МОРАЛНО РУШЕЊЕ ХАШКОГ СУДА: Слоба је на суђењу спречио да се сакрије прави смисао бомбардовања

ПОСЛЕ изручења Слободана Милошевића Хашком суду, Ћосић, испод датума 29. јун 2001, уноси овај став: "Јуче, на Видовдан, Слободан Милошевић је изручен Хашком суду.

Ћосић у разговору с Огњеном Лакићевићем и Миливојем Павловићем / Фото Из књиге "Писма са двоструким дном" В. Вулетић

Зашто баш на Видовдан? Зашто интелигентни Ђинђић тако ружно пориче национални мит? Из Централног затвора, у комбију у ком носе намирнице, на неки хелидром код касарне на Бањици, одатле полицијским хеликоптером на тузлански аеродром, а онда војним авионом, вероватно НАТО-а, у Хаг, па са лисицама на рукама, погурен, између двојице полицајаца који су га вукли - у схевенингенски казамат." Ћосић подсећа да је одлуку о изручењу, кршећи став Уставног суда, и не обавестивши председника СРЈ Војислава Коштуницу, донела Ђинђићева влада. Како бележи Ћосић, Ђинђић је о тој одлуци претходно обавестио америчког државног секретара Колина Пауела.

Током суђења Слободану Милошевићу у Хагу, Добрица Ћосић је у више наврата говорио о томе како је бивши председник као хашки сужањ уместо себе бранио српску државу, и како је изнео чињенице од значаја за будућу (објективну) повест стварних узрока разбијања Југославије и каснијих крвавих ратова.

ПРЕМА Ћосићевим речима, својим храбрим и јасним ставовима Србије и Црне Горе, односно, у знатној мери срушио је план по ком би се "жртва претворила у злочинца, а злочинац у судију".

На вест о Милошевићевој смрти у хашком казамату 10. марта 2006, под недовољно разјашњеним околностима, Добрица Ћосић, дан касније, у свом дневнику понавља оцену према којој је Слободан Милошевић политичар који је, после Пашића, "понео најтеже политичко бреме у 20. веку". "И сломи се под тим бременом", закључује Ћосић. "Херојски, интелигентно, антологијски је бранио Србију и српску истину и правду пред криминалним Хашким судом. Можда се том одбраном и антиамериканизмом рехабилитовао пред својим савременицима и Историјом."

У завршној белешци поводом Милошевићеве сахране у дворишту женине куће у Пожаревцу - уз подсећање да су присталице Либерално-демократске партије и Грађанског савеза на Тргу републике у Београду балонима и пиштаљкама прослављали Милошевићеву смрт - Добрица Ћосић у дневничкој белешци од 28. марта 2006. износи свој закључни, у знатној мери уравнотежен став:

МИЛОШЕВИЋ до Хага - самовољан и кратковид државник, одговоран за многе поразе, а пре свега у спорости демократизовања земље и напуштања титоизма; у Хагу - национални херој у одбрани истине о српском народу. Задивљујућим памћењем догађаја и људи бранио је истину, никог није оптуживао да би смањио своју одговорност. Он је морално срушио Хашки суд. Огромна, противречна, трагична фигура српске пропасти. Његовој слави петогодишње одбране од криминалне хашке оптужнице - није равна ниједна судска слава у одбрани правде и истине у Европи. Ја сам му као председнику Србије и Југославије био политички противник, а поштовалац њега као хашког оптуженика. Јесте убијен у хашком суду. Нису намерно хтели да га лече.

На Годишњој скупштини САНУ одржаној, како је и планирано, 24. јуна 1999, о политичким приликама у Србији разговарало се у другом делу. Председавао је Дејан Медаковић, челник Академије.

ПРВИ говорник је био Никола Милошевић. После њега, Добрица Ћосић настојао је да докаже, на изненађење многих, да је национална и државна политика Слободана Милошевића доживела бродолом, и завршио излагање захтевом за неoпозиву оставку Милошевића. Ћосићев говор изазвао је вреву различитих гласова. Својим беседама подржали су га Предраг Палавестра, Дејан Деспић, Младен Србиновић, Љубиша Ракић, Драгослав Михаиловић и Матија Бећковић. Предлог за оставку Слободана Милошевића оспоравали су Иван Максимовић, Михаило Марковић и Коста Михаиловић.

