ФЕЉТОН - СНАЈПЕРИСТИ ПУЦАЈУ НА ДЕЦУ: Бошњачка војска је убијала унпрофорце

Драган Вујичић и Иван Миладиновић

07. 05. 2021. у 18:00

КАМПАЊА снајперског деловања 1. корпуса АРБиХ укључивала је нападе специјалним снајперским пушкама са телескопским нишанима, како би се намјерно убијали и повређивали цивили, укључујући дјецу.

ФЕЉТОН - СНАЈПЕРИСТИ ПУЦАЈУ НА ДЕЦУ: Бошњачка војска је убијала унпрофорце

Фото из извештаја Независне међународне комисије

Навешћемо само неколико специфичних случајева:

"Јуна 1992. године цивил Шоја Остоја је на Грбавици убијен из снајпера АРБиХ, који је пуцао са зграде УНИС-а (Бојић, 1996, стр. 72, 74).

"Дана 26. јуна 1994. године, цивил Ђуро Кењић, син Николе и Стане, рођен 1920. године у селу Унчани, у општини Трново, убијен је пјешадијским ватреним оружјем са удаљености око 120 метара у Касиндолској улици између бројева 197-Д и 197-Е. Пуцањ је испаљен из правца зграде "Ценекс". Жртва је упуцана у бутину и обје руке. Након што је пао на земљу, погођен је више пута у цијело тијело. Пуцње су испалили припадници Армије РБиХ.

"Дана 5. децембра 1994. године, цивил Дарко Алексић, син Дејана и Бране, рођен 10. марта 1983. године у Сарајеву, у општини Центар, био је у петом разреду основне школе, када је рањен снајпером док је са мајком Браном и сестром Миљаном шетао улицом, идући дједу Војиславу. Погођен је у трбух и задобио тешке повреде. Пуцањ је испаљен са положаја АРБиХ."

"Дана 11. марта 1995. године двије дјевојчице цивили: Наташа Учур, ћерка Недељка, рођена 1986. године у Сарајеву, и Милица Лаловић, кћерка Ранка, рођена 1984. године у Сарајеву, убијене су снајперским поготком у главу у Улици Милутина Ђурашковића 3, на Грбавици, општина Ново Сарајево, док су са пријатељима играле ластиша. Снајпер их је усмртио пуцајући са положаја АРБиХ, тачније из зграде 'Лорис'."

"Дана 12. маја 1995. године цивили Вера Новаковић, кћерка Станка и Љубице, рођена 10. септембра 1946. године у насељу Доњи Которац, општина Илиџа, и Мара Трапара, кћерка Јове и Зоре, рођена 20. јуна 1945. године у насељу Осијек, у општини Илиџа, убијене су хицем из снајпера у насељу Доњи Которац. Мара Трапара погођена је у грудни кош, испод пазуха. Исти хитац погодио је Веру Новаковић у лијеву лопатицу. Пуцањ је испаљен из правца насеља Доњи Которац, са положаја АРБиХ."

СНАЈПЕРСКЕ активности нису биле ограничене на 1. корпус АРБиХ. Према интервјуу Сефера Халиловића за часопис "Свијет", 1998. године, на лични налог Алије Изетбеговића, СДБ РБиХ (Служба државне безбједности) формирала је посебну групу "Шеве", "која је била тијело паралелно систему" под Неџадом Угљеном, а он је директно извјештавао генерала Фикрета Муслимовића. Оперативци СДБ-а прошли су курс за обуку у Ирану151 ("Злогласне шеве", 2013).

"Шеве" су створене у оквиру СДБ РБиХ, а под контролом Асима Даутбашића. Посебно су имале двије мисије: обезбјеђење ВИП особа и тајна убиства. Група је починила бројне злочине. У мају 1992. године, чланови групе су стријељали шест војника ЈНА. Према неким извјештајима, снајперисти "Шева" убијали су Србе на улицама града Сарајева. Сарајевски медији приказали су жртве као "оне које су убили српски снајперисти" (Schindler, 2007, стр. 172).

Гађали сопствене цивиле

ИЗВОРИ УНПРОФОР-а су 1. августа 1995. године потврдили да су снајперисти АРБиХ пуцали на своје цивиле. Француске мировне трупе у јединици Уједињених нација, покушавајући да ублаже снајперско дјеловање босанских Срба на цивиле у Сарајеву, закључиле су да неке пуцњаве долазе од владиних војника који намјерно пуцају на властите цивиле. Након, како ју је назвала, "коначне" истраге, јединица француских маринаца која патролира против снајпера рекла је да је снајперску ватру пратила до зграде гдје иначе обитавају босански војници и друге снаге безбједности: "Француски официри у јединици за борбу против снајперског дјеловања рекли су да су склони вјеровању да је босанска војска пуцала на цивиле у покушају да створи вијести које повећавају међународну наклоност према босанској влади" (O'Connor, 1995).

У ЈАНУАРУ 2002. године, "Слободна Далмација" пренијела је чланак под насловом "Шеве су обучавале снајперисте, убијајући цивиле у Сарајеву", на основу изјаве агента АИД-а152 Едина Гараплије, који је изјавио да су снајперисти "Шева" прошли обуку у Метковићима у Хрватској.

Обуку у Погорелици проводили су инструктори из Ирана. "Слободна Далмација" је забиљежила сљедеће: "Попели би се на високо брдо или зграду и пуцали на Србе на Грбавици", бирајући жене које су носиле црнину... Уопште их није било брига да ли убијају цивиле, жене, дјецу, старце. Није их било брига за могућу одмазду. Можда им је одмазда била циљ. Свакако, да.

У раној фази рата АРБиХ је почела убијати особље УНПРОФОР-а. Међународни посредник Дејвид Овен у својим мемоарима описао је случајеве да су војници АРБиХ убијали војнике УНПРОФОР-а. Један од таквих инцидената догодио се 9. септембра 1992. године. УНПРОФОР је реаговао слањем протестног писма предсједнику Алији Iзетбеговићу: "Са дубоким осјећајем огорчења морам Вас обавијестити да су 8. септембра 1992, отприлике у 18.30 часова, трупе под Вашом командом напале ненаоружани логистички конвој УНПРОФОР-а на улазу у аеродром. Овај непровоцирани напад усред бијела дана, несумњиво на хуманитарни конвој УН, проузроковао је смрт два француска војника, а повреду још три. И уништење или оштећење четири УН возила"(Owen, 1996, стр. 112).

УКРАЈИНСКОГ војника Виктора Солохина 10. августа 1992. године погодио је и убио снајпер АРБиХ из круга касарне "Маршал Тито". Пуцањ је дошао из зграде у комплексу који је заузела јединица АРБиХ. У фебруару 2013. године, говорећи као свједок судија МКСЈ-а, официр СДБ-а АРБиХ Един Гараплија потврдио је да је Неџад Херенда убио француске војнике УНПРОФОР-а у Сарајеву, маја 1995. године, "док је постављао барикаду на улици испред хотела 'Холидеј ин' у Сарајеву да би заштитили људе од напада босанских Срба."

Снајпериста "Шева" Неџад Херенда 18. маја 1993. године убио је млади пар на Врбања мосту - српског младића Бошка Бркића и дјевојку Муслиманку Адмиру Исмић, који су распродали ствари из стана и покушали да побјегну из "Изетбеговићевог мултиетничког и демократског раја". Обоје су имали по 25 година (Schork, 1993). Западни медији су одмах пребацили кривицу на српску страну. Свједок је рекао да је "Српска страна окривљена за убиство пара, као и за већину снајперских операција." На саслушању у Хагу, Гараплија је изјавио да је Херенда добио хиљаде марака за ово убиство (ICTY, Prosecutor v. Ratko Mladić, 2015a, стр. 33909). Много година касније, аналитичар ЦИА Џон Роберт Шиндлер (Robert Schindler 2007, стр. 172) потврдио је да су их убиле "Шеве".

ЉУДИ који су прешли линију и пребјегли из урбаног Сарајева извијестили су: "Да су непријатељске снаге 1. корпуса АБиХ отварале ватру на цивиле у граду под контролом муслиманских власти; с обзиром на пропаганду и жељу муслиманских власти да покрену НАТО интервенцију, те су приче биле у складу са процјенама наших органа".

Дана 14. августа 1994. године, АРБиХ и ВРС потписале су споразум о противснајперском дјеловању. Након потписивања, снајперски инциденти су значајно смањени на обје стране. Према изјави свједока, "Било је мало сумње у погледу команде и контроле зараћених фракција над њиховим снајперима. Једина сумња била је понекад у томе што Французи нису били сигурни да ли су пуцњи са велике удаљености на бошњачке цивиле долазили од Бошњака, а не од Срба."

СУТРА: Срби чишћени један по један

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

МИНИСТАРСТВО културе је, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, на аукцији аукцијске куће Кристи у Лондону купило вредну документарну грађу коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Алберта Ајнштајна упућена Милеви Марић, са 10 аутограмских писама које је потписала Милева, упућених Ајнштајну.

12. 12. 2024. у 13:43

Коментари (0)

КОНКУРС ЗА МАЛЕ ДОМАЋЕ ПРОИЗВОЂАЧЕ: Mercator-S вас позива да постанете део бренда „укуси мога краја“