Друштво

ГУБИТАК ТЕМЕЉА ЗА ИСТОРИЈСКУ ОБНОВУ: Српски народ у југословенској држави од 1918. до 1992. године

В.Н.

07. 09. 2021. у 18:50

БЕЗ удараца, најпре нацистичке Немачке, а затим глобалистичких Сједињених Америчких Држава, југословенска заједница би и 1941, а још више 1992, била у стању да превазиђе своје унутрашње разлике и очува заједничку државу

ГУБИТАК ТЕМЕЉА ЗА ИСТОРИЈСКУ ОБНОВУ: Српски народ у југословенској држави од 1918. до 1992. године

Међународни положај новостворене југословенске државе је био кључни чинилац у њеном развоју и у коначном слому. Без спољног удара, та би држава у дужем времену превазилазила унутрашње сукобе, засноване на расцветавању религиозне нетрпељивости.

То се односи и на другу Југославију и њен коначни слом 1992. Као већину источноевропских земаља, тако је спољну безбедност Југославије чувао интерес великих сила да задрже Немачку од израстања на положај главног европског хегемона. С друге стране, ни све европске велике силе нису увек сматрале да су највише угрожене од немачке моћи, па су и саме према њој настојале да држе одрешене руке.

У напору да створе југословенску државу једног, а троименог народа, српска политика и српска култура су доживеле пораз пре него су ишта почеле. Крај рата 1918. је дочекан у слому илузија, са којима се у њега 1914. одушевљено ушло. Сем мале словеначке помоћи, која је долазила више из стратешких бојазни од италијанског суседства, српски интерес за изградњу југословенске државе је остао од почетка усамљен. На самом почетку се видело да Католичка црква усмерава своје вернике на државну независност и отцепљење од југословенске заједнице. Она је главна идеолошка и политичка снага процеса кроатизовања сељака и њихове политике конверзије од католика у Хрвате. Зато је свој покрет Католичка акција убрзано почела да претвара у масовну појаву и да њиме обухвати цело становништво.

Немогуће је тачно набројати колико је било разних друштава која су улазила у оквир Католичке акције, а посебно је тешко навести број чланова. У загребачкој надбискупији 1939. била је 21 организација, од којих су само мушки крижари имали 16.350 чланова, док је женских било. 7.821. Лаичко организовање под вођством цркве обухватало је све професије и све социјалне сталеже.

Фотографије:

Документација Кинотеке,
Стеван Крагујевић, документације: "Новости", "Борбе", Танјуга, Youtube, "Википедије", САНУ и Архива Југославије