Штампа, радио и телевизија потрудиле су се да се од шире јавности сакрије Ћосићева иницијатива. "Политика", "Борба" и други дневни листови, као ни РТС, нису објавили ни слова из Ћосићеве беседе. "Борба" од 25. јуна само констатује да је било речи и о "садашњем положају српског народа".

"ПОЛИТИКА", истог дана, доноси у културној рубрици опширан извештај са Годишње скупштине САНУ. Даје изводе из годишњег извештаја Дејана Медаковића, председника Академије, и из обраћања Бранислава Ивковића, министра за науку у Влади Србије. Новинар подсећа да је од 141 члана САНУ, Скупштини присуствовао 101 академик. Наводи се и списак учесника у расправи о другој, "врућој" теми, укључујући и име Добрице Ћосића. Али не доноси се ни реч о ономе што су академици казали, нити има икаквих алузија на захтев за подношење неопозиве оставке. "Политикин" текст илустрован је фотографијом са Скупштине, на којој се (без новинарске идентификације), у првом реду, види и Добрица Ћосић, који седи поред Бошка Петровића и Предрага Палавестре.

"Тај се догађај ипак не може сакрити, сазнаће Србија шта сам рекао", записао је Ћосић у свој дневник 26. и 27. јуна. Истовремено, писац у дневнику региструје рефлексе неповољних збивања у другом делу државне заједнице.

"ИЗ ЦРНЕ Горе стижу вести да је то расрбљено и разњегошевљено племе, заведено американизмом и хедонизмом прогреса, одувек нерадно замамљено новим, највише туристичко-шпекулантским могућностима за нерад и лак, пријатан живот, заиста кренуло у сепаратистичку политику", бележи Ћосић.

У дневник преноси из новина податак да су 74 универзитетска професора потписала петицију за осамостаљење Црне Горе. "Словеначки синдром, који сам уочио док сам био на дужности председника СФРЈ, са Милошевићевом аутократијом, међународним санкцијама и америчко-европским антисрпством - бујао је и сада је главна политичка енергија Црне Горе", стоји у Ћосићевом дневнику испод датума 26. јун 1999.

НА ИСТОМ месту, забележена је и ова суморна прогноза даљег развоја српско-црногорских односа:

"Црна Гора ће постати засебна, вазална држава, државица шверцера, келнера, шофера, собарица и портира, службеника 'терцијарне делатности'; Његош ће им сићи у колективну подсвест, чиниће им предмет науке о књижевности, српско осећање ће се угасити, јунаштво и чојство постаће само фолклор; српско црногорство ће бити 'невјера', 'губа у торини'; Срби ће бити 'потурице', а 'Горски вијенац' ће доживети своје изврнуто, парадоксално остварење: Срби ће бити потурчењаци, Срби ће бити "невјера" коју ће прогањати. Повешће се прави етнички рат против српства; црногорство ће пре краја 21. века бити националност јача од хришћанске религије. Или ће се Црна Гора поцепати на албанску, муслиманску и српско-црногорску територију, што је, такође, реално."

СУТРА: СРАМАН, ПОРАЗАН СРПСКИ ДАН!

Препоручујемо

Фељтон

2 7

МАЛИ СВЕТСКИ РАТ ПРОТИВ СРБИЈЕ: Ћосић је више пута јавно рекао да Милошевић није кривац за избијање рата и распад земље

30. 09. 2020. у 19:46

Фељтон

0 0

ИСТОРИЈА ПРОТУТЊАЛА ПОРЕД НАС: Онако како се мењао и променио свет, мењали смо се и променили и ми

29. 09. 2020. у 19:48

Фељтон

0 1

УТЕМЕЉЕЊЕ НОВОГ ДУХОВНОГ БИЋА: Нову националну свест Срби треба да заснују на енергији разумне наде и изласка из пораженичког мамурлука

28. 09. 2020. у 19:55

Фељтон

0 1

СТВАРАЊЕ НОВЕ НАЦИОНАЛНЕ ДРЖАВЕ: Идеја о уједињењу српског народа се поистоветила са југословенством

27. 09. 2020. у 19:48

Фељтон

0 2

НАЈУПОРНИЈИ ОД СВОЈИХ ИСПИСНИКА: Не може се бити добар државник ако се не живи у судбоносном времену

26. 09. 2020. у 19:48

Фељтон

0 1

БУЈИЦА УВРЕДА И ИЗМИШЉОТИНА: Писмо Стругара поводом смене

25. 09. 2020. у 20:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације