ПРОКИШЊАВА КРОВ НА ХРАМУ ХЕРОЈА РАЈЕВСКОГ: Споменик српско-руског братства, изграђен 1903, у Горњем Адровцу код Алексинца, вапи за обновом

НА узвишењу Голо брдо у Горњем Адровцу код Алексинца, где је 1876. издахнуо пуковник Николај Николајевич Рајевски, већ 145 година одзвањају његове речи: "Срце ми оставите у Србији, а тело ми носите у Русију!" Као споменик његове љубави према Србији и војничкој храбрости и части, породица Рајевски је 1903. подигла цркву посвећену Светој Tројици управо на месту где је преминуо. Храм у Горњем Адровцу који је величанствен пример јединства српске и руске војске и цркве вапи да буде реновиран да би се спречило његово пропадање.

Фото Д. Алихоџић

На то је пре два дана, у питању постављеном председнику Александру Вучићу, после његовог обраћања грађанима Србије, указао и новинар руског Итар тасса. Потврђујући велики значај ове цркве, председник Вучић је рекао да ће о томе разговарати са патријархом Порфиријем и надлежним институцијама, и да ће учинити све што је до њега да се црква реновира.

Трагом ове вести упутили смо се у Горњи Адровац. У цркви Свете Тројице свештеник Александар Лукић каже да је неопходно што пре санирати кров јер су се јавила оштећења од влаге на неколико фресака. Вели да је то захтеван грађевински посао јер је црква заштићени споменик културе у чије реновирање се морају укључити не само црквене већ и све друге надлежне институције.

- Ова црква има не само верски већ и културни значај и више од 30 година се борим да добије место које јој припада. Мислим да не постоји човек на свету који не зна ко је гроф Вронски, како је Толстој у свом роману "Ана Карењина" преименовао пуковника Рајевског, а ми у Србији имамо аутентично сведочење о његовом војничком животу и јуначкој смрти - каже Драган Вучковић, члан Црквене општине Житковац у чијој надлежности је и црква у Горњен Адровцу.

Прича нам да храм Свете Тројице одолева упркос свим невољама које су га пратиле.

- Пуних 30 година био је напуштен, да би покојни партријарх, тада владика Иринеј, далеке 1976. обновио службу у њему. Морао је и да га поново освешта јер су мештани у њему педесетих година прошлог века чували стоку и оскрнавили га. Последњи пут је обновљан 2001, поводом обележавања 125 година од погибије пуковника Рајевског - каже наш саговорник.

После освећења 1903. године црква је све до краја Другог светског рата била утеха верницима. Злочин који се догодио у порти 1944, када је убијен свештеник, као и идеологија која је тада под окриљем победника заповедала другачији однос према вери, насилно су затворили црквене двери. Што је још горе, у годинама које су уследиле, нељуди су је потпуно похарали, запалили па чак и стоку у њој чували.

 

Фото Д. Алихоџић

- У порти је Марија Рајевска, снаја пуковника Рајевског, поред цркве подигла и конак који је опремила намештајем и књигама из родне Русије. Било је ту и трофејног оружја и много личних ствари пуковника Рајевског. Све је то нестало. Једно време конак је служио као школа, али нико није улагао у објекат, па се он предао зубу времена - прича Вучковић.

Он наглашава да је једино партијарх Иринеј имао снаге да поново цркву оспособи за службу.

- Русија није заборавила на своје добровољце и слала је новац да се црква одржава, али су паре завршавале у неким другим фондовима а не тамо где су биле намењене. Велики допринос дао је амбасадор Јегошкин, који је поводом годишњице погибије пуковника Рајевског био иницијатор обнове цркве. Тада је промењен кров, поплочане су стазе, направљена је ограда, али после тога ништа није улагано - каже Драган Вучковић.

ЛИПЕ

ЦРКВА је окружена столетним стаблима липа које је лично из Русије донела и засадила Марија Рајевска, снаха пуковника Рајевског. Све до смрти посећивала је цркву у Горњем Адровцу. Истоветна црква, само много већа, налази се на имању Рајевских у Разумовки, у данашњој Украјини. Ту почива и пуковниково тело. Првобитно је био сахрањен у Србији, у манастиру Роман који се налазио на ослобођеној територији, али је после ослобођења од Турака 1878. његово тело пренесено у Русију.

Фото Д. Алихоџић

ИЗ УГЛЕДНЕ ВОЈНИЧКЕ ПОРОДИЦЕ

ПУКОВНИК Рајевски је био инспирација Лаву Толстоју за лик грофа Вронског у роману "Ана Карењина", и није заслужио да буде заборављен. Ставио је на олтар поробљене српске браће на Балкану највредније што је имао - свој живот. Из штаба ослободилачке војске, који је био смештен у селу Прћиловица, 2. септембра 1876. упутио се у ровове подно Голог брда да би подигао морал српској војсци јер је надмоћнија турска сила надирала из свих праваца. Куршум га је и погодио у рову, а издахнуо је на брду где је богомоља подигнута у сећање на њега и све руске добровољце. Драган Вучковић каже да је Николај Рајевски погрешно називан грофом, а да потиче из угледне војничке породице која нема ниједну мрљу. Занимљиво је да велики број Руса не пропушта прилику да посети овај храм када су у Србији.

Препоручујемо

Друштво

0 2

СЕЛО У КОМ СУ УБИЈЕНИ ЂОКИЋИ ИМА НЕОБИЧНУ ИСТОРИЈУ: Ево по чему је био познат Моравац пре проналаска спаљене породице

26. 10. 2021. у 00:45

Србија

0 4

ЉУДИ СЕ КРСТЕ БРЕЗИ НА ТОРЊУ! Најављена обнова цркве у Сивцу, на чијем је врху израсло дрво

02. 10. 2021. у 08:25

Друштво

0 1

ВРАЋАЈУ СЈАЈ НЕКАД ПРЕЖАЉЕНОМ ХРАМУ: Обнова Успенске цркве у Новом Саду, чији је већи део порте био порушен 1975. ради изградње зграде СНП

01. 08. 2021. у 18:49

Србија

0 1

ОБНОВА СЛАВНОГ ЗВОНИКА У ТРСТЕНИКУ: Мajстори на скелама од 33 метра (ВИДЕО)

05. 05. 2021. у 20:04

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације