Друштво

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СВЕНАРОДНИ ОТПОР ФАШИЗМУ: Осамдесет година од избијања општег устанка у Србији против окупатора

И. М.

06. 07. 2021. у 17:14

НЕСУМЊИВО да историографија није разрешила нека битна питања везана за историју Југославије и Србије у Другом светском рату.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СВЕНАРОДНИ ОТПОР ФАШИЗМУ: Осамдесет година од избијања општег устанка у Србији против окупатора

Ову тезу не оповргава изразито велика продукција под видом историјске науке. Тек нестајањем старе епохе, на доброј документаристичкој основи, нашој и страној, отварају се и отвараће се стара и нова историографска питања, рачвати историјско интересовање, чути научна критика.

Србија има разлога да проучавању периода 1939-1945. посвети у будућности више пажње, јер је у томе заостајала, бивајући притиснута разним предратним, ратним и послератним заблудама и хипотекама.

Заостајало се из политичког опортунизма, којем се знала приклањати и наука. Потпадало се под утицај парцелне обраде Србије и покрајина. Настајало је много сличних књига са онима о периферним питањима које нису проширивале круг сазнања. Неки квази, историчари прокламовали су тезу да је историјска истина само оно што се прихвата у свим крајевима Југославије.

Учесници, као казивачи историје, нису могли бити поуздан извор казивања. Удаљавањем од догађаја сећања су бледела, догматика првобитних схватања све више освајала, емоције преплављивале. Отпадањем из владајућег система, код многих се јављао супротан феномен - хиперкритицизам. Осудом старе епохе од стране историје нестаје некадашње монолитно једнозвучје и погледи обложени идеолошким нормативизмом.

Коме данас још није јасно да се не можемо не суочавати с друкчијим гледиштима, реинтерпретацијама, различитим вредновањима истих догађаја?

СРБИЈА, односно српски народ, имала је кључну улогу у Другом светском рату: као жртва, народ који је највише страдао, допринео обнови друге Југославије и победи народноослободилачког покрета.

Свако озбиљније проучавање партизанског покрета, нарочито западно од Дрине, показаће у њему изразито српску, патриотску, епску, гусларску боју.

Из програма и оперативних планова супарничких снага у прошлом рату, Немачкe, на једној страни, а СССР, Великe Британијe и САД на другој, јасно произилази да су и један и други покрет - народноослободилачки и покрет Михаиловића - у Србији и српском народу гледали као фактор који одлучује у прошлом рату.