на позлаћеним свештеничким одеждама. Када се Тесла у давној личкој ноћи, око поноћи, пројавио на овоме свету, његов долазак су обасјавале петролејке и свеће. Готово истоветна светлост испратила га је са овога света. Са иконе која је била недалеко од одра церемонију је посматрао и благосиљао Искупитељ света.
Међу венцима и цвећем који су били смештени око одра, лепотом и величином издвајао се венац краља Петра II Карађорђевића, малога орлића из гнезда великога орла. Током обреда мирис цвећа и тамјана ширио се храмом.

Сахрани је присуствовало више од 2.000 људи. Напетост између присутних Срба и Хрвата била је толика да су били смештени на две различите стране храма. И од једних и од других тражено је од стране бискупа Вилијама Манинга да се уздрже од политичких говора. Биле су присутне многе значајне личности Њујорка. Међу онима који су путем телеграма изјавили саучешће била су три нобеловца и председнички пар Рузвелт. Потпредседник Волс поводом Теслине смрти изјавио је да: „Теслином смрћу обичан човек губи једног од својих најбољих пријатеља”.

Присутни су били југословенски амбасадор Константин Фотић, Кенет Свизи и Сава Косановић. Приметно је било одсуство професора Паје Радосављевића и Теслиног нећака Николе Трбојевића, који су због болести били спречени да дођу. Поред свечане тишине храм је одисао дивљењем и поштовањем према покојнику. Међу присутнима је била његова секретарица Мјуриел Арбус која је касније, сећајући се Теслиног лика на дан сахране записала: „Лице је изгледало као да постепено губи земаљски изглед, и сваким даном бивало је све прозрачније. На дан погреба било је најсветлије.” 

Опело је почело у 16 часова. Обред су служили свештеници Душан Шкулетовић и Милан Мрвичин. Запис о Теслиној сахрани оставио је протопрезвитер Шкулетовић: „Други дан Божића, на Божији дан, како Срби зову други дан Божића, 1943. године, позвао ме је телефоном Сава Косановић, члан тадашње југословенске владе, који је тада живео у Њујорку, и саопштио ми је да је умро Н. Тесла. С. Косановић је Теслин нећак, и изразио је жељу да ја извршим опело. Ми, Срби у Њујорку, недавно смо купили катедралу Светог Саве од Епископалне цркве, али још није била уређена за православна богослужења. Ја сам замолио епископа Манинга за дозволу да се опело одржи у Катедрали St. John the Divine где је обављено опело професора М. Пупина пре осам година.

Иако је то било доба када је Епископална црква славила Ephifani Period када су централна врата закључана и црква изнутра сва окићена божићним цвећем, покојни Манинг је дозволио да се централна врата отворе и Теслино тело унесе. Тадашњи епископ Дионисије, пошто је обавештен о смрти Теслиној, наредио је старом свештенику проти Милану Мрвичину да дође у Њујорк и да заједно са мном учествује у сахрани. Прота Мрвичин био је свештеник у Лебанону у Пенсилванији. После опела тело Теслино је однесено на гробље око 35 километара северно од Њујорка.

СУТРА: УМРО ЈЕ СА МИШЉУ КАКО ДА ЗАУСТАВИ СВЕТСКИ РАТ

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ОДУШЕВЉЕЊЕ ХЕРОЈСКОМ БОРБОМ СРПСКОГ НАРОДА: Тесла још јуна 1941. за Анту Павелића и Славка Кватерника рекао да су "два ноторна злочинца"

26. 02. 2026. у 18:26

Фељтон

0 4

ДОГОРЕВА ФИТИЉ НА СВЕЋИ ТЕСЛИНОГ ЖИВОТА: "Поздравите моју стару домовину, ја је никада више нећу видети..."

25. 02. 2026. у 18:00

Фељтон

0 1

НИКОЛА ТЕСЛА ПОМАГАО И УДРУЖЕЊУ ЧЕТНИКА: Српског научника красила једна од најузвишенијих хришћансих врлина, милосрђе

24. 02. 2026. у 18:00

Фељтон

0 3

КОМБИНАЦИЈА МАШТЕ И СТВАРНОСТИ: Лаза Костић хтео Николу Теслу да ожени Ленком Дунђерски

20. 02. 2026. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације