"СРБОБРАН" - УТИЦАЈНЕ НОВИНЕ ИЗ ЗАГРЕБА: У неколико масовних антисрпских демонстрација у Загребу страдала је имовина српске цркве и грађана

ШТАМПАРСТВО код Срба у Загребу обнавља се оснивањем прве српске штампарије коју је отворио Павле Паја Јовановић, и која је почела да ради 25. маја 1892. године.

Фото: Из књиге "Срби у Загребу"

Он је рођен у Земуну, 9. фебруара 1849, а умро је 22. маја 1897. године. Школовао се у Земуну, Београду, Карловцима, Загребу и Осијеку. По свршеној гимназији отишао је у Цирих, где је завршио филозофске науке. По повратку у земљу, био је наставник у Земуну, од 1873. до 1879. године. Одатле је премештен у Петрињу, где је службовао две године, а затим је премештен у сарајевску гимназију. Ту је основао лист „Требевић”.

После напуштања Сарајева враћа се у Петрињу, где остаје све до 1884. године, када долази у Загреб. Запавши у материјалне тешкоће, Јовановић је штампарију продао загребачком трговцу Петру Николићу, ставивши је тиме у службу „Привредниковог” покрета. Када се она нашла пред банкротством, њен управни одбор понудио је „Привреднику” да је преузме, са целокупном активом и пасивом.

Будући да је Друштво било већински власник акција ове штампарије, оно је заједно са Главном „Привредниковом” задругом одлучило да оснује ново деоничарско друштво, „Привредникову књижару и штампарију д. д.” у Загребу, која је потпуно преузела бившу српску штампарију. Друштво је основано 1913. године, с капиталом од 50.000 круна. 
Најутицајнији српски лист у Загребу био је „Србобран”, лист за политику, народну просвету и привреду. Излазио је уторком и недељом, а штампан је у штампарији Ф. Фишера.

„Србобран” је почео да излази септембра 1884, и излазио је све до 1914. године. Убрзо је по утицају постао сличан новосадској „Застави”. Лист је задржао свој углед све до 1914, када је услед избијања Првог светског рата забрањен. Од 1902. до 1907. излазио је под називом „Нови Србобран”. Покренуо га је Павле Јовановић, организатор Српске самосталне странке, који је био и његов први власник и уредник, као и оснивач прве српске штампарије у Загребу.

У некрологу у „Србобрану”, за Јовановића је речено да „душа је народна дихала незнано српском мишљу, али она није била облагорођена познавањем елемената српске народности”. Па даље: „Четрнаест година новинарског рада Павла Јовановића било је четрнаест година најтежега тамновања за српски народ.” 

У ДОБА излажења „Србобрана” одиграли су се многи судбоносни догађаји српске, балканске и европске историје. Аустрија је постала двојна монархија, укинута је Војна крајина, окупирана је Босна и Херцеговина, Србија је постала краљевина, 1903. угашена је лоза династије Обреновић, вођени су руско-јапански, Први и Други балкански рат, гроф Куен-Хедервари отишао је из Хрватске, на изборима је победила Хрватско-српска коалиција.

Сви ови догађаји огледали су се и у „Србобрану”, који је у том раздобљу променио више уредника. Догодило се и неколико антисрпских демонстрација у Загребу, у којима је страдала имовина српске цркве и грађана. Јовановићево најзначајније дело јесте оснивање и деловање српске штампарије у Загребу, а најзначајније дело те штампарије представљају три књиге које садрже 216 портрета знаменитих Срба XIX века, највеће и најскупље издање у српској књижевности (1901-1904), у редакцији београдског професора Андре Николића, са одговарајућим биографијама. Антологијским избором знаменитих Срба са целог српског етничког и духовног простора, Срби су добили ликове својих великана у тренутку најжешћих борби за свој политички опстанак.

Замишљена првенствено као родољубива читанка, ова едиција је у пуној мери испунила очекивања јавности. Издавањем ових књига, како оцењује Василије Ђ. Крестић, „начињена је нека врста рекапитулације свега онога што су Срби у целини, где год их је било, учинили у разним гранама живота, просвети, добротворству, у црквеним и војним пословима или у некој другој делатности”. Као политичар, Јовановић се исказао као посланик у Српском црквено-народном сабору у Карловцима и земаљском сабору у Хрватској, где је заступао хртковачки срез.

ПОСЛЕ његове смрти, захваљујући добротворним прилозима петсто Срба и Српкиња из сто шездесет места, сакупљено је 50.000 форинти, што је било довољно да се Српска штампарија откупи заједно са „Србобраном”. После једне од забрана крајем 1902. године, покренут је нови лист, под именом „Нови Србобран”, а уредништво је поверено Светозару Прибићевићу, који га је уређивао све до 1911. године. Првобитни назив листа враћен је 1908. године и под тим именом излазио је све до гашења 1914.

Нови власници обновили су и проширили штампарију и у њу уселили и уредништво Србобрана. У њој су штампани важни српски листови који су излазили у Загребу: „Србобран”, „Врач погађач”, „Невен”, „Привредник”, „Српско коло”, „Српски задругар” и „Српски календар”. Године 1897, после смрти Павла Јовановића, одлучено је да се покрене лист и „обезбиједи ексистенција онима који своју умну снагу у такав лист улажу”. Тако је одлучено да се створи и штампарија.

На дан 22. септембра 1898. извршено је њено освећење, а том приликом почасно место добио је Јован Јовановић Змај, који је у то време живео у Загребу. Приликом антисрпских демонстрација 1914, „Привредникова” књижара и штампарија потпуно су демолиране, па је рад обустављен. Оно што је остало пренето је у магацине у Прерадовићевој улици бр. 18, где је остало све до 1919. године. Потпуна библиографија штампаних књига ове штампарије до данас није сачињена, али се и на основу познатих података може потврдити њен значај, не само за штампане листове и часописе већ и за читав низ слика родољубиве садржине.

У Српској штампарији у Загребу као посебно издање штампани су ликови јунака из Првог српског устанка, Илије Бирчанина, Хајдук Вељка Петровића и Танаска Рајића на топу. Објављиване су и друге историјске слике, „Јуначка смрт војводе Трипка Симовића Џаковића”, „Свети Сава крунише свог брата Стевана” (вел. 50 × 66), „Краљ Стеван Дечански добија вид при поднашању круне” (50 × 65), Сава Бјелановић, српски књижевник и новинар (50 × 66), „Змај Јован Јовановић, српски књижевник и новинар” (25 × 33). 

СУТРА: ШТАМПАРСТВО И УКЉУЧЕЊЕ СРБА У ПОЛИТИЧКИ ЖИВОТ

Препоручујемо

Друштво

0 2

ВЕЧЕРАС ПЉУСКОВИ У ОВОМ ДЕЛУ СРБИЈЕ: Неке делове ће оковати и снег - Ево кад нас очекује отопљење

01. 04. 2026. у 18:03

Друштво

0 3

СИГУРНИЈА СТАРОСТ УЗ „ДУНАВ“ ПОЛИСУ ЗА ПЕНЗИОНЕРЕ: „Дунав осигурање“ спонзор сајма „За безбрижну старост“

01. 04. 2026. у 16:03

Друштво

0 3

ЧИТАЈУ БЕЗ ГРЕШКЕ, АЛИ НЕ ЗНАЈУ ДА ВЕЖУ ПЕРТЛЕ: Почело тестирање предшколаца за упис у први разред, не мери се само знање већ и спремност

01. 04. 2026. у 16:00

Друштво

0 0

НАЈВИШЕ СТРАДАЈУ ДНЕВНЕ ГРАБЉИВИЦЕ МИШАР И ВЕТРУШКЕ: Српски орнитолози на Међународној конференцији о страдању птица на далеководима

01. 04. 2026. у 15:57

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације