Друштво

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - БЕЧ ЈЕ ПО СВАКУ ЦЕНУ ЖЕЛЕО РАТ: Поводом напада Аустроугарске на Србију пре стотину седам година

Др Миле Бјелајац

03. 08. 2021. у 17:14

ТОПАО јул 1914. године уместо мириса лета, донео је грађанима Краљевине Србије мирис барута – рат који је покренуо лавину европског и светског нагомиланог незадовољства која је убрзо потопила готово цео свет.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - БЕЧ ЈЕ ПО СВАКУ ЦЕНУ ЖЕЛЕО РАТ: Поводом напада Аустроугарске на Србију пре стотину седам година

Месец дана након Сарајевског атентата Аустро-угарска монархја је поставила српској влади ултиматум који је британски министар иностраних послова, сер Едвард Греј, окарактерисао као „најтежи икада упућен једној држави од стране друге“.

Данас се у делу новије историографије инсистира се на томе да је српска влада, да је хтела, могла много да учинити за европски мир тиме што би у потпуности прихватила аустроугарски ултиматум и да је њена „непомирљивост” била последица руске подршке.

А ШТА би било да је званични Београд прихватио бечку уцену? Саветник и професор Бечког универзитета Фон Холд-Фернек израдио за Министарство иностраних послова Аустругарске алтернативу ако Србија ипак прихвати све услове Ултиматума ми услове: „Ако Србија прими све наше захтеве без протеста, ми бисмо могли одбити да није у одређеном року доказала да је извршила оне захтеве што је требало испунити ‘одмах’ или ‘са свом брзином’ и о чему је требало да нас ‘без одлагања извести’ као на пример распуштање ‘Народне Одбране“. Сам министар Берхтолд је за тај случај имао свој план. Он је отправнику послова немачке амбасаде у Бечу 17. јула на директо питање - Шта ако Србија прихвати ултиматум и не дође до ничега?, одговорио да ће онда Аустроугарска дати себи значајну слободу да изабере како ће провести своје захтеве. Претходно Берхтолд је Столбергу изнео став да су захтеви у ултиматуму неприхватљиви за Србију.

Аустроугарска објава рата Србији

Министар иностраних послова Аустроугарске гроф Бертолд упутио је влади Краљевине Србије, 28. јула 1914. године, отворени телеграм:

Краљевском Министарству спољних послова у Београду

евентуално Крагујевцу

Беч, 28. јул 1914. године

(телеграфским путем)

Будући да влада Краљевине Србије није на задовољавајући начин одговорила на ноту од 10/23. јула 1914. године коју је уручио аустроугарски посланик у Београду, Царска и Краљевска Влада је принуђена да се сама побрине за очување својих права и интереса и да, у том циљу, прибегне оружаној сили.

Према томе, Аустро-Угарска сматра да се од сада налази у стању рата са Србијом.

Министар иностраних послова Аустро-Угарске Гроф Бертолд

У оригиналном нацрту објаве рата Србији од 27. јула, а која је идентична тексту телеграма, који се чува у Државном архиву Аустрије, налазила се и (полу)реченица која је прецртана плавом оловком и није послата у Београд. Реченица гласи: “, а нарочито с обзиром на то да су српске трупе већ напале један одред Царске и Краљевске војске у близини Ковина.”