ПОСЛЕ УСПЕХА РОМАНА “ДЕРВИШ И СМРТ”: Меша више није морао да брине за плату и голи живот

ИЗДАВАЧИ из Енглеске, Америке, Савезне Републике Немачке узимају право да објаве "Дервиш и смрт".

Фото: Фото-документација "Новости"

Морисет Бегић преводи роман на француски, а Золтан Чука на мађарски језик.

Из Београда једна лепа вест: 7. марта изабран је за дописног члана Српске академије наука и уметности, на основу предлога Одељења за литературу и језик (реферат су написали Велибор Глигорић и Младен Лесковац).

У Народном позоришту у Зеници, са великом пажњом и шире, југословенске јавности, приказује се драматизација његовог романа "Дервиш и смрт", у режији и драматизацији Јована Путника. Меша је у Путника имао пуно поверење, па ипак је са страхом очекивао премијеру. Био је задовољан - поштовао је Путников труд, а представа је код публике и код критике наишла на добар пријем.

Пише у "Ослобођењу", 1. маја о поезији Десанке Максимовић: "Када сам се, послије овог рата, упознао с Десанком Максимовић, заволио сам је као човјека. Као пјесника заволио сам је давно прије тога и отада мислим о њој с дивљењем и говорим с љубављу..."

ЗАЈЕДНО са Живорадом Стојковићем обрађује Дучића. Репортеру "Вјесника" каже: "Завршавам Дучићева сабрана дјела, за која пишем критичке напомене; претражујем рукописе. Књига ће бити у штампи већ идућег мјесеца, а издавач је 'Свјетлост'. Осим тога желим да начиним босанску трилогију, то јест да послије "Дервиша и смрти" напишем још два дјела. Једно од њих носим у себи, већ одавно, то је мој нови јунак Мустафа Башескија. Био је имам, а приватно кроничар Сарајева. Живио је у 17. вијеку и помало биљежио све што се догађало у Сарајеву..."

Селимовићима су почетком августа дошли у госте Божица и Добрица Ћосића. Добрица ће у свој дневник (12. августа) забележити:

"... Тај храбри и часни човек демонстрирао је пријатељство према мени баш у овим данима, пркосећи босанској врхушци. Дарка и Меша су нас наградили незаборавним гостопримством, сестринском и братском пажњом и нежношћу. Њихова доброта је потресна у својој потпуности и несебичности. Никад се тим људима не могу одужити.

МЕША ужива у својој победи и слави, он у свему троши своју славу, наслађује се успехом, као ја лубеницом. Тог паметног човека као да је опила слава. Предао се својој победи. Како ће, овако срећан, да напише нову књигу после "Дервиша"?

Поводом дана ослобођења Тузле, 1. октобра 1968. године, отворио је нову, модерну зграду гимназије у родном граду: На првим "Дучићевим вечерима поезије", 9. октобра, у Требињу, Меша држи пригодну беседу.

Изабран је за редовног члана Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине.

Есад Мекули га обавештава, у јесен, да је завршио превођење "Дервиша" на албански језик и да ће га "Рилиндја" ускоро објавити.

Цвијетин Мијатовић, председник Централног комитета СК БиХ, блиски пријатељ, убедио га је да селидбу не чини. Дошао је са женом и Селимовићима пријатељски саветовао да се клоне одласка у Београд.

ИЗАБРАН је за члана Главног одбора Српске књижевне задруге (члан ће остати све до оставке Главног одбора 24. октобра 1972. године).

У мају 1969. изабран је за посланика Културно-просветног већа Савезне скупштине, за изборну јединицу Тузла. Посланички мандат трајаће му све до 15. маја 1974. године. Био је члан Одбора за културу Савезне скупштине.

Са Милованом Витезовићем разговара за "Књижевне новине": "... Старост се боји себе, младости, живота, смрти, успомене јој постају мука, некадашња величина приговор савјести. Старост је жалосна, јер је завидна, нетрпељива, заборавна, назадна. Дивно би било кад би се човјек рађао стар и све се више подмлађивао, док не би на крају живота постао неразуман као дијете и чист као заметак. Бар не би био свједок пропадања нечега што је некада био човјек..."

А он је био шездесетогодишњак и то су била прва искуства старости.

ДОПИСНИКУ "Политике", на питање - Босна као велика књижевна инспирација - одговара: "... Турска окупација је једнима одузела вјеру, а свима слободу. Али и они који су прешли у туђу вјеру, остали су само Босанци, чудан сој људи који се није мијешао с окупатором, али није више био што су његова друга браћа, мада су им исти обичаји, начин живота, језик, љубав према завичају. Тако остају сами. Мислим да никад ниједна група људи у историји није остала усамљенија него што су босански Муслимани. Није много помагало ни то што је Босна до 18. вијека била релативно развијена, практично без неписмених, са мноштвом школа, с уређеним урбаним животом, са доста вјерске толеранције, неприродност њиховог положаја била је очита. Нису пришли туђину, а одвојили су се од својих. Куда је могао да води историјски пут? Никуд. То је трагични безизлаз. У затвореним заједницама које су се стварале у Босни, најзатворенија је била муслиманска. Од куће и породице створен је култ, а сав неистрошени виталитет ту се испољавао. Ишли су с окупатором, али су га мрзили, јер им пут није био исти. С осталима нису могли, али су жељели крај турске царевине и доприносили њеном рушењу. А крај турске царевине је и крај свега што су они били. Разум ту није могао пронаћи рјешење. Остала је само пасивност и предавање судбини."

Одликован је Орденом Републике са златним венцем.

"ОСЛОБОЂЕЊЕ", поводом вести о екранизацији "Дервиша и смрти", објављује његову изјаву: "Преговарао сам са "Босна филмом" о реализацији мог романа. Чекао сам дуго одговор, мада су у међувремену други преговарали са мном. За екранизацију 'Дервиша' интересовали су се продуценти и из иностранства. Одлучио сам да прихватим понуду 'Авале', тек када сам из новина сазнао какви су планови 'Босна филма' за ову годину..."

Сабрана дела Јована Дучића, која је Меша заједно са Жиком Стојковићем уредио и редиговао, у пролеће 1969. године, жестоко су нападнута у "Политици". Најоштрији критичар био је Ели Финци. "Дервиш и смрт" се преводи на петнаест језика широм света. У штампи се већ говори о Мешином новом роману - "Тврђава". Визију тога дела дуго је носио у себи.

Припрема своја Сабрана дела, која намеравају заједно да штампају београдска "Просвета" и "Свјетлост".

Успех "Дервиша и смрти" омогућио му је стабилнији, сигурнији рад - више није морао да живи чиновнички, да брине за плату и голи живот.

КРАЈ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације