МУЗИЧКУ КЛИМУ СТВАРАЈУ СРПСКИ ВЕЛИКАНИ: Петар Коњовић је после Великог рата био директор Опере и интендант Хрватског народног казалишта

У ЗАГРЕБУ су јавни наступи српских певача или беседе на прославама Св. Саве били прворазредни друштвени догађаји, па се вести о њима могу наћи и у новинским приказима.

Фото: Архив САНУ

У приказу Светосавске беседе од 27. јануара 1898. године, који  објављен је у "Аграмер цајтунгу", поред осталог пише:„Уметност је била заступљена драматургом др Андрићем, оберрежисером А. Фијаном, режисером Малином, госпођом Шрам-Исаковић и госпођицом Бандобранском. Програм је у сали Глазбеног завода почео у осам сати. Наступила је домобранска музика композицијом свог капел- мајстора А. Ригла Из Шумадије, која се одликовала националним стилом и мотивима из Клаићеве Сто и једне игре. Публика је аплаузом поздравила песме које је извело Српско певачко друштво“. 

Извештач, на даље, примећује да у композицији "Скажи ми" Бортњанског није довољно наглашен њен црквени карактер.

„У полонези из Евгенија Оњегина Чајковског и Пољској игри Сарвенкаса, показала наша добро позната пијанисткиња, госпођица М. Вранешевић, најбоље стране свога умећа. И четири песме које је извела госпођа Олга Месаровић, рођ. Величковић, примљене су веома добро од публике. Највећи успех постигао је мушки хор Српског певачког друштва. Доказао је у Башаковој где Милка има, своје изванредно знање и фино нијансирано певање квартета. Изведене су и Српске песме од Хавласа, које је хорски диригент мајсторски прерадио у један песнички венац, при чему су прелази преузети од прекрасне клавирске партије коју је извела госпођица Вранешевић, као звезда вечери. Баритон Л. Керниц извео је са пуним сјајем свога баритона песму Јово Ружу кроз свиралу зове. Истакли су се и тенори Роговић и Василеску. На крају, композиторима је лично честитао корпскомандант барон фон Бехтолсхајм, очигледно задовољан овом успелом приредбом. Приликом игранке до које је дошло после концерта игране су српске националне игре Краљево оро и Нишевљанка”.

Музичку климу у Загребу употпуњавало је и деловање тенора Стевана Дескашева, рођеног у Араду 3. октобра 1825. године. Музичко образовање добио је код Даворина Јенка у Београду, где је као лирски тенор од 1875. до 1881. добио ангажман у Народном позоришту. Тада је по позиву дошао у Загреб, где је постао члан Хрватског земаљског казалишта.

Често је гостовао и изван Загреба, у Русији, Новом Саду и Београду, а неко време и у пештанској Опери. Његове главне партије биле су из оперских дела, а наступао је и у оперетама и националним комадима са певањем. Некада тражени певач, омиљен код публике, Дескашев је последње године живота провео у Загребу, заборављен и у великој беди, где је и умро 13. јануара 1921. године.

МУЗИЧКИ живот у Загребу пред Први светски рат не може се ни замислити без српских музичких великана који и данас представљају класике. То је композитор Петар Коњовић, рођен 5. маја 1883, који се својим делом вишеструко уткао у музички живот Загреба. Ту се 1917. представио својим оперским првенцем "Милошева женидба", касније са измењеним називом у "Вилин вео" и самосталним композиционим концертом.

У доба аустријске цензуре и притисака сарађивао је у часопису "Хрватска њива", где је као музички критичар објављивао чланке о позоришту, са којим се упознао још као студент у Прагу. До краја Првог светског рата довршио је своју симфонију C-moll, духовну музику која садржи две литургије и неколико духовних песама. Током Првог светског рата настале су његове симфонијске варијације На селу, компоноване 1915. године.

Оне представљају први крупнији музички облик у којем се осећа утицај Стевана Мокрањца. Коњовић се огледао и као критичар и музички хроничар Загреба, а своје чланке сабрао је 1919. у књизи "Личности". После Првог светског рата, једно време био је директор Опере и интендант Хрватског народног казалишта, а 1939. постао је ректор и професор тек основане Музичке академије у Београду, где је и умро, 1. октобра 1970. године.

НЕШТО млађи од њега био је Марко Тајчевић, рођен 29. јануара 1900. године. Делом свога живота и стваралаштва био је везан и за Загреб, где је започео музичке студије код Франа Лотке  (Fran Lhotka), Фрање Дугана и Б. Берсе, а наставио их је у Прагу и Бечу. Вративши се у Загреб, радио је као наставник, а био је активан и у музичкој школи „Лисински”. Бавио се хорским дириговањем, музичком критиком и публицистиком. Преласком у Београд 1940. године Тајчевић је постао професор на тамошњој Музичкој академији.

Светислав Станчић, рођен у Загребу 7. јула 1895, завршио је музичку школу Хрватског глазбеног завода 1914. године. Од 1915. до 1918. радио је као корепетитор Опере Хрватског народног казалишта и наставник на конзерваторијуму. Године 1918. отишао је на студије у Берлин, где је приватно учио клавир. Од 1920. до 1922. био је у мајсторској класи Ф. Бузонија, код кога је учио композицију. По повратку у Загреб, од 1922. па до 1941, радио је на Музичкој академији као шеф клавирског одсека и најзначајнији клавирски педагог. Једно време наступао је и као солиста, а значајан је и његов рад као диригента Српског певачког друштва у Загребу, са којим је успешно гостовао на турнејама. Умро је 7. јануара 1970. године. 

СУТРА: ЗАГРЕБАЧКИ СРБИ У МУЗИЦИ СЕ ОПРЕДЕЉУЈУ ЗА ХОРОВЕ

Препоручујемо

Друштво

0 0

СЛЕДИ ПОТОП: Лепо време, па пљускови са грмљавином

14. 05. 2026. у 22:47

Друштво

0 2

ГЕНЕРАЛ МЛАДИЋ НЕ ПРЕПОЗНАЈЕ НИ СВОЈЕ ЛЕКАРЕ: Адвокат Дан Иветић о срамној одлуци Грасијеле Сантане из Хага

14. 05. 2026. у 22:24

Друштво

0 1

ОГРОМНЕ ГУЖВЕ НА ГРАНИЦАМА: Камиони заробљени сатима

14. 05. 2026. у 19:04

Друштво

0 0

"БИВОЉЕ ОКО" ЈЕ ЗНАК ЗА УЗБУНУ: Батут издао хитно упозорење - Крпељи су најактивнији сада, ево шта никако не смете да радите

14. 05. 2026. у 18:10

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације