МИТРОПОЛИТ црногорско-приморски Амфилохије живео је испред свог времена, видео много даље од савременика, пријатеља који су га свакодневно окруживали, следили његове стазе и богазе, упијали сваку његову изговорену реч, узимали благослов, примали свете тајне, исповедали се, неки молили за опрост због грешних мисли и дела. Имао је космичку ширину, примао к себи и просјака и богатог, помагао људима у вољи и невољи.
Повезане вести
ОДЊИХАН НА НАРОДНОЈ ПОЕЗИЈИ: Владика Амфилохије остаје јединствена појава у православном свету
ДРУЖЕЊЕ са књижевницима, нарочито са песницима, посебно је пријало митрополиту Амфилохију. И он сам написао је и објавио подоста стихова, као и прозних дела. Био је најстарији члан Удружења књижевника Црне Горе и "борио се до последњег дана свог светачког бивствовања међу људима".
08. 11. 2020. у 18:00
ВИЗИЈЕ МОРАЧКОГ ЈАСНОВИДЦА: На питање зашто неће бити патријарх, рекао је "због цркве у Црној Гори"
КРАЈЕМ осамдесетих година прошлог века почињу да се осећају резултати дугогодишње борбе српске критичке интелигенције која је тражила укидање вербалног деликта, увођење правне државе, успостављање политичке демократије, пуштање политичких затвореника...
03. 11. 2020. у 19:38
СЕЋАЊЕ НА ЂЕДУ, ДОВОЉНЕ СУ САМО ДВЕ РЕЧИ: У центру Андријевице освануо билборд посвећен митрополиту Амфилохију (ФОТО)
У ЦЕНТРУ Андријевице на билборду је осванула порука грађана, посвећена почившем митрополиту Амфилохију.
10. 11. 2020. у 22:58
БОРИО СЕ ПРОТИВ ДУХА БЕЗБОЖНИШТВА: У Храму Христовог Васкрсења у Подгорици служена заупокојна литургија почившем митрополиту
СЕДАМ је дана од када се митрополит црногорско-приморски Амфилохије преселио у царство небеско. На празник Светог Димитрија Солунског - Митровдан, у Саборном храму Христовог Васкрсења, његовом вечном коначишту, служена је заупокојна архијерејска литургија коју је служио епископ буеносајерски и јужно-централноамерички Кирило са свештенством уз молитвено учешће верног народа.
08. 11. 2020. у 18:13
АМФИЛОХИЈЕ БИО НАША СНАГА Миланка: Видео је да плачем јер немам пара за свеће, а онда ми је рекао ову реченицу
КАДА смо са Космета, из околине Истока и Пећи, јуна 1999. године, избегли у Црну Гору, одмах смо се јавили митрополиту Амфилохију који је долазио у наше светиње и којег смо тако упознали.
02. 11. 2020. у 08:00
Најновије из рубрике
ДОЧЕКУЈЕМО БОЖИЋ БЕЗ ТАТЕ: Ово је најтужнији видео једног дечака чијем оцу треба помоћ (ВИДЕО)
НА друштвеној мрежи ''Инстаграм'' објављен је најтужнији видео- дечак Урош Марков апелује на људе добре воље да помогну његовом оцу Саши да оздрави, он и његов брат дочекују Божић без тате неколико година уназад јер је он у то време на дијализи.
05. 01. 2025. у 23:19
ДРАМА ДВОЈЕ ЉУБАВНИКА ИЗ НЕГОТИНА ЈОШ БЕЗ ЗАКОНСКОГ ЕПИЛОГА: Љубавни четвороугао завршен озбиљним опекотинама
НЕГОТИН и даље потреса прича о несвакидашњем инциденту у којем је жена (48) полила свог емотивног партнера (59) средством за чишћење по гениталијама и другим деловима тела, услед чега је мушкарац задобио тешке опекотине.
05. 01. 2025. у 19:53
НЕ ХАЈУ ЗА ЖРТВЕ: Сви медији у Србији поштују Дан жалости поводом масакра на Цетињу, осим Шолакових Н1 и Нове (ФОТО)
ДАН жалости обележава се данас у Србији, а што наравно прате и медији који су своје логотипе уподобили са Даном жалости поводом трагедије у Црној Гори.
05. 01. 2025. у 18:06
САВЕЗНИЦИ ОДЛУЧУЈУ ЦРНА ГОРА НАПАДА ПРВА: Наредба краља Петра за рат се завршавала покличем: "Брат је мио које вере био!"
У ПЕРИОДУ од 1909. до 1912. године, Радомир Путник, Живојин Мишић, Петар Бојовић и Степа Степановић, четворица будућих војвода поново су били заједно, на положајима са којих су могли одлучујуће да утичу на припрему војске и земље за велике догађаје.
05. 01. 2025. у 18:00
ЏЕРУЗАЛЕМ ПОСТ: Моше Пијаде – важна личност у борби против историјског ревизионизма
ЏЕРУЗАЛЕМ Пост посветио је велику пажњу Моши Пијади, историјској личности чији су лични губици током Холокауста били огромни, будући да је већина његове породице, укључујући браће и сестре, убијена у концентрационим логорима. У тексту се истиче да је Пијаде и данас важан у борби против историјског ревизионизма.
05. 01. 2025. у 17:42
Коментари (0)