ЗА БЕСМРТНЕ КОНКУРИШЕ 55 КАНДИДАТА: У Српској академији наука и уметности изборни процес при крају, гласање 4. новембра
ПРЕДСЕДНИШТВО Српске академије наука и уметности утврдило је коначну листу од 55 кандидата за избор редовних и дописних чланова, која ће бити упућена изборној скупштини заказаној за 4. новембар.
Међу 55 кандидата, њих 37 предложено је за дописне, 13 за редовне и пет за иностране чланове САНУ.
Ово је јуче рекао академик Љубомир Максимовић, потпредседник САНУ, истичући да никада није било више кандидата за чланство, што је охрабрујуће. Он је појаснио да је разлог за оволику бројност намера руководства да подмлади академију, али и да повећа број чланова.
- Ова кућа нажалост има врло старо чланство које се, притом, и смањивало - навео је академик Максимовић. - Прилив нових чланова последњих деценија био је мањи од одлива.
Такође, по броју чланова у односу на број становника наша академија је међу најмалобројнијима у региону, јер имамо 1,7 академика на 100.000 становника. Због свега тога, с муком испуњавамо све задатке које имамо. Уочили смо ову опасност и решили да то променимо. Пристигао је велики број предлога за чланство, што ће поправити ситуацију.
КРАГУЈЕВАЦ
АКАДЕМИК Максимовић нагласио је да је рад огранака САНУ, као и Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу постао много амбициознији. Ове године се свечаном академијом у САНУ обележава и јубилеј - 30 година рада Центра у Крагујевцу. Постоји намера, нагласио је, да када се за то стекну услови, Центар прерасте у огранак САНУ, као што је био случај у Нишу. Први огранак основан је у Новом Саду.
Нама су важни дописни чланови, они су свежа крв, и од њих се много очекује.
Иначе, ово је за академију изборна година, а нови чланови бирају се на сваке три године.
Коначна листа коју је утврдило председништво преставља завршницу овог процеса који ће се окончати 4. новембра на изборној скупштини.
Академик Максимовић навео је да је изборна процедура у чланство компликована и захтевна, те да траје од почетка године.
Предлози за чланове долазе са различитих страна, право на предлагање, осим САНУ, имају и универзитети, факултети, институти и разна стручна и уметничка удружења.
Према изборној процедури у САНУ, Комисија за праћење избора прегледала је предлоге који су стигли од институција споља и крајем фебруара доставила их одељењима.
Током марта и априла одељења и огранци формирали су своје предлоге, а потом су сви предлози дати на гласање одељењима, која у изборном процесу имају веома важну улогу.
Тај, први круг гласања, завршен је крајем маја, а онда је у јуну списак са предлозима кандидата који су добили натполовичну или двотрећинску већину на гласању у одељењима прослеђен Председништву.
Сада је Председиштво саставило листу кандидата, а у наредне три недеље могуће је достављати примедбе. Коначно, током октобра ће се сви чланови САНУ упознати са предлозима, а главни избори ће се одржати 4. новембра. По правилу, кандидати који добију двотрећинску подршку матичног одељења имају значајно веће шансе да и на скупштини освоје потребан број гласова и тако испуне услов за чланство у САНУ.
* * * * * * * *
Представљено дигитализовано издање најстаријег српског ћириличког рукописа
"МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ" САЧУВАНО У ПЕТ ВАРИЈАНТИ
ПРОЈЕКАТ дигитализације "Мирослављевог јеванђења" приводи се крају. Завршена је дигитализација самог дела, а до краја године требало би да се склопе све коцкице овог великог пројекта. Три велике институције наше културе - САНУ, Народни музеј и Народна библиотека Србије, које у овом пројекту учествују, требало би да до краја године или најкасније почетком следеће ово дигитално издање поставе на своје сајтове. Тако ће оно бити доступно целокупној нашој, али и светској јавности.
Ово је јуче рекао академик Александар Костић, који је на челу Аудиовизуленог архива САНУ који је, уз Центар за дигитализацију, носилац овог посла.
Говорећи о техничким детаљима дигитализације и изазовима са којима су се сусретали, академик Костић је објаснио да је ово капитално дело дигитализовано у пет варијанти - свака страница је дигитализована са једним и два светлосна тела, свака илуминација - њих укупно 400 - снимљена је макрообјективима од 120 милиметара и, коначно, цела књига је снимљена у целости са отворене обе стране. Снимци су у највећој могућој резолуцији и таквог квалитета да је могуће видети и најситније детаље.
Академик Костић је истакао да ће Аудиовизуелни архив направити и детаљни елаборат како је све снимљено, са којим су се проблемима суочавали, а који ће служити потом као добар водич за будуће дигитализације материјала те врсте.
Академик Костић је нагласио да су током овог процеса рестауратори из Народне библиотеке Србије увидели многа оштећења на оригиналу "Мирослављевог јеванђеља", као и да је сада прилика да се интервенише тамо где је захваљујући снимању примећено да постоји потреба за тим.
Он је навео да се овим значајним пројектом трајно чува "Мирослављево јеванђеље", јер више нема потребе да истраживачи манипулишу оригиналном књигом, већ могу све што им је потребно да пронађу на снимцима.
Говорећи о 166. страници "Мирослављевог јеванђења", која се чува у Русији, академик Костић је навео да тај "петроградски лист" недостаје и нагласио да се још не зна да ли ће он бити дигитализован као део овог дела или као засебан објекат.
Препоручујемо
АКАДЕМИК ВАСИЛИЈЕ КРЕСТИЋ: Милова антисрпска политика може довести до крвавих обрачуна
30. 08. 2021. у 21:54
КАКО ЈЕ РУСКА РАКЕТА "ПРЕВАРИЛА" НАТО У УКРАЈИНИ? Мистериозно нестајала са радара, генерал Попов открио о чему је реч
РУСКА ракета која је мистериозно нестајала са НАТО радара током овонедељног напада на Кијев је „модернизованa ракетa Х-101“, открива за Спутњик заслужни војни пилот, генерал-мајор руске армије Владимир Попов. Према његовим речима, ракета jе преварила НАТО јер може привремено да нестане са радара.
15. 11. 2024. у 23:36
"ТО БИ ДОВЕЛО ДО ПОЧЕТКА ТРЕЋЕГ СВЕТСКОГ РАТА" Фицо дао реч: До краја ћу се борити да Украјина не буде члан НАТО-а
СЛОВАЧКИ премијер Роберт Фицо ће се до краја одупирати уласку Украјине у НАТО, рекао је у интервјуу за кинески CGTN.
15. 11. 2024. у 19:38
ЂУРЂИЦ И ЂУРЂЕВДАН: Исти светац, две иконе и два празника - у чему су сличности и разлике?
СВЕТОГ Георгија или светог Ђорђа/Ђурађа - како у народу зову овог свеца, православни Срби славе два пута у години.
16. 11. 2024. у 08:25
Коментари (0)