ПАНДЕМИЈА ЋЕ ТРАЈАТИ КРАЋЕ НЕГО ШТО МИСЛИМО: Др Шеклер за "Новости" - како је почело тако ће и да се заврши

Биљана РАДИВОЈЕВИЋ

22. 08. 2021. у 09:11

ПАНДЕМИЈА ковид 19 трајаће краће него што већина мисли.

ПАНДЕМИЈА ЋЕ ТРАЈАТИ КРАЋЕ НЕГО ШТО МИСЛИМО: Др Шеклер за Новости - како је почело тако ће и да се заврши

Фото: Printskrin

Оно што је нагло почело исто тако ће и да се заврши - нагло. Ковид ће се претворити у болест са којом ћемо да живимо, а вакцина нам само помаже да добијемо на времену: да се ми прилагодимо вирусу и он нама, са што мање жртава.

Ова пројекција, коју за "Новости" износи др Миланко Шеклер, вирусолог и микробиолог у Ветеринарском институту у Краљеву, у замаху четвртог таласа короне некима, можда, звучи превише оптимистички. Поготово у атмосфери када се у целом свету повећава број инфицираних, пуне болнице, а доминантан, мутирани делта сој вируса, пробија и поствакцинални и имунитет стечен после прележаног ковида.

На основу чега темељите такву пројекцију?

- Судбина овог вируса је да постане такав као четири врсте короне на које нико на обраћа пажњу. Он ће још да мутира, али ће да му опада патогеност и штета коју наноси. Задржаће лаку преносивост, али ће наилазити на све више заштићених, и клиничка слика болести коју изазива биће све блажа.

Значи, ипак га не можемо искоренити?

- То сада глобално не може да нам буде циљ, јер се вирус раширио у целом свету. Вакцина није чаробни штапић. Она је пре пораз, јер значи да смо се помирили са тим да вирус нећемо искоренити. Из искуства са свињском кугом коју смо успели да искоренимо после 10 година упорне вакцинације. У међувремену смо и поред тога имали појаву болести, и на основу тога сам знао да нас ово чека и када се појавила антиковид вакцина.

Са појавом делта соја, међутим, вакцине нас мање штите да се не заразимо?

- Да, али ако је заштита 80 одсто, то је фантастично.

Да ли се пробијањем поствакциналног имунитета, смањује и заштита од компликација ковида, што је уосталом и примарни циљ вакцинације?

- Није то пропорционално. Суштина је да се сузбије количина вируса у телу, да се он не умножава у ћелији и да тако не доведе до њеног уништења. Када антитела развијена после прележане болести или вакцинације смањују количину вируса у организму, смањују и могућност да се оштете функционалне ћелије органа. Вакцина увек драстично умањује степен оштећења ткива.

Има ли разлога за страх да ће после пробоја поствакциналног имунитета, епидемија ухватити нови замах?

- Имунитет временом опада. Али, да буде јасно - и ако се инфицирате, а вакцинисани сте, имате меморијске ћелије које су минимум два пута, ако сте примили обе дозе, биле у контакту са вирусом, минимум два пута ако су примљене обе дозе вакцине. Организам је то регистровао и нема разлога производити антитела до бесвести и непрестано ако нема контакта са вирусом. Ниво антитела тако пада, али када поново дођемо у контакт са вирусом организам већ има спремне лимфоците, мајсторе који праве антитела да се не разболимо, или бар не тешко.

Може ли да се измери брзина те одбрамбене реакције?

- Наравно. Код вакцинисаног се довољан заштитни ниво антитета направи за два дана, док је невакцинисаном за то потребно две недеље. Организам невакцинисаног у контакту са вирусом тек мора да научи да прави антитела, а док то научи, вирус се већ размножио.

Практично то значи да невакцинисани у контакту са короном развијају имунитет онда када им више, бар у тој акутној фази није потребан, јер су се већ или излечили, или преминули.

И код нас је епидемија опет у замаху, какве су ваше пројекције, шта би могло да буде врх овог четвртог таласа?

- Можемо да очекујемо да минимум половину новозаражених дневно од максимума који смо достигли у трећем таласу. То је онда било 8.000 нових случајева дневно, а сада бисмо могли да стигнемо до 4.000. Тај број, међутим, може и да се надмаши. Већином се заражавају невакцинисани. Они су за вирус "приоритет", јер прво напада најслабије.

Инфективна доза вируса која може да изазове ковид је за невакцинисане, вишеструко мања него за вакцинисане. Вакцина јесте супер заштита, али ако удахнете милион честица вируса, заразићете се. То вам је као панцирна заштита, панцир штити од одређеног калибра, али већи калибар га пробија.

Рачунате ли да комбинацијом вакцина та заштита може да се повећа, с обзиром на то да сте после два "синофарма" примили "спутњик V"?

- Искуство у ветеринарској медицини са применом сличних типова вакцина код животиња показује да би могло да буде тако, али то је, ипак, само претпоставка.

Како се ви осећате после те комбинације вакцина?

- Добро.

Фото: Printskrin

Има ли неки посебан разлог што сте се одлучили баш за комбинацију руског и кинеског цепива?

- Ако ћемо имати домаћу производњу две антиковид вакцине: руске и кинеске, по технологији "Синофарма" и Института "Гамалеја", онда је и изазовно, и логично, да видимо шта се постиже "мешањем" и која би комбинација била најбоља, ако ће нам стално и у довољној количини бити доступне те вакцине. Можда би било боље да је редослед био обрнут, али видећемо резултате. У Аргентини су испитивали комбинацију два "синофарма" и "спутњика V" и кажу да су резултати добри.

Какав је одзив после позива који сте упутили да се људи укључе у студију током које ћете мерити ефекте те комбинације?

- Одличан, много људи се јавља, невероватно су кооперативни. Из разних разлога, углавном нужде, различито су комбиновали вакцине, јер су многе државе све то исполитизовале. Неке не признају "спутњик Ве", неке ни "синофарм"... Јавили су ми се људи који су после две дозе "спутњика" због одласка у Америку морали да се вакцинишу "фајзером", или су да би ушли у Холандију после два "синофарма"" примали "фајзер".

Чини се да у таквој глобалној "тријажи" нема много ни логике, ни етике?

- Када водите пса у Швајцарску траже потврду о вакцини и анализу крви. Нико не пита коју вакцину је пас примио. Када се сада то питање поставља за људе, у томе може да се препозна само политика, ништа друго.

Како ћете мерити ефекте комбинације током студије коју сте започели?

- У две равни: антитела и ћелијски имунитет. Анализе ће радити Институт за примену нуклеарне енергије (ИНЕП). То ће нам дати валидне резултате. Од почетка говорим да нема сврхе да се мере само антитела, а ћелијски имунитет не можете рутински да измерите у приватној лабораторији, јер та анализа је компликована, скупа, траје, а крв мора да буде припремљена на одговарајући начин.

Значи ли то да без обе врсте анализа заправо не можемо да утврдимо колико је имунитет после вакцинације?

- Да. "Фајзер", рецимо, прави доста антитела што се тумачи као висок ниво заштите, а онда дођете до чињенице да су у Израелу 61 одсто новозаражених вакцинисане особе. Нису антитела једина мера имунитета. Може неко после кинеске вакцине уопште да нема антитела, а да буде заштићен. Имунитет није тако једноставан као што многи лаички мисле.

Сад, кад уџбеник имунологије изађе из штампе, већ је застарео. Појаве се нове чињенице. Када сам студирао, тај уџбеник је имао до 100 страна, а сада 2.000.

ДОБАР СТАРТ, ЛОШ ФИНИШ

Како објашњавате парадокс да све време имамо вакцине, али више за њих готово да нема интересовања, не рачунајући трећу дозу?

- Цео свет није имун на такве позиције. Еродирало је образовање у сваком потрошачком друштву. Родоначелници покрета против вакцина нису из Србије него из најразвијенијих земаља. Најразвијеније друштво родило је најгоре идеологије које је свет видео, па и антиваксерски покрет. Потрошачком друштву није потребан едукован конзумент. Када деценијама васпитавате људе тако да реагују на рекламу, онда и имунизација мора да се рекламира - "ко прими две, трећа доза гратис"! Код нас резултат са имунизацијом подсећа на догађања у спорту: кренемо добро, и - изгубимо. Бојим се и да са вакцинацијом не буде исто.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

Коментари (1)

МВП Моззарт спорт: Нека ово постане традиција!