ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЈЕРЕТИЦИ НАДИРУ И С ЛЕВЕ И ДЕСНЕ СТРАНЕ: Хронологија забрана и прогона у Србији од 1944. до 1991. године

ИАКО је већ Устав ФНРЈ из 1946. у глави V (Права и дужности грађанина) предвиђао сва права односно слободу савести и вероисповести (чл. 25), слободу штампе, говора, удруживања, зборова, јавних скупова и манифестација (чл. 27) и слободу научно-уметничког рада (чл. 37), баш као што пише у у члану 19. Опште декларације Уједињених нација о људским правима:

Милован Ђилас и Бранко Ћопић

"Свако има право на слободу мишљења и изражавања; то право обухвата слободу задржавања властитог мишљења, без уплитања других, те тражења, примања и ширења информација и идеја путем било којег средства јавног изражавања и без обзира на границе."

Другим речима, у другој Југославији цензура формално није постојала. Међутим, у члану 43 предвиђено је да је "незаконито и кажњиво употребљавати ове слободе ради промене и нарушавања уставног уређења у против демократском циљу".

Но, испод те површине, наредних 45 година проводила се цензура и контрола апсолутно свега што се у земљи штампало. Гушење уметничких слобода и стваралаштва у Југославији није вршено произвољно и стихијски, већ је било уграђено у систем власти и подлегало је извесним нормама и правилима.

У њему су учествовали сви сегменти друштва али су политичари, тужиоци и судије, новинари, естетичари и теоретичари уметности играли одлучујућу улогу.

Најчешћи законски основ за кажњавање духовних стваралаца био је вербални деликт (широко тумачен од партијских судова) као и деликт мишљења, регулисан кривичним закоником.

Честе су биле оптужбе за ширење лажних вести ради уношења пометње, угрожавања јавног реда и мира, растурања порнографских садржаја, за национализам и шовинизам и слично.

Пред читаоцима "Новости" је избор најзначајнијих забрањених дела и прогона њихових аутора у четрдестпетогодишњој историји Титове Југославије, који објављујемо у овом и следећем "Историјском додатку".

1945.

- КЊИЖЕВНИК Сима Пандуровић осуђен на 5 година губитка националне части, због објављивања текстова и учествовања у књижевном животу за време окупације.

- Глумица Жанка Стокић, отпуштена с посла и осуђена на 8 година губитка националне части зато што је глумила за време окупације.

- Осуђен професор филозофије и преводилац дела Канта Никола Поповић (преминуо непосредно после пуштања из затвора 1950).

- Судски забрањена едиција стрипова "Три угурсуза за време окупације".

- Руководиоци Радио Београда на индекс песама забрањених за емитовање ставили народне песме "Тече Тара кроз кањонске дубине", "Вино пију два мала јарана", шлагер "Ти плавиш, зоро бајна" и друге.

- За политички неподобне и непожељне за објављивање проглашене су песме Јована Јовановића Змаја "Нема Срба" и "Нови избори у Србији".

- После седмог броја забрањен и јавно спаљиван опозициони лист "Демократија" док су колпортери пребијани. Сличну судбину доживеле су и "Новости".

1946.

- РАДОВАН Зоговић напао часопис "Књижевност", посвећен Светозару Марковићу, због библиографских јединица Слободана Јовановића - обустављена дистрибуција часописа. Музичка драма "Кнез од Зете" Петра Коњовића скинута с репертоара београдског Народног позоришта због "лажног и мистичног третирања народне прошлости". Позоришна представа "Пигмалион" Бернарда Шоа скинута с репертоара београдског Народног позоришта јер пролетере приказује као пијанице.

Радован Зоговић трећи с лева

- У Народном позоришту скинута с репертоара, због формализма и декаденције, драма Мирослава Крлеже "У агонији".

- Сабрана дела осуђеног "ратног злочинца" проф. др Слободана Јовановића (објављена 1940) забрањена за даљу продају одлуком политичких органа.

- Хуго Клајн, лево оријентисани интелектуалац, близак комунистима, неуропсихијатар заступник Фројдове психоанализе, октобра 1945. на основу богате праксе у Војној болници у Ковину, написао интригантну студију "Ратна неуроза Југословена". Књига је стајала 10 година у фиоци, до иницијативе генерала Гојка Николиша 1955. објављена у издању Војно-санитетског завода, због чињенице да се у њој говори о више хиљада психичких болесника - јуришаната у партизанској војсци, необразованих, инфантилних и егоцентричних и да је болест делом произашла из дубоко укорењеног националног менталитета.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Бункерисање филма због ширења комунизма

1947.

- ФИЛМ Владимира Погачића "Прича о фабрици" пре приказивања цензурисали Александар Ранковић и Светислав Стефановић.

- Јавно тужилаштво ФНРЈ забранило лист "Јеж" (број од 20. септембра 1947) због карикатура са "увредљивим карактером".

1948.

- НА захтев САД бункерисан документарни филм Радивоја Лоле Ђукића "Грчка деца", јер "шири идеје комунизма".

- Скинута с репертоара позоришна представа "Сумњиво лице" у режији Соје Јовановић и извођењу аматерског позоришта.

1949.

- ЗБОГ сатиричног текста Моше Пијаде "Крилов или Езоп" (потписаног псеудонимом Псић Зубатић) 6. септембра судски забрањене "Књижевне новине".

- Одлуком политичких органа забрањена, за продају и издавање у библиотекама дела Григорија Божовића, Нике Бартуловића, Симе Пандуровића, Тина Ујевића, Тодора Манојловића, Властимира Петковића, Стојана Живадиновића и других "непријатељских" писаца.

- Забрањен играни филм Радивоја Лоле Ђукића "Језеро".

1950.

- ЖЕСТОКИ напади на сатиричну "Јеретичку причу" Бранка Ћопића, објављену у "Књижевним новинама". Најоштрију осуду изрекли Јосип Броз Тито, Милован Ђилас и други високи функционери. Ђилас га је оптужио да се понаша као "војник који прераним отварањем ватре одаје положај своје јединице", а критиковао га је и његов пријатељ Скендер Куленовић.

- Агитпроп забрањује документарни филм Олге и Жоржа Скригина "Крагујевац или Велике жртве". Забрану је потписао књижевник Чедомир Миндеровић.

1951.

- СУДСКИ забрањена брошура-есеј Живорада Стојковића "О једном ћутању у књижевности" (ауторово издање).

1952.

- ОДЛУКОМ партијских форума угашене "Књижевне новине" и часописи "Сведочанства" и "Записи".

- На захтев Митре Митровић и Моше Пијаде у Југословенском драмском позоришту скинут с репертоара Анујев "Бал вампира" зато што са симпатијама приказује ситне лопове.

- На захтев Леона Давича, у Београду забрањен концерт "Улицама велеграда" јер шири "декадентну џез музику".

- Филм "Цигули Мигули" Бранка Марјановића у продукцији "Јадран филма" судски забрањен у Загребу уз Титову сагласност због "напада на народну власт.

1953.

- УКИНУТЕ дотације часописима "Ревија" , "Црвено јесте" и "Нова мисао", после чега су престали да излазе.

- Документарни филм Јована Јовановића "Титова штафета у заводу за рехабилитацију" бункерисала Комисија за преглед филмова због вређања угледа председника Републике.

1954.

- КОМЕДИЈА Миодрага Ђорђевића "Наследство" у режији Димитрија Ђурковића о судбини "фотељаша", отказана је у крагујевачком театру, по наређењу начелника полиције јер изврће руглу другове функционере.

- Савезна комисија за преглед филмова одлучила да се на територији ФНРЈ забрани приказивање филма М. Беговића "Далматинска свадба" јер нетачно приказује прилике у нашој земљи, наших људи и њихових схватања.

1955.

- ПОСЛЕ претпремијере у Атељеу 212 Мира Траиловић, као политички неподобну, скинула с репертоара драму Радована Ившића "Краљ Гордоган".

- Милован Ђилас осуђен на 18 месеци затвора условно због чланака и интервјуа страној штампи.

- Бункерисан филм "Печат" Душана Макавејева.

1956.

- ДРАМА Семјуела Бекета "Чекајући Годоа", у режији Василија Поповића, скинута с репертоара Београдског драмског позоришта. Сликар Мића Поповић организовао затим премијеру "Годоа" у свом сликарском атељеу на Старом сајмишту за одабрану публику махом из полудисидентских кругова и јавног живота Београда.

- Милован Ђилас осуђен на 3 године затвора због критичких иступа у вези са мађарском контрареволуцијом.

- Оскар Давичо сугерисао драматурзима Младену Маркову и Васи Поповићу да дотерају текст и одложе емитовање и драматизацију романа "Песма" у режији Братислава Борозана.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Алузије да је народ марионета политике

1957.

- СУДСКИ забрањена књига Милована Ђиласа "Нова класа".

- Филм Николе Радошевића, "Атомска бајка", према сценарију Мирослава Антића, бункерисала савезна Комисија за преглед филмова (Иво Андрић, Милка Минић, Зденко Ченгић, Душан Тимотијевић, Милисав Лукић), зато што "пружа алузију да је народ марионета политике".

- Милован Ђилас осуђен на седам година затвора због непријатељске пропаганде у књизи "Нова класа".

 

Тито

1958.

- НАРЕДБОМ са врха обустављен рад на драми С. Јовановића у Београдском драмском позоришту према тексту Бранка Ћопића "Одумирање медведа".

- Бункерисан документарни филм Душана Макавејева "Споменицима не треба веровати" зато што вређа успомене на борце НОБ-а.

- Напад на Бранка Ћопића због романа "Глуви барут". До проблема је дошло после афирмативних чланака у немачкој штампи о делу као антикомунистичком јер говори о левим скретањима и слично.

1959.

- ДОКУМЕНТАРНИ филм "Воз 4686" Живојина Павловића београдска полиција одузела и уништила зато што је аутор снимио таблу на железничкој станици са натписом Зајечар (снимање жељезничких станица било је забрањено јер су сматране војним објектима).

1960.

Година без забрана.

1961.

- Бункерисан филм "Капи, воде, ратници" Живојина Павловића, Кокана Ракоњца и Марка Бапца. Скинуто с репертоара дело Раше Попова "Нови човек на Цветном тргу".

1962.

- Документарни филм Крста Шканате "Кафана" забранила за приказивање Савезна комисија за преглед филмова на захтев Вељка Влаховића ("Ја сам по цијелом свијету био, али овакве кафане ниђе не виђех!").

- Комисија забранила краткометражне филмове Драгослава Лазића "Задушнице" и Пурише Ђорђевића "Песма". - Бункерисан документарни филм Душана Макавејева "Парада" (о првомајској војној паради на Тргу Марка и Енгелса у Београду), али је после цензуре и преправљања приказивање дозвољено. - Повучен филм Маријана Вајде "Шеки снима, пази се" због "поруге функционерима".

- Због наводног национализма и антикомунизма, затворена изложба Милића од Мачве, отворена у поноћ.

Драгослав Михаиловић / Фото М. Анђела

- Драма Скендера Куленовића "Свјетло на другом спрату" у режији Предрага Даниловића, скинута с репертоара Београдског драмског позоришта из политичких разлога.

- Милован Ђилас осуђен укупно на 13 година затвора због објављивања књиге "Разговори са Стаљином".

1963.

- Играни филм београдских аутора Живојина Павловића, Марка Бапца и Кокана Ракоњца "Град" забранио Окружни суд у Сарајеву јер је идејно-политички штетан. "Авала филму" бункерисала играни филм Живојина Павловића "Повратак". Бункерисан филм Александра Петровића "Дани".

- Издавачко предузеће "Нолит", на захтев руководилаца СДБ-а из источне Србије, повукло из продаје збирку приповедака Живојина Павловића "Кривудава река". Генерал Велимир Терзић за друго издање књиге "Југославија у Априлском рату 1941", због приказа држања Хрвата дуго није могао наћи издавача.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Уништено 10.000 речника

1964.

- Друго издање хрестоматије Бошка Новаковића "Приповедачи II" повучено из штампе због приповедака Драгише Васића.

- Забрањен документарни филм "Ратниче вољно" Крсте Шканате.

1965.

- Судски забрањено растурање часописа „Дело“ (бр. 2, 1965) због текста Михајла Михајлова "Лето московско 1964".

- После напада политичара и режимске критике, повучен с репертоара филм Миће Поповића "Човек из храстове шуме".

- Редакција "Гледишта" избацила текст Небојше Попова који критички говори о Савезу комуниста када је часопис био припремљен за штампу.

1966.

- Судски забрањен "Речник савременог српскохрватског језика" Милоша Московљевића због тога што дефиниције неких одредница могу да изазову "узнемирење грађана". Неколико дана после објављивања појавио се чланак Мирка Тепавца, уредника "Политике", после чега је ОКС у Београду донео одлуку о забрани, да се свих 10.000 примерака речника заплене и униште. Тепавац је замерио Московљевићу на дефиницији речи четник, и појма четништво.

- Документарни филм студента Јована Јовановића "Студентски град" уништен одлуком "унутрашње цензуре" Академије за позориште, филм, радио и телевизију. Продуцент "Авала филм" одустао од снимања филма Живојина Павловића "Глуви барут", према роману Бранка Ћопића, због политички неприхватљивих идеја у сценарију где се говори о левим скретањима.

Бранко Ћопић, Мира Алечковић и Блажо Конески

- Партијски идеолог Милојко Друловић спречио објављивање "Књиге о Пенезићу" Драгољуба Голубовића Пижона и Животе Милићевића јер износи неистине о револуционару.

- Бункерисан филм "Рој" Миће Поповића.

1967.

- Судски забрањена књига Александра Цветковића "Порука човеку и човечанству" због "изношења лажних и изопачених тврдњи" којим се велича "прокинеска политика".

- Одлуком Општинског комитета СК Краљева повучена из продаје и уништена књига Растка Закића "На љуту рану љуту траву".

- Роман Младена Маркова "Вечни сан, мрачни свече" у рукопису је цензурисао Оскар Давичо и после избацивања "опасних места" објавио под насловом „Метровка.“

1968.

- Јануара 1968. после објављивања Предлога за размишљање, као реакције на Декларацију о хрватском језику и правопису (после које 9 чланова СКХ искључено из партије, а 13 опоменуто) у Србији је извршен притисак на Удружење књижевника, а са места уредника у издавачкој кући "Просвета" смењен је Борислав Михаиловић Михиз, док су песник Матија Бећковић и сатиричари Брана Црнчевић и Душко Радовић добили отказ на телевизији. "Књижевне новине" дошле под удар због преношења дебате о Предлогу за размишљање, па је дошло до распуштања управног одбора и искључења главног и одговорног уредника из партије.

- Судски су забрањени следећи листови и часописи: "Православље" (бр. 21, 1968), "Студент" (бројеви од 4, 8. и 25. јуна 1968), "Наши дани" (15. април 1968), "Студентске новине" (бр. 1, 1968), "Видици" (бр. 121-122, 1968), „Дуга фељтон“ (бр. 62, 63, 64 и 65, 1968). Часопис "Дело" (бр. 8-9, 1968) забрањен је после критике Латинке Перовић на Комисији за идеолошкополитички рад ЦК СКЈ;

- Лист "Црвене новине" (5. јун 1968), издање студената Правног факултета у Београду, запленили су и уништили партијски активисти.

- Радници штампарија "Политика" и "Слободан Јовић" одбили да штампају омладински лист „Сусрет“, посвећен студентским немирима.

- Телевизија Београд бункерисала документарни филм о легендарном "шездесетосмашу Влади Револуцији" (Владимиру Мијановићу), који су урадили Желимир Жилник, Душан Макавејев, Карпо Аћимовић Година и Бранко Вучићевић.

- Бункерисан филм Вука Бабића "Бреме". Уништен филм Томислава Радића "Жива истина". Цензурисан филм Мирослава Антића "Свети песак" због сцена о Голом отоку. Бункерисан филм "Делије" Миће Поповића.

- После интервенције из Градског комитета СК Београда, скинут с репертоара Атељеа 212 позоришни комад Александра Поповића "Капе доле".

- Издавач "Нолит" забранио своје издање - роман Чеде Вуковића „Развође".

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Страх од пропасти света

1969.

- Судски забрањене "Књижевне новине" (број од 30. августа 1969) због текста Зорана Глушчевића "Пет варијација на тему врело прашко пролеће '68".

- Судски забрањен хумористички лист "Чивија".

- Универзитетски одбор Савеза студената Београдског универзитета, као издавач, повукао из штампе књигу текстова и докумената о студентској побуни 1968.

- Скинут са репертоара филм Александра Петровића "Биће скоро пропаст света".

- Политички прогон филма Желимира Жилника "Рани радови". Окружни јавни тужилац Спасоје Милошев привремено забранио приказивање филма, али је судија ОКС у Београду Љубомир Радовић ту забрану укинуо. (Слично се десило са забраном "Анала" Правног факултета (мај-јун 1971), када исти судија није прихватио наводе оптужнице сматрајући да се против неприхватљивих и "непријатељских ставова" треба борити другим средствима.)

- Продуцент ЦФРЗ бункерисао филм Живојина Павловића "Заседа".

- Бункерисан филм Желимира Жилника "Липањска гибања".

- Програмски савет и ОО СК Атељеа 212 скинули с репертоара позоришни комад Александра Поповића "Друга врата лево", у режији Љубомира Драшкића.

Александар Поповић

- Југословенско драмско позориште, после напада режимске штампе и јавне критике Јосипа Броза Тита, скинуло с репертоара драматизацију романа Драгослава Михаиловића "Кад су цветале тикве" у режији Боре Драшковића. (Драма је посебно изазвала бес званичника и дежурних критичара. Оскару Давичу је најспорније била реченица "Свашта они могу гори су него... Немци". Титу је аутор био потпуно непознат и мислио је да је реч о Б. Михајловићу Михизу, па је према сведочењу СтеванаДороњског са изненађењем констатовао: "У, богати, ја сам мислио да је овај Микиз реакција, а не ибеовац".)

- Окружно јавно тужилаштво у Београду привремено забранило продају часописа "Адам и Ева" због порнографских фотографија и два цртежа Пабла Пикаса. Окружни суд укинуо забрану.

- Драма „Хамлет у Мрдуши Доњој“ Иве Брешана бункерисана је током 1969. док се играла у Пољској, Чехословачкој, Шведској, Данској и Аустрији.

1970.

- Редакција "Српске књижевне задруге" одбила, из политичких разлога, да објави збирку приповедака Живојина Павловића "Циганско гробље".

- На интервенцију Градског комитета СК Београда скинут с репертоара филм Крсте Папића "Лисице".

- Бункерисан филм "Хамлет у Мрдуши Доњој" у коме се подвргава критици морална декаденција партијских руководилаца по окончању рата. Због угрожавања јавног морала у Словенији повучен филм Боштајна Хладника Машкараде.

- На инсистирање КП Хрватске забрањен је за дистрибуцију у Хрватској филм Крсте Шканате "Терористи" који говори о диверзији Миљенка Хркача у биоскопу „20. октобар“ 1968.

- Судски забрањене књиге Јована Зубовића "Крајина" и "Крајишници и Срби у прошлости".

- Судски забрањен лист Завичајног клуба студената из Чачка Бумеранг.

- Судски забрањена књига Дмитровградска хроника (на бугарском језику).

- Редакција Просвете одложила објављивање књиге Антонија Исаковића "Трен 2".

- Обустављено штампање романа Слободана Селенића "Писмо-глава".

- Судски забрањен од стране ОКС Београд часопис "Видици" (бр. 142-3, 1970), због текстова о студентским немирима, Глас комуниста опозиционара у СССР-у, Идемо ли ка препороду стаљинизма.

- Судски забрањен лист Савеза студената Војводине "Индекс", због текста о изградњи Његошевог маузолеја.

- Издавач ИЦС, на интервенцију партијског функционера Боре Павловића, одустао од објављивања књиге сатиричних текстова Миливоја Мајсторовића (у избору Лазара Стојановића) "Биће боље".

Карикатура Ранка Гузине због које су забрањене „Вечерње Новости“

- После притиска Универзитетског комитета СК, повучен из штампе лист студената Филозофског факултета у Београду "Фронтистерион", посвећен студентским немирима 1968.

- Скинута с репертоара Југословенског драмског позоришта представа Александра Поповића "Палакарта".

- Комунисти ОО СК Народног универзитета "Браћа Стаменковић" у Београду обуставили штампање књиге Николе Милошевића "Идеологија, психологија и стваралаштво".

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Отворено писмо Титу у "Студенту"

1971.

- Судски забрањен илустровани магазин "Флеш" (бр. 1, 1971) због "тешке повреде политичког морала" објављивањем фотографија из филма Душана Макавејева "ВР или мистерије организма" између осталог, и због сцене, где се иза наге Јагоде Калопер назире плакат са Лењином раширених руку.

- Судски забрањени листови и часописи: "Студент" (бројеви од 30. априла и 24. августа и 24. новембра 1971) због објављене дискусије на скупштини Савеза студената у којој су доминирали критички тонови као и због објављиваних критичких чланака и карикатура (између осталог, о забрани "Анала" Правног факултета), затим чланака "Отворено писмо Титу" који иду за повредом угледа председника СФРЈ и нарушавањем пријатељских односа са Краљевином Ираном и потврде угледа шаха Резе Пахлавија (поводом Титове посете у част 2.500 година Персијског царства). Због растурања овог забрањеног броја оптужени су студенти Милорад Вучелић, Јовица Аћин и Марко Кековић који су 24. августа 1971. делили забрањени Студент на Корчули у време "Летње философске школе".

- Забрањени часописи "Чик" (бр. 41, 1971), "Чик-екстра" (бр. 1, 1971), "Анали" Правног факултета (мај-јун 1971), "Страдија" (бр. 2, 1971), "Видици" (бр. 150-152, 1971), (између осталог, због научног чланка Милана Кангрге, критичких чланака, као и објављивања Хитлерових фотографија итд), затим "Уј симпосион" (бр. 76. и 77, 1971) и "Књижевне новине".

Милорад Вучелић

- Забрањен часопис "Култура" због текста Николаја Берђајева (преводилац Небојша Попов).

- Судски забрањена књига "Документација 1-2" ("Неопланта", Нови Сад 1971) јер се у њој износе "изопачена" тврђења, којима је изазвано узнемирење и нерасположење код грађана.

- Бункерисани филмови Душана Макавејева "ВР или мистерија организма", Мирослава Антића "Доручак са ђаволом".

- Телевизија Београд није емитовала најављени документарни филм Божидара Вучуровића "Фрушкогорски манастири".

- По налогу ЦК Србије и ГК Београда, издавач Народни универзитет "Браћа Стаменковић" из Београда повукао из продаје књигу Добрице Ћосића "Моћ и стрепње", а отпустио директора Јована Марковића и уредника Ивана Чоловића.

- С репертоара ужичког Народног позоришта скинут комад Јована Д. Булајића "Балада", на захтев Комисије за идеолошко-политички рад ОК СК Титово Ужице.

- После интервенције из ГК СК Београда, с репертоара Београдског драмског позоришта скинута драма Александра Поповића "Мрак и шума густа".

- Спречено објављивање "националистичког стрипа" о Марку Краљевића у "Политикином забавнику".

- Скинут с репертоара као политички неподобан мјузикл "Исус Христос суперстар" Атељеа 212.

- Привремено одузет пасош књижевнику Бориславу Пекићу, добитнику НИН-ове награде за роман "Ходочашће Арсенија Његована".

- Професор Правног факултета у Београду Михаило Ђурић осуђен на две године због јавне критике уставних амандмана, а Врховни суд Србије смањио казну на девет месеци.

Забрањиван часопис Студент

- Забрањено је загребачко латинично издање "Вечерњих новости", од 25. маја 1971. због карикатуре Ранка Гузине на којој коцкаст кафански столњак препознат као алузија на шаховницу

- Гласило Српског културног друштва "Просвјета" за јул-август 1971. забрањено због дисквалификација на рачун СКХ и захтева за вишестраначјем и посебним организовањем Срба.

- Бункерисан документарни филм Ратка Илића "Убиство амбасадора у Стокхолму".

Препоручујемо

Друштво

0 5

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ХРВАТСКА БАСТИОН НЕТОЛЕРАНЦИЈЕ: Стварање религијских држава проглашено победом демократије

14. 08. 2021. у 17:14

Друштво

1 10

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - КОМУНИСТА ИЛИ ПРИКРИВЕНИ КАТОЛИК: Учешће Ватикана у гашењу лампи у југословенској балканској биртији

12. 08. 2021. у 17:14

Друштво

0 6

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - МЕЂУНАРОДНИ ФРОНТ ПРОТИВ СРБА: Расуло Југославије праћено је непоштовањем права и применом доктрине силе и уцена

13. 08. 2021. у 17:14

Друштво

3 8

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ТИТО РАЗАРА ДРЖАВУ КОЈУ ЈЕ СТВОРИО: Западне тајне службе давале су подршку сепаратистичким идејама

11. 08. 2021. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације