Друштво

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СРЦЕ И ПАМЕТ НА СТРАНИ СРБИЈЕ: Беседа Јакова Јаше Томића на Великој народној скупштини у Новом Саду 25. новембра 1918.

В. Н.

04. 09. 2021. у 17:14

КОСОВСКИ мученици! Сретно вам ослобођење! Никада у животу нисам био толико уздрхтан као у овом тренутку. А видим вам на лицу, да сте и ви тако уздрхтани. Ми нисмо сами! Зар може бити, а да и ви не видите, како се у овој дворани налази и српска петстогодишња историја, досада тужна а сада озарена и насмејана.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СРЦЕ И ПАМЕТ НА СТРАНИ СРБИЈЕ: Беседа Јакова Јаше Томића на Великој народној скупштини у Новом Саду 25. новембра 1918.

Може ли бити да и ви не видите, како на прозорима ове дворане ударају пахуљице белог снега, а у тим пахуљицама је дух оних, који се нису још ни родили и који ће тек доћи, дух будућности наше. Ми нисмо овде данас сами.

Јаша потом говори о "нашем решењу, да се прикључимо Србији" и пита: "Јесмо ли добро урадили? Ако питамо срце, казаће, учинили сте по мени; ако питамо памет, и она ће нам то казати. Није било могуће обратити се ма на коју другу државу, да нас заступа на светском дивану, на договорима о миру.

У Антанти има јачих држава од Србије, има их угледнијих, има и културних, али ни једна није тако омиљена као данас Србија. Србија је данас љубимац света.Молим владу братске Србије да на Конгресу мира заступа наше интересе.

Наш је положај овде тежак. Али кад ступи Србија, раскрвављена Србија великом дивану, а кроз њене рањене груди види се велика душа њена. Па кад та Србија каже: Изгубила сам силну крв! А у Банату, Бачкој и Барањи има много крви од моје крви, и та крв живи, и тамо живе кости мојих поломљених костију, које страдају, па кад та Србија каже: дајте ми моју крв и моје кости, да би могла живети и ја и они, зар може бити државе на светском дивану, која је може и сме одбити?

И Србија ће тражити ону крв и кости браће Буњеваца и других Јужних Словена, које су тако сличне њенима."

O питању уједињења Јужних Словена, закључио је: "Најкраћи и најбољи пут за остварење тежње Срба, Хрвата и Словенаца води преко Београда".

Јаша Томић је наставио даље: Све што год нам не копа очи, рече, даћемо од срца оним народима, који с нами живе а нису Срби. И они имају права на живот. И језик њихов и школе њихове, и заставу њихову и име њихово радо ћемо им ујамчити, јер то нас не боле.

Радо ћемо им ујамчити поред равноправности сваки њихов развитак, јер у њихову развитку лежаће развитак нове државе и развитак човечанства. Ако у новој држави почнемо радити као што су они радили, ми бисмо доживели њихову судбину и пропали како су они пропали.