ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ГРАЂАНСКЕ СТРАНКЕ КАО ДЕКОР: Токови политичког живота у ослобођеној послератној Југославији

ПРИПАДАЈУЋИ типу левице, формираном на крају Првог светског рата, Комунистичка партија Југославије била је партија револуционарне акције, што је одређивало њен програм, методе у раду, број чланова, организацију преко које је спроводила своје идеје и ширила утицај.

Усвајање устава 1947. године / Архива "Новости", "Борбе", Музеј Југославије

У последњим годинама рата и првим месецима мира, у рукама КПЈ нашла се целокупна власт (извршна, војна, управна, судска). Партија је задржала своју кадровску организацију и, по ослобођењу и освајању власти, наставила да живи и ради илегално и конспиративно.

Радило се о покрету који је био "политички опијен", јер је од једне бројно мале партије, осуђене од Коминтерне непосредно пред Други светски рат као "легло империјалистичких шпијуна" израстао у дива (141.000 чланова 1945) и стао уз бок СКП(б) као најзначајнији фактор у европском комунистичком покрету, најдоследнији "антиимперијалистички" експонент према Западу, револуционарно-демократски центар за Балкан - моћан и способан да шири своје идеје, да их намеће - што је својствено свакој аутентичној револуцији.

Од свога чланства и функционера КПЈ је тражила идејну борбеност, приврженост НОБ-у и револуцији, спремност да спроводи партијски програм, оданост Југославији као држави. Са наглашеном агресивношћу КПЈ је свуда истицала свој легитимитет борбене антифашистичке снаге.

Изграђена на принципу демократског централизма, с превлашћу централистичке компоненте у свим питањима од општејугословенског и међународног значаја, КПЈ се 1945. јављала као главни кохезиони фактор у југословенској држави. Јосип Броз се залагао за "демократску федеративну Југославију" и националну политику изражену слоганом "братство-јединство".

Андрија Хебранг на Трећем заседању ЗАВНОХA / Архива "Новости", "Борбе", Музеј Југославије

ПАРТИЗАНСКО југословенство, као вид интернационалистичке политике КПЈ, било је у првим послератним годинама темељ политичког и националног јединства. Југословенска држава је изграђивана као чврста и јединствена држава. Јединствена Југославија обезбеђивала је владајућу позицију КПЈ и њену једнопартијску диктатуру.

Држава је по својој суштини била централизована и партијска. Њом се управљало из једног центра - Политбироа ЦК КПЈ. Све иницијативе које су стизале из федералних јединица у Политбироу су добијале свој коначни облик.

Југословенска федерација била је тих првих послератних година лажна федерација. Крути федерализам је, уз политички монопол и партијски централизам, одговарао политици етатизације својине и административној интеграцији државе у свим сферама друштвеног живота. Концепт државног федерализма није значио и партијски федерализам.

Броз се супротстављао идејама да "сваки у свом оквиру ствара једну снажну федералну јединицу". "Ми стварамо једну државу Југославију у којој сваки народ има своја права и потпуну равноправност". Он је комунисте сматрао "споном" која, уз остало, спречава раздоре. "Они морају бити елеменат који ће уједињавати све у једну целину".

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Сукоб са остацима прошлости

СTРУКТУРА југословенске државе коју је прокламовао Авној била је за комунисте непроменљива и неприкосновена. Сазивање Уставотворне скупштине КПЈ је сматрала формалним чином који треба да санкционише тековине НОБ-а и потврди већ у пракси оживотворен модел југословенске федерације.

Закон о Уставотворној скупштини, донет крајем августа 1945, стога је прејудицирао облик федералног уређења и ограничавао сувереност Конституанте. Федерална структура Југославије сматрана је изразом успешног решавања националног питања у рату и револуцији. Успостављање појединих федералних јединица било је праћено афирмацијом младих нација и истицањем њихових националних индивидуалности и посебности. Идеја о две српске федералне јединице - Србији и Црној Гори, није имала подршку КПЈ.

Појава грађанских партија била је условљена међународним разлозима које је вођство НОП-а морало да уважава и концесијама које је морало да чини. Споразум Тито-Шубашић и препорука Кримске конференције створиле су законску могућност за обнову рада странака.

Постојање вишепартијског система у структури Демократске Федеративне Југославије КПЈ је сматрала нужним привременим стањем које захтева борба за међународно признање. Истовремено, у чињеници да грађанске странке без ослонца на иностранство нису у прилици да озбиљније утичу на политичке догађаје у земљи, КПЈ је видела њихову немоћ.

ГРАЂАНСКЕ партије су, на једној страни, биле потребне као декор који ствара утисак о постојању вишепартијског система. Истовремено, КПЈ је на њих гледала са нетрпељивошћу, означавала их непријатељима, "остацима прошлости", "страним агентурама". Уступање дела политичког простора није значило пристајање на партнерство у власти.

Било је пожељно да на јавној сцени фигурира више политичких субјеката али не и да они имају свој изграђени субјективитет (организациона структура, испрофилисана идеологија, бројно чланство, партијска гласила). КПЈ је невољно уважавала чињеницу да на политичкој сцени није сама и, стога, на сваки начин настојала да постојеће политичке партије "утопи" у структуру ЈНОФ или сасвим потисне са политичке сцене.

Драгољуб Јовановић, у првом реду са наочарима, у скупштини 1944. године / Архива "Новости", "Борбе", Музеј Југославије

Отпор политичкој и идеолошкој унификацији био је најизраженији у Србији где су постојале живе страначке традиције. Грађанска опозиција је критиковала недемократске поступке власти, указивала на последице постојања нестручног и идеолошког судства, протестовала против успостављања вештачких административних граница, исказивала неслагање са територијалним дробљењем Српства.

Готово све српске опозиционе партије прихватиле су федералну државу задржавајући различите погледе на смисао федерације, методе њеног успостављања, број и границе федералних јединица. Демократска странка је из међуратног раздобља баштинила сопствено виђење југословенске федерације од кога се, у ратним годинама, није удаљила.

У питању је био концепт преуређења Југославије који уз Словенију, Хрватску и Србију предвиђа успостављање Босне и Херцеговине као федералне јединице. Држећи се традиције, представници Демократске странке су прихватили Декларацију владе ДФЈ. Били су убеђени да државноправни оквир југословенске федерације није коначан и да тек предстоји дефинитивно уређење односа и државно уставноправно конституисање у коме ће бити у прилици да партиципирају са својим програмом демократски устројене федерације.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Илузије опозиције о подели власти

СРПСКЕ опозиционе партије, у ту сврху, упућивалe су захтеве да држава мора бити демократски уређена, судство независно, верске слободе загарантоване, сваки вид диктатуре и притиска одбачен, поштовање слободе савести, збора и договора, језика и културе основна претпоставка. Доношењем закона о слободи штампе, збора и говора, слободним изборима, грађанској сигурности и друго Милан Грол је условљавао своје присуство у влади. Основним проблемом демократе су сматрале питање слободног развоја сваке националне индивидуалности у федерацији.

Тражећи једнака права федералних јединица и аутономних области демократе су биле убеђене да треба чувати "органску целину" државне заједнице. Недељивим предусловом будућности југословенске државе сматрали су демократију, федерацију и југословенство. Демократе су биле противници сваког сепаратизма. Заговарале су чврсту државну заједницу у којој постоји склад између ужег националног и општијег југословенског интереса.

Јаша Продановић и Тито / Архива "Новости", "Борбе", Музеј Југославије

За разлику од комуниста, који су сматрали да је уставно конституисање државе формалан чин који ни у чему неће променити државну структуру коју је прокламовао Авној, демократе су веровале да сазивање Уставотворне скупштине представља поуздани знак да изјашњавање о облику југословенске федерације тек предстоји.

Чињеница да је "кримска препорука" предвиђала да сва законодавна акта, која је донео Авној, буду поднета на ратификацију Уставотворној скупштини, подстицала је илузију да се, легитимним путем, револуционарне промене могу зауздати, ублажити а можда и елиминисати. Отуда је добар део енергија симпатизера и чланова Демократске странке трошен на утврђивање мерила по којима југословенска федерација може бити обликована.

У СКЛАДУ са страначким традицијама за њих није било дилеме да Босна и Херцеговина треба да буде конституисана као посебна федерална јединица. За Македонију су предвиђали аутономни статус. Били су убеђени да линија Морава -Вардар мора остати недељива и стога нису били склони да о Македонији размишљају као о засебној федералној јединици. Демократе су македонску националност доводиле у питање али је нису одбацивале.

Државни оквир Црне Горе демократе нису спориле али су сумњале и противиле се политици која је декретом настојала да пројектује црногорску националну индивидуалност и да афирмише црногорску народност. За њих је црногорско питање постојало као државно и политичко, али не и као национално питање.

Милан Грол, први с лева, до њега Тито и Кардељ

Илузије о трансформацији режима и подели власти са комунистима дефинитивно су код демократа нестале почетком августа 1945. Дијаметрално супротни погледи на основна политичка питања, протест против закона који ограничавају или поништавају основна грађанска права, отпор политици која демантује "споразуме о дефинитивном уређењу земље" и оспорава "основна начела" на којима су начињени, непристајање на "техничко спровођење" комунистичке политике "као већ освештане, неприкосновене, која искључује свако подвајање мишљења", резултирало је Гроловим иступањем из владе 18. августа 1945.

И друге српске грађанске политичке странке прихватиле су федеративно уређење државе. Међу њима је била и Народна радикална странка, традиционални противник "сложене државне заједнице" и заговорник јединствене државе са развијеним самоуправама. У бризи за будућност српског народа и његових територија радикали су упозоравали власт да у будућности треба да води рачуна о историјском карактеру територија и традицијама становништва које ступа у оквире нових федералних јединица.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Комунистичка железна контрола власти

СВЕСТ о државној заједници, по њиховом мишљењу, требало је развијати опрезно, без употребе преживелих и недемократских метода. Радикали су захтевали поштовање имена "наших народа", њихових посебности, "стечених одлика", писма, вере, традиција. Посебну пажњу радикали су посвећивали чињеници да у добро уређеној држави морају постојати три врсте власти - "законодавна, извршна и судска, али независне једна од друге".

У административном уређењу државе они су се залагали да централна државна власт у својој надлежности има послове спољне политике, војске и морнарице, финансија, монетарног система, поште и телеграфа, саобраћаја, правосуђа, социјалног старања. Све остало је требало да буде у рукама федералних јединица.

Социјалистичка партија Југославије се залагала за чување тековина народноослободилачке борбе. Странка је прихватала републикански и федеративни облик државе и сматрала да сва "крупна унутрашња политичка питања треба решавати у Уставотворној скупштини, слободно изабраној од свих пунолетних грађана оба пола".

Социјалдемократска партија је истицала да републикански облик владавине и федеративно уређење земље погодује националном развоју југословенских народа и обезбеђује државно, народно и привредно јединство и напредак земље. Републиканци су поздрављали укидање монархије. Резерве које су имали према федерацији коју је успоставио Авној огледале су се у захтевима да Скопље и Куманово припадну Србији. Не спорећи основаност успостављања федералне јединице Црне Горе, републиканци су оспоравали тезу о постојању црногорске нације.

Савезна скупштина у поратним годинама / Архива "Новости", "Борбе", Музеј Југославије и Стеван Крагујевић

У ЊИХОВОМ виђењу будућност југословенске државе доводила је у питање примена принципа о самоопредељењу народа са правом на отцепљење и претерано изједначавање у правима народа и националних мањина. Принцип самоопредељења народа са правом на отцепљење сматрали су штетним.

Посебан протест Јаша Продановић је исказивао према "железној контроли" целокупног живота којег комунисти ниједног тренутка нису били спремни да се одрекну. Народна сељачка странка (Драгољуб Јовановић) се залагала за Југославију као државну целину сматрајући да у њој значајну кохезиону и објединитељску улогу игра Јосип Броз. Странка је Југославију доживљавала као "спону" између Истока и Запада.

У чињеници да југословенска држава онемогућава сукоб "између савезника са Запада и наше совјетске браће" и, на тај начин, обезбеђује "мир на Балкану, мир у Средњој Европи и мир у свету", Драгољуб Јовановић је налазио оправдање и нужност њеног постојања. Покушаји опозиционих странака да на основу Декларације о слободној Европи усвојеној на Кримској конференцији, обезбеде поделу власти са КПЈ нису дали никаквог резултата. Привремена влада, у којој је део опозиционих странака учествовао, била је суштински потчињена Политбироу ЦК КПЈ. Привремена народна скупштина није променила програм и састав АВНОЈ-а чијим је трансформисањем настала.

Политичке партије су једино уз ослон на иностранство обезбеђивале свој опстанак. Грађански политичари били су људи без утицаја у политичком животу земље. Номинално укључени у апарат власти они нису били у могућности да власт врше у складу са својим политичким убеђењима нити да на вођење унутрашње и спољне политике утичу својим политичким идејама. Слободна размена политичког мишљења је сасвим изостала.

Препоручујемо

Друштво

0 5

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ТИТОВ СТРАХ ОД СРБИЈАНСКИХ ДИВИЗИЈА: Договор Стаљина и Черчила кључан за исход југословенске револуције

04. 12. 2021. у 17:14

Друштво

0 5

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ИГРА КАРАТА БРИТАНАЦА И РУСА: План за искрцавање савезника и мартовски преговори 1943. са Немцима

03. 12. 2021. у 17:14

Друштво

2 3

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПАЛИТИ КУЋЕ КУЛАЦИМА: Идеолошке разлике које су довеле до рата између партизана и четника

02. 12. 2021. у 17:14

Друштво

0 3

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПАРТИЗАНИ И ЧЕТНИЦИ СТВОРИЛИ БРОЗА И ДРАЖУ: Први српски отпор немачкој окупацији био је политички а не оружани

01. 12. 2021. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације