СРБИН ПОСТАЈЕ УПРАВИТЕЉ ЗАГРЕБАЧКОГ КАЗАЛИШТА: Др Јован Суботић успешно је повезивао српске и хрватске културне и политичке центре

МЕЂУ српским друштвеним радницима у Хрватској једно од водећих места припадало је и лекару др Лази Поповићу, рођеном 1877. године.

Фото: Из књиге "Срби у Загребу"

Након завршене српске православне велике гимназије у Сремским Карловцима студирао је медицину у Бечу, где је 1901. промовисан за доктора опште медицине. Ту се упознао са доста студената из словенских земаља, а одушевљавале су га чешке колеге програмом друштва „Сокола”.

Почетком Првог светског рата, Поповић је 1914. у Загребу оптужен за велеиздају, заједно са групом карловачких "сокола", чије је друштво његовим залагањем основано 19. јануара 1904. у Сремским Карловцима, па је осуђен на четрнаест месеци затвора. Тада му је Бечки универзитет одузео диплому, па је тек после рата, 1918. године, поново промовисан у Прагу. На истом процесу осуђен је и др Срђан Будисављевић.

По угледу на карловачке „соколе” оснивана су многа соколска друштва, па тако и у Загребу. Од почетка је успостављена блиска сарадња са хрватским и словеначким, а посебно са чешким „Соколом” - матицом словенског соколства. На његов предлог, новооснована друштва здружена су у жупе: фрушкогорску, крајишку, босанско-херцеговачку, приморску и Јасину. Српски "соколи" су наступили са 200 вежбача на хрватском свесоколском слету у Загребу 1906. године, а на другом свесоколском слету у Загребу, 1911, са 762 вежбача.

У Загребу је на његову иницијативу основан и Савез српских соколских друштава, који није уважавао тадашње државне границе. За председника Савеза изабран је сликар Стева Тодоровић, оснивач првог „Сокола” у Краљевини Србији. Пред сам рат, 1914. године, Поповић је са Стевом Тодоровићем и Ђуром Паунковићем из Србије, др Лазаром Царом из Хрватске и словеначким "соколима "желео да оснује Југословенски соколски савез, што је остварено тек 1919, на Видовдан, у Новом Саду.

Крајем 1918. постао је примаријус и управник рендгенске лабораторије Закладне болнице у Загребу. На Загребачком свеучилишту, 1921. изабран је на Медицинском факултету за ванредног, а 1931. за редовног професора рендгенологије. Био је први професор рендгенологије у Југославији и први председник Друштва за рендгенологију, основаног у Загребу 1927. године. Са Миланом Ћурчином и Марком Костренчићем био је један од уредника часописа "Нова Европа" који је излазио у Загребу. Умро је у Београду 1945, где се преселио као сенатор Краљевине Југославије.

ДР ЈОВАН Суботић, рођен 30. јануара 1817, био је један од значајнијих српских политичара у Хрватској. Сем бављења политиком био је и признати књижевник. Посебну популарност постигле су његове позоришне драме, прихваћене не само од српских, већ и од хрватских позоришних трупа.

После завршене гимназије у Сремским Карловцима и Сегедину, студије је наставио у Пешти, где је 1836. докторирао филозофију, а 1840. право. Бавећи се адвокатуром, од 1842. до 1847. уређивао је Летопис Матице српске, који је тада још излазио у Пешти. Револуционарне 1848. био је иницијатор и сазивач скупштине Срба у Пешти која је имала задатак да, с обзиром на опште политичке прилике у Аустрији, формулише српске захтеве.

Исте године учествовао је и на Мајској скупштини у Сремским Карловцима, на којој је установљена Карловачка патријаршија а митрополит Јосиф Рајачић изабран  је за првог патријарха. Као човек од патријарховог поверења прешао је у Загреб, где је при Банској влади заступао Српску народну владу, а убрзо затим је и Влади у Бечу предао „мемоар о српским захтевима”. Године 1861. био је именован за поджупана Сремске жупаније, а 1862. постављен је за већника Стола седморице, највишег суда у Хрватској. У Хрватски сабор изабран је 1865, као председник Народне самосталне странке, а постао је и потпредседник Хрватског сабора.

Као драмски писац био је постављен за управитеља Земаљског казалишта, где је успешно сарађивао са позоришним реформатором, писцем и глумцем Јосипом Фројденрајхом. Књижевно стваралаштво започео је лирским песништвом романтичне инспирације, а више успеха показао је у драмама са национално-историјском тематиком какве су Херцег-Владислав, Немања, Милош Обилић и Звонимир. Оне су му донеле популарност какву је код Срба имао још једино Стерија Поповић.

Суботић је посебну пажњу обраћао на чистоту сценског говора. Говорећи о језику којим се говорило на бини у Загребу и Новом Саду, он у Автобиографији каже: „Не може се потпуно уживати ни тамо ни овде, али се даје гледати и оно што дају на загребачкој позорници и оно што се представља од Новосадског народног друштва.”

Прешао је 1868. у Нови Сад, где се бавио адвокатуром. Ту је био биран за председника Матице српске и прочелника Друштва за Српско народно позориште. Својим деловањем успешно је повезивао српске и хрватске културне и политичке центре као што су Нови Сад, Загреб, Осијек и Београд, где је такође боравио неко време. Умро је 16. јануара 1886. 

ЗНАЧАЈАН датум у историји културе и науке у Хрватској представља 4. март 1866, када је у Загребу основана Југославенска академија знаности и умјетности, под покровитељством бискупа Ј. Ј. Штросмајера.

Међу првим члановима у Академију је 12. марта 1866. изабран др Јован Суботић, српски политичар и књижевник чија су драмска дела већ раније постала део позоришног репертоара у Загребу. Исте, 1866. године, 4. децембра, за редовног члана ЈАЗУ именован је и филолог Ђура Даничић (1825-1882), који је постао први генерални секретар Академије.

Његов рад на уређивању Рјечника хрватског или српског језика, чији је први том објављен 1880. године, има трајне вредности. У његовој редакцији је урађено првих пет свезака. Тај рад наставили су филолози Перо Будмани, Србин, и Томислав Маретић, Хрват. Тај велики научни подухват је после сто година рада завршен у наше време.

За редовног члана изабран је 1904. и математичар др Владимир Варићак, а 1908. историчар др Гавро Манојловић, који је у периоду 1924-1933. био и председник Академије. Било је то највише признање које је један српски научник достигао у Хрватској.

СУТРА: УТИЦАЈ НОВОГ САДА НА ХРВАТСКО КАЗЛИШТЕ

Препоручујемо

Фељтон

0 1

СРБИН НА ЧЕЛУ ХРВАТСКОГ САБОРА: Светозар Прибићевић је од почетка био значајан фактор политичког живота

26. 03. 2026. у 18:00

Фељтон

0 1

УГРАДИЛА ЖИВОТ И ТАЛЕНАТ У ТЕМЕЉЕ МОДЕРНЕ СРБИЈЕ: Данас се Надежда Петровић доживљава као национална хероина и симбол еманциповане жене

21. 03. 2026. у 18:00

Фељтон

0 2

УМРО СА МИШЉУ КАКО ДА ЗАУСТАВИ СВЕТСКИ РАТ: Теслини посмртни остаци пренети из САД бродом "Србија" тек 1957. године

28. 02. 2026. у 18:00

Фељтон

0 0

ОПТУЖБЕ ЗАСНОВАНЕ НА ПРЉАВИМ ИНТРИГАМА: У акцији одузимања оружја на Космету пронађено 12.000 пушака, 1.000 митраљеза, чак и један топ

23. 06. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације