„АРИСТОКРАТСКО СТОПАЛО" Оливере Катарине: Гале и ја смо били двоје младих створених да љубе и да се заљубе

ТОЛИКО сам била очарана љубављу према Милану Мушкатировићу Галету да ме школа уопште није интересовала. Све је морало да се учи по републичком кључу. Школство је био оптерећено комунистичком идеологијом, а ја сам волела филозофију без марксизма и историју без седам офанзива.

Фото: Принтсцреен/ YоуТубе - аристандар

Више сам волела да читам о деспоту Стефану Дечанском и Александру Македонском, а то се није учило у школи. Било ми је досадно. На часовима сам често гледала кроз прозор како се гране јабланова њишу у Ташмајданском парку, прижељкујући да ми мој голуб однекуд долети и изведе ме из овог досадног сивила у коме ме присиљавају да своју бујну машту као ситан бибер у авану туцам, и тај драгоцени прах онда пресипам из епрувете у епрувету и сабијам у бројке; да памтим датуме који ми ништа не значе, да учим напамет стихове који ме не задивљују и да ме због замагљеног одсутног погледа стално критикују.

„Она никад није присутна на часу”, каже професор.

А ја сам само била заљубљена. Све моје мисли и осећања извели су ме у поља пуна цветних булки и дивљих љиљана. Ни са чим ме више нису могли присилити да гледам у црну таблу на којој су исписане неке цифре, троуглови и застрашујуће пирамиде. Моја је душа одушевљено певала сунцу и ветровима, негде далеко од сивила реалности, и натпевавала се са славујима и дроздовима. Јездила сам небом на белом коњицу сребрних крила и утркивала се са звездама које су зујале као пчеле око моје главе, опијена нектаром са усана свога изабраника.

Био је то први величанствени пожар мога младог срца, пожар из којег је изненада, као из пробуђеног вулкана, избијала духовна и душевна лепота као ужарена и пијана лава. Гале и ја смо били двоје младих, здравих људи, створених да љубе и да се заљубе. Љубав смо доживљавали као најфинију душевност. Онако како су о њој мислили стари Грци. Бити заљубљен у лепоту, телесну и духовну, дар је богова само одабранима. Онима чије су душе брушене до високог сјаја. Само код таквих физичка љубав се не одваја од духовне, већ оне венчане сијају као драгуљ дубоко у грудима. Не може свако да доживи такву лепоту.

Просте, грубо саздане душе то никада не доживе. Бог одабере кога ће посути својим златним прахом. Само оне којима претходно дарује смисао да од живота граде уметност и поезију. Такви уметници остају непризнати, а њихово дело непотписано. Па ипак, оно постоји и записано је негде међу звездама. Ако нас Свевишњи већ удостоји таквим драгоценим даром, дужни смо да га као блиставу кап чувамо да нам са длана некуд не клизне.

Према божанском цвету мора се поступати опрезно и са великом пажњом, да га ветрови не сломе, да му јарко сунце не отме сокове живота. Потребно је понашати се нежно и са дубоком захвалношћу умирућих трава када кише дођу. А за то је потребна огромна снага коју нам Свевишњи није дао. Можда је очекивао да се ми сами изборимо за њу.

УВЕК сам сматрала да је људски живот значајнији од дела. Чему дела без људи? Једном сам изненадила једног књижевника када сам му рекла да је мој син Мане моје највеће уметничко дело. Неко ће можда желети због тога да ми се подсмехне, размишљајући како свака жена може да роди. Да, слажем се. Може да роди. Али то није довољно да би се створио човек.

Потребно је много труда, несебичне љубави, одрицања, дара, да би се том новорођеном бићу удахнуле особине које су све ређе код људи, а које чине да из човека засија душа и огреје несрећни, отуђени и све мање људски свет. Они ретки, најређи, који доживе да их помилује Божја рука, а чије душе имају најблиставији кристални сјај, најчешће се могу срести међу монасима. Ја сам у време своје прве љубави била само једна врло млада, здрава девојка, набујала од снаге, као у пролеће када се снегови топе и сурвавају у планинске потоке што надођу, нарасту, свесни своје снаге која надилази стихију.

Фото "Википедија"

Мој однос према љубави или је генетски пренет или је однекуд посредно стизао до мене још из античких времена. Можда је томе допринео мој омиљени професор, мој највећи учитељ, чувени хелениста који је предавао етику, доктор Милош Ђурић. На моје питање о односу старих Грка према љубави и Еросу, увек би ми говорио како ми, људи овог времена, не умемо до краја да схватимо античко доба. Стари Грци, говорио је, нису на љубав гледали као на голу човекову страст.

Љубав је за њих била најстарије божанство, душа и творац света. Грци су подизали храмове љубави. А ја данас мислим како су неке жене обдарене да у себи подигну олтар љубави. Дубоко у души, жена уме да клечи и моли се Господу да јој сачува то величанствено осећање задивљености, које љубав у њој изазива. Тај непресушни извор радости и задовољства који надилази ум. Колико је само чаробних бајки остало незабележено о љубави која је цветала у младим, чистим душама. Нажалост, чини ми се да их је данас све мање. 

У школи сам често била критикована. Професори су се жалили на моју незаинтересованост на часовима. Само ме је професорка математике, госпођа Лилић, изузетно волела, иако сам за њен предмет имала најмање смисла. До данашњих дана не знам таблицу множења, већ рачунам на прсте. Она ми је често говорила да сам ја рођени уметник.

На школским приредбама сам рецитовала. Сећам се када сам Радовановићевом песмом „Крагујевац” расплакала целу салу. За време одмора сам често певала романсе и француске шансоне. Једном сам тако певала песму од Лин Рено Toi la petit follie, која је одушевљавала моје другове. Професорка Крстић улетела је у учионицу мислећи да смо унели радио.

Госпођа Лилић често је на клупи уместо разломака затицала моје цртеже, и зачудо никада се није љутила. Трудила се да ме научи, а не само да ме кажњава. Да није било њеног разумевања, можда никад и не бих матурирала, мада ми је Гале свакодневно давао часове.

СУТРА: ЉУБАВ КОЈА ЈЕ ЦВЕТАЛА ИЗМЕЂУ СТИДА И СТРАСТИ

Препоручујемо

Фељтон

0 3

„АРИСТОКРАТСКО СТОПАЛО" Оливере Катарине: Милан Мушкатировић Гале био је њена прва, велика и незаборавна љубав

28. 07. 2026. у 18:00

Култура

0 0

ХОЛИВУДСКЕ ДИВЕ ЈОЈ НИСУ БИЛЕ НИ ДО КОЛЕНА: Како је Оливера Катарина једним стајлингом опчинила Кан? (ФОТО)

22. 07. 2026. у 09:39

Култура

0 0

ТИТОВИ ЉУДИ ХТЕЛИ ДА ЈЕ ОТРУЈУ: Оливера Катарина је плаћала скупу цену своје лепоте - "Стално су насртали на мене"

22. 07. 2026. у 09:18

Култура

0 0

ГЕНИЈАЛНИ ЦИТАТИ ОЛИВЕРЕ КАТАРИНЕ КОЈИ НАС ТЕРАЈУ РАЗМИСЛИМО: "Живот није увек оно што желиш, али је увек оно што мораш да изнесеш"

22. 07. 2026. у 14:05

Ekonomija

Poslodavac može da pomeri već odobren godišnji odmor, ali samo pod ovim uslovima: Evo šta kaže zakon

2026-07-21 14:01:00

Svet

Razorno nevreme pogodilo Čile: Desetoro poginulih, hiljade pogođenih, u toku masovne evakuacije

2026-07-21 09:48:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације