СРПСКИ ПОЛИТИЧАРИ НА ХРВАТСКОМ НЕБУ: Видан је допринос Срба у развоју Загреба и стварању грађанског поретка средњоевропског типа

ЖИВЕЋИ и радећи у хрватској метрополи, Срби су своје вредно место заузели у првом реду као трговци и банкари, а присутни су и у самим врховима државне администрације, просветног и културног живота.

Фото: Из књиге "Срби у Загребу"

То се видно одразило на њихов допринос целокупном развоју Загреба као мултиетничког града, у коме је стваран грађански поредак средњоевропског типа. Истакнути положај Срба у Загребу утицао је и на постепено стварање њиховог новог политичког средишта, чиме је преузето раније првенство од Новог Сада. Тај новостечени положај задржан је до краја Аустроугарске монархије 1918. године.

Један од првих Срба који су се уградили у политички живот Хрватске био је Мојсије Балтић, још у првим годинама деловања илирског покрета. За њега је и Људевит Гај говорио да је утицао на њега. Уочивши Балтићеве способности, бан Јелачић га је позвао у банску владу. Касније постаје поджупан у Пакрацу, а од 1855. тајник Намјестничког вијећа, па савјетник земаљске владе у Загребу, где је водио господарско одељење.

Међу угледним српским политичарима био је и Максимилијан Прица, истакнути правник и политичар у Хрватској и Славонији. Рођен је 1823. у Кореници, гимназију је учио у Карловцу а право у Загребу, где је и ушао у круг илираца. За време револуције 1848. године, бан Јелачић га узима за свог секретара. Учествовао је и на свесловенском конгресу у Прагу, као представник Хрватске. На том конгресу био је близак радикалној струји, која се залагала не за јединствену Аустрију, већ за јединство словенских народа у њој.

Те идеје заступао је и као члан редакције листа "Славенски југ", а био је и међу оснивачима друштва „Словенска лига”, које је основано у Загребу 1848. године. За време Баховог апсолутизма повукао се из јавног живота и бавио се адвокатуром. Заједно са Иваном Мажуранићем, грофом Јулијем Јанковићем и Иваном Кукуљевићем учествовао је у изради програма о савезу Хрватске и Угарске. Заступао је мишљење да је за Хрватску једино могуће уставно уређење у савезу са Угарском, при чему се залагао за територијалну целину Хрватске. Закључке о положају Хрватске дао је у тзв. Прициној изјави, у којој је тражио да се одреде заједнички интереси Хрватске, пре свега економски.

Овај предлог послужио је касније као темељ за оснивање Самосталне народне странке. Историчар Мартин Полић каже да ће Прицина изјава „у љетописима хрватског парламентаризма остати до виека спомена вриедан и славити његова зачетника као риедко умну силу, којом се народ може поносити”. Када је 1862. у Загребу основан Сто седморице - врховни суд за Хрватску и Славонију, Прица је именован за његовог члана.

Цепањем Народне странке на Народно-либералну и Самосталну народну странку, Прица је постао члан ове друге. Заједно са Николом Крестићем, објавио је 1864. године брошуру: Увјетно или безувјетно?, у којој је прихватио нотабилитетску политику, која се залагала за ревизију нагодбе са Угарском. У преговорима са Мађарима, у којима је учествовао у име Хрватског сабора, залагао се за политику попуштања према Мађарима. У току тих преговора, умро је 15. марта 1873. године.

БЛИСТАВИ српски политичар на политичком небу Хрватске био је и Светозар Кушевић, који се јавним пословима бавио пуних педесет година. Рођен је у Пожеги 1823. године. Завршио је богословију, а затим правно-политичке науке у Ђеру, Пожуну и Бечу. Службовање је започео 1845. године, као конзисторијални подбележник Пакрачке епархије, а две године касније ушао је као посланик Пожеге у Сабор у Пожуну. Изабран је и у Хрватски сабор, где се залагао за заједничко иступање Срба и Хрвата према Мађарима. У јавним службама је брзо напредовао, већ 1854. године био је именован за секретара Намесништва у Загребу.

Припадао је званичној политици бана Јосипа Шокчевића и Ивана Мажуранића. Године 1862. додељено му је племство, а та почаст га је трајно везала за хабзбуршки двор. Интересе српског народа бранио је заштићен положајем човека оданог династији и аустријској влади. О томе сведочи и његово писмо од 11. фебруара 1863, упућено Ивану Кукуљевићу, великом жупану Загребачке жупаније, у коме истиче да „Хрвати силно греше што, позивајући се на хрватско државно и историјско право, поричу Србима политичку индивидуалност и на тлу тзв. Троједнице признају само хрватски ’политички народ’, а Србе сматрају православним Хрватима и третирају их као део хрватског политичког народа.

ФЕУДАЛНИ концепт Хрватске, створен као противтежа угарском моделу, постаће главна тема у расправама Срба и Хрвата. На том концепту изграђене су политичке основе хрватског националног питања. Једном створена заблуда, утемељена на неубедљивим историјским доказима, кобно је оптеретила и текуће и будуће односе Срба и Хрвата. То схватање носило је у себи отровне заметке ултранационалистичког и бескомпромисног схватања о трајној угрожености хрватског народа.

Тако је створена главна кочница развоја нове југословенске државе после 1918. године.Трајно су се распршили снови о фиктивној држави са онима који су у ослободилачкој борби уистину обнављали своју државу. Кушевић је следио политику аустријске државе у којој је победила идеја двојне монархије. Постао је униониста који је прагматично прихватио новонастало стање државног јединства. У оштрој поларизацији српске политике, њени протагонисти су на разне начине покушавали да се снађу и да извуку неку поуку за српски народ. Умро је на свом спахилуку у Блацком, 1911. 

СУТРА: СРБИН ПОСТАЈЕ ПРВИ УПРАВНИК ХРВАТСКЕ

Препоручујемо

Друштво

0 0

ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ СЛУЖИ ЛИТУРГИЈУ У МАНАСТИРУ ВИСОКИ ДЕЧАНИ: Свечаном чину присуствује велики број верника

13. 04. 2026. у 09:58

Друштво

0 0

КОЈИ СУ НЕРАДНИ ДАНИ ЗА ПРВИ МАЈ? Следи нам још један мини-одмор, ово је детаљан списак до краја године

13. 04. 2026. у 08:36

Друштво

0 1

ДАНАС ЈЕ ВАСКРШЊИ ПОНЕДЕЉАК: Ови стари обичаји се још увек поштују, један се посебно веже за младе момке и девојке

13. 04. 2026. у 07:34

Друштво

0 5

ПРОЛЕЋНИ ДАН, ЕВО КАДА СТИЖЕ ПРОМЕНА И НЕЋЕ ВАМ СЕ СВИДЕТИ: Временска прогноза за понедељак, 13. април

13. 04. 2026. у 00:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације